Poslednjih nekoliko godina baš svuda gledam raznorazne tinejdž serije. Neke su više zabavne, neke su više dosadne, un-relatable, neke jedva gledljive. No, na sve teme koje tinejdžerske serije obrađuju, po tom već davno ustanovljenom (uslovlno rečeno) kanonu; Euforija nije jedna od takvih.

Euforija je moderna tinejdžerska drama HBO-a prati problematični život 17-godišnje Ru, narkomanke koja je tek izašla sa rehabilitacije i ne planira da ostane čista. Pored Rue, takođe pratimo živote nekih njenih vršnjakinja, uključujući Džuls, transrodnu devojku koja traži gde svo je mesto; Nejt, jock čiji bes dovodi do prikrivanja seksualne nesigurnosti; Kris, fudbalska zvezda kojoj je prilagođavanje od srednje škole do fakulteta teže nego što se očekivalo; Kesi, čija je seksualna istorija i dalje proganja; i Kat, krupna tinejdžerka koja istražuje svoju seksualnost.

Ono zbog čega je sasvim posebna u svom žanru je to što Euforija istaknuto koristi multimedijalni pristup. To samo po sebi nije nešto novo. Kombinuje medije na način na koji smo i ranije videli mnoge TV emisije i filmove, poput spajanja glasovnih prevoda sa njihovim vizuelnim materijalom. Na primer, Ru u potpunosti pripoveda o Euforiji. Glavna junakinja objašnjava kako su se određene situacije odvijale i daje opise kako vidi druge likove.

Ali Euforija takođe koristi više medija na jedinstveniji način; naime, ugrađivanjem animacije.. Scena u kojoj Ru govori o seksualnoj fantaziji koju je Kat pisala o Heriju Stajlsu i Louisu Tomlinsonu iz One Direction-a pokazuje prelazak sa njihovog uobičajenog načina snimanja na potpuno animirani stil.

Prikazujući Katinu fantastiku u potpunosti putem animacije, kreatori Euforije koriste multimedijalnost kao metod za dodavanje više dubine svojim likovima i pričama.

Ono što takođe čini Euforiju jedinstvenom je način na koji prikazuje svoje likove. 

Na početku svake epizode ​​jedan od krugova učesnika stavlja se u centar pažnje, pre nego što epizoda pređe na centralnu temu. Ovaj mali deo na početku sugeriše da će epizoda otkriti više o pozadini određenog lika.

Iako se Ru lako može krunisati za glavnog junaka emisije, obzirom na to da pripoveda o epizodama, Euforija se ne fokusira samo na život jednog lika. 

Sledi šest različitih likova koji su svi u potpunosti usađeni u različite ličnosti i istorije. Sastavljanje više priča na TV-u možda nije potpuno novo, ali dubina koju su pisci Euforije uložili u ove priče mogla bi biti velika. 

Gledaoci mogu da razumeju ne samo život i emocije glavnog junaka već i svih ostalih likova u emisiji. Ovo je značajan element onoga što je poznato kao narativno složena TV.

TV emisije zahtevaju proceduralnu pismenost, što znači da gledaoci moraju da nauče kako da čitaju i razumeju protokole i procedure u osnovi serije.

Proširena dubina karaktera nije jedina karakteristika narativno složenog TV-a u kojem Euforija briljira. Emisija takođe uključuje zavere i epizodne varijacije, što znači da, ako propustite jednu epizodu emisije, ne možete se glatko vratiti u priču. 

Morate detaljno da vidite svaku epizodu kako biste u potpunosti razumeli priču i njene likove. 

Euforija se aktivno fokusira na način na koji njena produkcija sledi protokole i postupke, pre svega osvešćujući gledaoce o medijumu u koji je priča smeštena. Na primer, emisija razbija četvrti zid na razne načine, od Ru koja se u više navrata direktno obraćala kameri do toga da je Ru bila svesna činjenice da priču pripoveda publici. U jednoj od epizoda Ru-in glas kaže: 

„Postoji nekoliko verzija onoga što se dogodilo te noći. Ali nisam uvek najpouzdaniji pripovedač.“

Na ovaj način, producenti emisije izvlače gledaoca iz priče kako bi ih upoznali sa činjenicom da gledaju TV emisiju koja je proizvedena prema određenim protokolima i procedurama.

Ali nije samo direktan fokus Euforije na kameru ono što posmatrača čini svesnim kreativne mehanike uključene u produkciju emisije. Način na koji se snimaju određene scene takođe navodi gledaoca da shvati da medij igra veliku ulogu u priči koju pokušava da prenese. Na primer, Euforija često koristi kinematografiju da saopšti kako se likovi osećaju i šta misle.

TV emisija takođe integriše mešanje žanrova dodavanjem muzičkih elemenata u finalu prve sezone.

Sve u svemu, Euforiju lako možemo okarakterisati kao modernu tinejdžersku dramu, ali čini mi se da producenti emisije uživaju u igri sa ovom žanrovskom etiketom. Završna scena prve sezone u kojoj se Rue recidivira pretvara se u muzički broj. Gospel hor, orkestar i njen otac pojavljuju se tokom ovog čina da simbolizuju Ruinu borbu sa zavisnošću. 

Euforija se tako poigrava granicama kojem TV žanru pripada.

I na kraju, još jedan narativni specijalni efekat koji se u praksi primenjuje u Euforiji je sled snova / fantazije. Tokom emisije više likova je pod uticajem droge i to omogućava neke fantastične (ali i zbunjujuće) scene. 

Scena u kojoj je Džuls u klubu pod dejstvom droge jedna je od njih. Ova scena prikazuje neprestano promenljivu sekvencu Džulsinih druženja sa Anom, jednim od sporednih likova emisije, ali i sa Ru, pa čak i sa Nejtom. Emocije koje ova maštarija izaziva kod Džuls mogle bi biti vrlo stvarne, ali osoba za koju se Jules veže sa troje ljudi odjednom nije.

ŠMINKA (I OSTALO) 

Jedan od najvećih elemenata po kojem je Euforija poznata na netu i po čemu se izdvaja od ostalih TV emisija o tinejdžerima je šminka. Od glittera po jagodičnim kostima do Technicolor olovke ucrtane u čudesnim oblicima, šminkani izgled koji se pojavljuje na Euphoria nešto je što se često ne može videti na TV-u. I nije samo nekoliko likova koji se prepuštaju ovom netipičnom šminkanju. 

Hrabra, nekonvencionalna šminka izgleda da je norma u Euforiji.

Šminkerka Doniella kaže da koristi našminkani izgled u Euforiji kako bi saopštila kako se likovi osećaju. 

Kaže da stil šminkanja može izraziti ironiju, radost, neustrašivost, ranjivost, slomljeno srce i anksioznost. Stoga nije iznenađujuće videti da je većina ljudi prihvatila ovu ideju ‘’izražajne’’ šminke i od ovog smelog i nekonvencionalnog stila napravila trend. 

U stvari, Doniella je takođe izjavila da je dizajnirala izgled šminke kako bi nadahnula ljude da ponovo stvore svoje verzije izgleda ili da isprobaju stvari za koje nisu osećali da im je dozvoljeno ili da odgovaraju svakodnevnom nošenju.

Trendovi šminkanja koji izviru iz Euforije pokazuju elemente transmedijskog pripovedanja. 

Ova vrsta pripovedanja postavlja nove zahteve pred kupce, naime zahtevajući od kupaca da učine više od pukog konzumiranja naracije. Gledaoci preneli su svoje iskustvo gledanja u druge medije stvaranjem vodiča za šminkanje inspirisanih emisijom, a time i aktivnim angažovanjem na sadržaju emisije na mreži. Šminker emisije imao je viziju da stvori umetnost kakvu bi i gledaoci želeli da stvore, a upravo se to dogodilo. Ljubitelji Euforije stoga ne gledaju samo seriju, već aktivno učestvuju u njenoj kulturi u različitim medijima.

Za mene je ova serija bila teška, teška jer možeš da se povežeš sa njom, uplašiš se od mnogih odluka pred likovima, posredno se setiš i svojih loših odluka, i tako dalje i tako dalje. Snimanje mi je mnogo privuklo pažnje, sve ove gorenavedene produkcijske i kinematografske odluke.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Što se šminke tiče, svašta sam usvojila!

Htela bih da čujem komentare šta je na vas najviše ostavilo utisak!

Pozdrav!