Categories
priče

The mirror has two faces (1996)

Gledala sam da vi ne biste morali S01 E01

TL;dr

  • Barbra Streisand u glavnoj ulozi
  • Barbra Streisend režiser 
  • Loren Bekol u sporednoj ulozi majke Barbrine
  • Pirs Brosnan nije Džejms Bond
  • Napredna matematika
  • Proto-incel
  • Dva sata kvalitetnog programa!
Barbra Streisand Jeff Bridges The Mirror Has Two Faces 1996 movie photo  25394

Barbra Strejsend, režiser sedam filmova (tako kaže Gugl), ukoliko ne računamo 4 koja su u vezi sa njenom muzičkom karijerom tri su igrana filma. Uvek mi je neopisivo interesantno kada neko ko nije filmadžija – napravi film/glumi u filmu. Kao najsvetliji primer te prakse izdvojiću svemoćnu J. Lo, koja dovoljno dobro glumi da bi mogla da se provuče lagano u nišu osrednjih holivudskih glumica koje često dobijaju uloge, ali ovo nije tekst o njoj. 

Netflix, kao i obično, ima nekakvu selekciju filmova koji su iz nekog razloga nazvani: Classics i osim što nudi filmove poput Paklene pomorandže i Kuma, u tom odabiru ima stvarno nekih filmova za koje nikad nisam ni čula ni videla niti mi je poznato da tako nešto može biti klasik, naravno, ja sam vaš dajdžest filmova koje verovatno ne biste gledali, tako da, ostanite uz ovaj tekst, danas gledamo

Mirror Has Two Faces, directed by Barbra Streisand!

Film je sniman 1996., a na priču je veoma uticao istoimeni film iz 1958. Taj film nisam gledala i ne mogu da komentarišem, pa da krenemo sa SPECIJALNOM RUBRIKOM:

Gledala sam da vi ne biste morali

Barbra koja se u filmu zove Rouz (u daljem tekstu: Barb) je profesorka na Kolumbija univerzitetu, predaje na katedri za književnost i engleski jezik. Studenti joj dolaze na predavanja u velikom broju, ona zabavno predaje, harizmatična je i duhovita. Kad nije na poslu, gleda američki fudbal i dere se na tv ekran, živi sa majkom koju glumi niko drugi do Loren Bekol, jer što da ne?! Na dejt je stalno zove neki Beri koji priča sa njom tokom broj 2 nužde i liči na Zokija Šumadinca. 

Na katedri za matematiku radi jedan paćenik solidnog izgleda koji se zove Gerard (glumi ga Jeff Brigdes, a scenarista se baš potrudio da mu ubije sav indentitet, bravo!) , ali mislim da je primenjivije da se zove Germ, koji mumla u tablu dok piše neke formule, svi studenti spavaju tokom njegovog predavanja, jedna lepa riđa studentkinja komentariše kako je sladak ali dosadan (on se uvek dekoncentriše kad pogleda u nju?), jedino što radi osim matematike na predavanju je ‘’add random philosophers quote’’.

Od drugih likova, imamo Barbovu sestru i njenog verenika Aleksa(mlađi Pirs Brosnan alert!). To je to, to su likovi. 

Sve kreće u haos polako kad Germ objavi da ima promociju svoje knjige o prostim brojevima uveče, nakon predavanja gde poziva svoje studente. Sledeća scena, Germonimo drži predavanje na svojoj promociji međutim, jedna riđokosa ženica kasni, prekršta noge u najlon čarapama i Germ tu gubi sve svoje verbalne sposobnosti, kreće da se ruši i mrmlja, jedna potpuno incel alert situacija, zatim razgovara sa drugarom Harijem kako ne sme da mu dozvoli da ode kući sa njom, i šta onda? Onda naravno ode kući sa njom, gde mu nakon svega gospođa saopštava da ne može da bude sa njim ali eto, malo voli da se dovati sa njim. Šta će, Đermo sada depresivno gleda u scene parenja nekih bubamara i smrdibuba, jbg, 1996. godine to je bio proto-porn, nisi mogao baš svuda da nađeš ljude. 

Tu Germoniju pada na pamet divna ideja, da on lepo pozove hotlajn i da se porazgovara sa damom na vezi o svojim problemima koji se mogu sažeti u citat ‘’Why people always leave?’’ PLAKYYYY
Njemu Florens kaže da iskulira, a onda on savršeno zaključi putem matematičkog modela ‘’kiselo grožđe’’ da je on mnogo produktivniji i uspešniji kada nema partnerku i intimne odnose sa njom, pa se samim tim prepametnim zaključkom zaveden odlučuje na ideju da da oglas u novinama gde Đermi traži damu sa ni manje ni više PhD-om, izgled *nebitan*.

Na scenu stupa lepa sestra naše drage Barb koju upoznajemo kroz njeno pitanje dok sređuje svoju sestru za ulogu deveruše, koje glasi:

‘’Why didn’t you get perm?’’

Birbova seka

B: Because I look like Shirley Temple on crack. Onda nas scenarista počašćava sa gorkom izjavom Borbove majke koja glasi, nakon što Borb nešto brabonja bezveze:


‘’I should have never encouraged you to speak’’

majka, Loren Bekol
Lauren Bacall in THE MIRROR HAS TWO FACES (1996) – Once upon a screen…
majka koja se nervira jer je ohrabrivala ćerku da govori

Nakon tih zadovoljavajućih pošalica, sestra kreće da se preispituje da li čini pravu stvar što se udaje za Aleksa, mislim se, bre, ženo udaješ se za Pirsa Brosnana koji je mlad, ajde ćuti tu i uživaj. 

Nekoliko dana kasnije, Borbova sestra nekako pronalazi oglas koji je Gonzo dao i prijavljuje sestru, sve je transparentno, ona kaže da se radi o sestri, nema ketfišinga, taj koncept ne poznajemo u ovom filmu. 

Samo me nervira u scenariju što se Borb ni jednom ne smori što je sestra zvala oglas u njeno ime, ja bih kuću do temelja spalila.

Rke krke nekoliko baš bespotrebnih scena u kom vidimo dinamiku majke i Borb, majka samo nešto komentariše ljuto, Borb samo gleda fudbal, majka priča ovoj da se šminka, ova jede napolitanku u tužnom tonu, etc.

GRGEČ NA MISIJI, dolazi na predavanje Borb, gde Borb slučajno eto tako priča o Jungovim arhetipovima ženskih likova, pa se onda prebacuje na Courtly Love (dvorska ljubav) koja je donekle lajtmotiv ovog filma (https://www.wikiwand.com/en/Courtly_love) i ne mogu da ne bacim komentar JE L’ TAKO KORTNI LAV DALA SEBI IME, PITAM? 

I dobro, Grga sluša Borb kako borboće na predavanju, svi studenti učestvuju, sve je prelepo, on se pita kako joj uspeva bre?!

Opet imamo rke koke neke scene, ni ne sećam se, ali evo ih Borb i Gorb na večeri. Priča Gorb sve u šesnes kako piše knjigu i što broj 9 nije prost broj, i tu imamo prekrasnu scenu, kako su se samo toga setili, pilići mali:

’’Because 9 can be divided by 3’’

kad Germ pita Borb što broj 9 nije prost broj

Bravo, jedan počasni doktorat za gospođu. 

Gonzo je zbunjen, trese se i progovara: ‘’Did you read my book???’’

DAKLE, ČOVEK U PUNOJ OZBILJNOSTI OVO PITA. POŠTO OVO NIKO NE ZNA. OVO JE TAJNA, OVO JE EKSTREMNO NEPOZNATA ČINJENICA IZ MATEMATIKE. SAMO ZNA GRGEČ I MILUTIN MILANKOVIĆ, MOŽDA, NE ZNAMO. I VISOKI ČELNICI U DUBOKOJ DRŽAVI, PONEKI DELFIN I KRALJ LJUDI GUŠTERA.

-Ja, besna

I fast forward na 20 minuta kasnije u filmu, imamo Borbicu koja sedi i muči se da ne zaspi na času kod Gerga, pa mu ona daje savete kako da ne smara (nemoguće, ne trudi se, nećeš uspeti), sve vreme sam aktivno iznervirana činjenicom da je čovek bukvalno otelotvorenje termina incel, prelepo.

51:27 minut filma, pada otkriće, Borb priznaje da je (i dalje) zaljubljena u Aleksa. A da znate, sve me je vreme mučilo pitanje otkud Pirs Brosnan u jednoj tako sporednoj ulozi, nemoguće da se ne iskoristi u svrhu nekog višeg cilja, recimo poljupca Barbre Strejsend i njega na filmskom platnu, međutim:

DOBRODOŠLI NA DODELU ZLATNOG DUDA ZA NAJGORU PROSIDBU NA FILMU…
Ovogodišnji pobednik koji nosi zlatni dud svojoj kući je Gregere (koji nema prezime u filmu, ali šta će mu). 

Videla sam ceo set prosidbi uz pesme Sarsa, navijačke pesme, baklje, na maturi i punoletstvima, sve sam videla, ali ovako jednu groznu još na filmu nisam. 

Dakle, on njoj predlaže da se uzmu uz objašnjenje da, kako bih rekla, ne mogu da konzumiraju brak, jer ne znam, ne znam što, gluposti, ali još gluplje – Borb je očajna pa pristane. Joj… Tek smo na pola filma, a ovo boli. 

Skip skip skip, imamo Borb u braku, sede u parku, izneli pola tehnike iz kuće, laptop i kasetofon u park, take notice da je 1996. i da sve to ima pola tone da se ponese, trebao im viljuškar – on piše knjigu već na trećem delu, sav ushićen, a naša junakinja, jadna Borb, gleda zaljubljene parove, što bi rekla Olivera Katarina:


‘’Sedim u jednom Njujorškom parku.
lažno se smešim čoveku što gleda,
svuda oko mene devojke se ljube,
a ja trazim oči, oči kao tvoje

Muzika svira, lelujaju senke,
mahnite od snage ovog letnjeg vina,
misli sve su dalje, a samo ja sam ovde,
sedim tako sama kao dobra vila’’

Tužna Borb, rmx

Na klupi ispred njih srećemo zaboravljenog Zokija Šumadinca, gde Borb ispada jako licemerna jer joj odjednom Zoki deluje super jer se ljubi s nekom ženskinjom, a onda upoznajemo Zoku Šumadinku sa kojom je Zoki veren, hepi end za Zokija, ne i za tebe, Borb. 

Onda imamo set scena da se popuni format od 2h i 10min ovog filma, gde Borb objašnjava pravila bejzbola Gorbu, pa onda on to implementira na čas pa je sav oduševljen, Borbi se čini da ona ima šanse da ostvari romansu sa svojim venčanim mužem, i tako, polako dolazi do groznog meltdown-a u kom oni kreću da konzumiraju brak ali u jednom grenutku Grob preskoči preko Barbine glave (bukvalno).

Barb, ona jadna ostaje da plače i napušta ga zauvek, a on odlazi u Evropu da ima gostujuća predavanja, međutim kaje se i uporno i neumorno cima Borb koja mu se ne javlja. 

Međutim, Berb ima druge planove, odlazi u teretanu i napušta svoju napolitanku, jedinu iskrenu ljubav u životu, čak i uradi perm, iliti, ladnu trajnu, pa se i našminka.

Konačno, Gerber se vraća i ona ga čeka u njihovom stanu sva prelepa i skockana, a on kreće da se derendža

ZAŠTO ZABOGA ONA LEPO IZGLEDA, TO NIJE BIO DOGOVOR, AAAAAAAAAAAAAAAA OĆU RUŽNU I NEATRAKTIVNU ZGRDOBU TAKO MI JE LAKŠE DA OSTVARIM SAMOŽIVE SNOVE O SVOJOJ USPEŠNOJ TEORETIČARSKOJ KARIJERI NA POLJU PROSTIH BROJEVAAAAAA AAAA ŠTO SI SE OKUPALA BERB?!?!?!?

Gorb

I onda pada na patos, bukvalno, kleči i kuka, al ova već udarila prugu. 

(doduše ovde se čak slažem sa Grugom pošto je stvarno super izgledala i na početku filma, ništa joj nije falilo)

I Barb mu konačno kaže da ga duva, i ode, kad se pojavi na času studenti joj se nabacuju, naravno, na scenu stupa Alex koji se sav razduševi kad vidi kako se doterala Berb, pa odu na večeru i nešto razmenjuju telesne tečnosti međutim Pirs izjavi kako je sada i prelepa, a inače je bila samo super osoba. 

Pierce Brosnan Files: Gallery: The Mirror Has Two Faces

Finalna scena, svi smo ovo čekali, Gregori, kao ludak urla ispod prozora, peva serenadu, više sranje nego nada, al aj. Barb silazi, Greg joj saopštava da je voli, komšija gleda s prozora, pušta Pavarotija, svi pevaju, svi srećni.

HEPI END.

Ako ste izdržali tri strane A4, kucanog teksta, svaka čast, i hvala vam na ovome, ako niste, pak, nikada nećete saznati koliko dobrih detalja koji ovaj film čine ljigavijim od svakog Rajan Gosling filma propuštate ako ne odgledate. 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s