Neki kažu da je nakon Titove smrti, sve otišlo nizbrdo. Od politike i velike države, kulture i uzmetnosti, muzike i zabave, sve je devastirano polako. Verujem da težnje ka očuvanju velike lepe države poput Jugoslavije nisu bile ukorenjene u mislima svih tadašnjih stanovnika, od radnog naroda te Jugoslavije do važnih glava u odlučujućim pozicijama. Bilo je, kako je, nažalost ispalo da mora biti, Jugoslavije više nema.

Ako svedemo priču na okvire popularne kulture, masovne umetnosi i ‘’zabavne’’ muzike, uzevši da najvoljeniji izvođači pod ovim nebom su i dalje neke tri žene koje su na ovaj ili onaj način, svedočile i bile deo nekih od Jugoslavija.

Neka od njih je samo-proklamovana srpska majka, druga je gej-modna-freespeech-liberalna (antivaks konvertit) ikona, a treća je Jugoslovenka. Kako se stalno provlači priča o njihovom kako muzičkom i popkulturalnom značaju, teško je zanemariri i političku važnost i njihovo učešće u nekim trenucima. Neke manje krive, neke više nezainteresovane, svakako su sve te tri žene na ovaj ili onaj način odmogle ili pomogle političkoj situaciji na teritoriji bivše Jugoslavije.

---

Možda tvrdnja da folk muzika nije uradila ama baš ništa za politički diskurs post Jugoslovenskog društva, deluje logičnije, ali nekada stvari ne funkcionišu po principu površne logike. 

Muzika neće promeniti svet, možda, ali će biti koristan alat da se neke stvari usmere, plasiraju, ili da služi kao distrakcija. U ovom tekstu nastojim da objasnim, kako činjenicama tako i svojim subjektivnim analizama, pozadine, kontekste i sadašnje razumevanje tri najpopularnije muzičke zvezde na narodnom delu spektra savremene srpske muzike. Često ću zauzeti osuđujući stav, ne zamerite. Nisu pesme krive, same po sebi.

JUGOSLOVENSKA MUZIKA | 1. Brena’s curious case

Osamdesetih su stvari u jugoslovenskoj muzici uzele maha, najviše različitih žanrova i pristupa, a neke liste ex-Jugoslavenske muzike sugerišu da je najviše odličnih albuma bilo baš izdatih 1980-89. Kad je 1982. Izašla ploča Idola, Odbrana i poslednji dani, godinu dana pre toga izašao je i album Čačak (Lepa Brena, rođeno Fahreta Jahić) u izdanju PGP-RTS-a. Iako demografija slusalaca ovih izvođača prilično različita, oba albuma su, čini mi se, makar sada, jednako poznata i prisutna. Svi znaju ko su idoli, takođe svi znaju ko je Lepa Brena.

• 

• 

Zaostavštvina Idola na stranu, to je prilično samoobrazloživo, ipak u istoriji Balkanske muzike, Brena se vodi kao najprodavaniji izdavač. 

Rođena u Tuzli, 1960. godine, Brena je sa 17 godina otpočela karijeru. Tri godine pokušavanja joj je itekako dalo rezultate, a ona se uzdigla kao prototip narodne heroine u savremenom Jugoslovenskom svetu, uber-Jugoslovenka, Brenu je zapravo lansirao tada, neprimereni snimak, kod Minmaksa, kada je nosila veoma kratak šorc, što sada zvuči prilično ironično uzevši tokove koje savremena srpska muzika (bivša, NNM – narodna novokomponovana muzika). 

1982. je učestvovala u filmu Tesna koža i to je bio put bez povratka da je zavole široke narodne mase. Duge noge za igranje, vitko telo za gledanje, Brena je ustanovila kao standard. 1984. Brena je ustanovila ono što su svi već znali – uberJugoslovenka, snima duet sa slavujem iz Mrčajevaca, Miroslavom Ilićem – Živela Jugoslavija! Iako, nakon Titove smrti, Jugoslavija vidno na zalasku, Brena ne napušta, pa čak pomalo ni do danas, status glavne narodne heroine moderne Jugoslavije. Te iste godine, u Sarajevskoj Skenderiji, otvara Zimske Olimpijske igre u Sarajevu.
Još dve godine, Brena snima sa Slatkim grehom svoj poslednji album, gde se taj deo njene karijere završava albumom koji se zove Zaljubiška.

2000. godine jedan od Breninih sinova biva kidnapovan, te se situacija rešava otkupom od nešto više od dva miliona dolara.
Status ultimativne Jugoslovenke, sa kosom boje klasja panonskog, Lepa Brena srušiće fotografijama u vojnoj uniformi Vojske Republike Srpske u kojoj je fotografisana u Brčkom. To će uzrokovati kasniji bojkot njenih koncerata u Bosni i Hrvatskoj, ali će joj podići status Srpkinje, koji se sve više jača kao kultni status u državi u kojoj živi, budući da su već, iako nakon pada Miloševića, nacionalne strasti polako rasle.
Međutim, Brena pokušava da se odbrani da je to bilo za snimanje spota u Africi (Tamba Lamba), te da je u Brčko tokom rata došla da bi spasila svog oca.

Brena će u mnogim trenucima pokušati da se iskupi svojim bivšim i sadašnjim sunarodnicima, ali će to biti slabo ili nikako propraćeno. Pre dve godine(2018.) izlazi njena pesma, kao jedan od poslednjih pokušaja da se nekako iskupi, Zar je važno da l’ se peva ili pjeva, sa željom naglašavanja da razlike u narodima ne postoje. Simpatičan pokušaj, ipak, ocena je niža od prolazne.

Ako smo nekad bili
jedna ljubav duša jedna
zar je vazno da l' se peva ili pjeva
kad umirem što te nema
zar je vazno da l' se peva ili pjeva
kad umirem što te nema

Ko još voli puste gradove
ljudi se  zbog ljudi zavole
gde smo kada oči sklopimo
pusti hajde da se volimo
gde smo kada oči sklopimo
pusti hajde da se volimo

Kultni status koji je ipak dostigla, ona najviše duguje dugim nogama za igranje, stasu i glasu, ali i identifikacijom sa celim narodom i svim narodnostima u Jugoslaviji. Trud da se prikaže kao takva, u velikoj meri je pokazao rezultate.

1989. Izlazi pesma Jugoslovenka, govoreći o lepoti Jugoslovenske žene, sa tada aktuelnim muzičarima poput hrvatskog kompozitora Tončija Huljića i bosanskog pevača Alena Islamovića. Kako je raspad države uskoro usledio, pesma je često prihvaćena nostalgijom za zemljom koje više nema. 

SRPSKA ŽENA, MAJKA, KRALJICA | 1. Svetlana’s curious case

Da li bismo isto gledali na Svetlanu Ražnatović Cecu, da je ostala Svetlana Veličković, devojka, žena iz sela Žitorađe sa minornom ili nezapamćenom karijerom? Svakako mislim da se ne bismo ni osvrnuli, da nije bila udata za tadašnjeg člana paravojnih formacija, Željkom Ražnatovićem Arkanom, zvezdom devedesetih i ratnog profiterstva, švercerom nasilno konfiskovane bele tehnike iz Hrvatske i Bosne, čovekom je izuzetno uticao da ona dobija najbolje i ‘’najskuplje’’ pesme, sve angažmane na tezgama kojih je blo u izobilju tokom devedesetih godina dvadesetog veka.

No, kako sada stvari stoje, znamo. 

Rođena 14. Juna 1973. godine u selu Žitorađa u Topličkom okrugu, počela je karijeru sa petnaest godina. Nekoliko godina kasnije, 1993. (u vreme najveće hiperinflacije zabeležene do tada na svetu, gde se ne može priušiti ni jedva normalan život u zemlji, tokom rata i sankcija) objavljuje svoj visokobudžetni album. 1995. usledili su, sada kultni kič spotovi, u kojima Svetlana ide kroz šumu rols rojsom u odeći koja bi u tom trenutku othranila stotinak većih porodica u SR Jugoslaviji, šminkajući se YSL karminom, šiša drvoseču i pretvara ga ‘’od klinca do princa za kajanje’’.

Nekadašnja zemlja, sa kojom ona ima veoma mali ili ikakvu konekciju u svom nadolazećem identitetu, gradeći svoj identitet kroz vrlo blisko podržavanje novoosvešćenih ultranacionalističkih ideja, dok njen suprug svesrdno pokušava da profitira od rasturanja života, zemlje i sudbina, Svetlana gradi svoju karijeru kroz forsiranje imidža fatalne žene, ipak udate sa već 22 godine, požrtvovane supruge i uskoro majke. 

Njeno medijsko prisustvo, daje nadu ljudima da neki ljudi, žive bolje, bivaju mega-zvezde iako su potekli iz sela, bez dinara došli u veliki grad.
Uspesi su se nizali, glamur se prikazivao na sve strane. Važno je pomenuti da se FK Obilić nalazio u vlasništvu njenog muža koji je čak, krajem devedesetih obezbedio pobedu na šampionatu države. Kako o fudbalu ne znam ništa, dozvoliću sebi veliku subjektivnost da kažem – naravno da u fudbalu igre igraju samo novčana sredstva, a da su igrači uistinu samo igrači, glumci i figure. 

Takođe, Svetlana je uvek jasno bila politički određena, a njena bliskost sa vrhom vlasti od udaje do danas, veoma je transparenta. Iako uhapšena 2003. u akciji Sablja koja se u njenom slučaju ticala nedozvoljenog držanja oko deset komada neprijavljenog vatrenog oružja, ali i saradnja sa Zemunskim klanom i dovođena je u vezu sa ubistvom tadašnjeg premijera. Tada, dodeljen joj je prvo privremeni pritvor u zatvorskoj ćeliji, ali ubrzo biva transferovana u svoju kuću na Dedinju, gde biva zadržana u kućnom pritvoru obezbeđena nanogicom sa GPS-om.
U celoj priči, logično, našla se i tema pronevere novca u vezi sa fudbalskim klubom i drugim malverzacijama.
Ona, ipak, nikada do kraja nije gonjena sudski i ova priča je većinom vremena ostala bez epiloga. 

„Ako ste neutralni u situacijama nepravde, izabrali ste stranu nasilnika. Ako slon stane nogom na rep miša, a vi kažete da ste neutralni, miš neće ceniti vašu neutralnost. “

Desmond Tutu

Tokom rata 90ih, Ražnatovićeva uveliko udata za Arkana, nije mnogo marila odakle novac kojim se služi dolazi, čime se svakodnevno zanimaju ljudi iz njenog okruženja. Nije je preterano brinula ni činjenica da u zemlji u kojoj je rođena i živela, svakodnevno stradaju nedužni ljudi i posredno, od tog novca ona sebi, uz pomoć svog muža, gradi karijeru i nasledstvo za čitavih petnaest kolena svog potomstva. Kako je na drugi način lažno iskazivala empatiju, uvek se jako zauzimala za teme poput borbe protv bele kuge u Srbiji, o srpskom ultranacionalizmu, sarađivala sa raznim ljudima čije su akcije bile više nego štetne. Pa ipak, ona do dana današnjeg, uživa poziciju tzv. sprske majke. 

Skorije, na velikoj poseti Vladimira Putina, stajala je tik do njega, u hramu sv. Save, tobož trudeći se da izgleda kao velika poštena vernica koja je pokorna pred bogom. Stalno trudeći se da bude veoma važna i požtrvovana majka svojoj deci, brižna i odana, organizovala je sinu jedincu veliko venčanje na više ogromnih lokacija u Beogradu. Mediji su bili oduševljeni slavljem, a čini se i srpski živalj, previđajući činjenicu da profitiranje na smrti, nesreći i slomljenim nadama i sudbinama drugih života, ona slavi svadbu svog sinka koji se bavi borbama pasa, nije zgoreg pomenuti, te gazi po onima koji su svoj život posredno žrtvovali, ne znajući, zarad svega toga.

Dok nesvesna omladina širom Balkana i dijaspore, složno peva pesme poput Beograd i Kukavica, mali broj je onih koji na to gledaju s gađenjem. Čak i ja, svesrdno se trudeći da mrzim dotične pesme, ne mogu da ne uhvatim sebe da ih vrlo dobro poznajem, te da sam kao četvorogodišnjakinja želela da budem povezana sa njima. Kasnije, mnogo, moje misli će se okrenuti na drugi način. 

Šok nakon ubistva Akrana, 2000.godine u Interkontinentalu, privremeno je Svetlanu sklonio s medijskog prostora. Nažalost, nije potrajalo dugo, te je 2005. ponovo izdala album.
Ono što je neosporno, Svetlana je žena bez integriteta, majka mafije i učesnica u ratnom profiterstvu. Sve ostalo je lako osporivo.

DIVA I ANTI-VAKSER KONVERTIT | 1. Jelena’s curious case

Kad se pojavila pesma ‘’Zovem se Jelena, Jelena / Zar mi se ne sećaš imena, imena’’ bila sam, blago rečeno, oduševljena. Kao petogodišnjakinja, verovala sam da je to pesma koja je baš pisana za mene. Žena sa plavom kosom, ponekad uz baby bangs, visokim repom, jako mlada i našminkana u totalnom 90s fazonu, paralelno sa lansiranjem TV Pinka, uplivala je u medijski etar, te je postala i danas vrlo relevanta u svojim krugovima.

Ćerka policajca i voditeljke Radio Beograda, Jelena je svoju karijeru kako sama kaže, skupo platila na početku ali se, kako kaže, višestruko isplatila. Samoproklamovana diva, žena koju svi kopiraju, žena ispred svog vremena, tokom godina izgradila je svojevrsno ime, te se isticala koliko angažmanom u srpskoj turbo folk muzici, nekim upitnim modnim odlukama, do statusa gej ikone i izleta u anti-vaks pokret, Jelena je svojevrsni primer da možete da je volite ili mrzite – jednostavno, ona tvrdi, ne možete da budete ravnodušni.

I svakako, osoba koja je u velikoj meri zadužena za razne skandale i priče, ali je jako uživala u toj pažnji i to se dosta primećivalo. 

Kako smo se doticali rata u Bosni, Jelena je tokom tog vremena ostala bez komentara što je stavlja u prethodno pomenutu kategoriju neutralnog u prisustvu nasilnika. Dok je sa naknadnom pameti, 20ak godina kasnije komentarisala događaje, često sam sebi postavljala pitanje oko toga koja je njena zaista tačka gledišta, budući da biti deo tog turbo-folk miljea svakako je bilo, makar posredno, svesno određenje pripadnosti određenom političkom diskursu. 

Veliki trud da se javnost šokira pokazala je najviše snimanjem spota u Karlovačkoj gimnaziji te i igrom sa biblijom i religijskom motivima, ali priznaćemo, veoma nespretnim i u realizaciji samo trashy i nevažnim. Shock value Jelene Karleuše, mnogo se više ogleda u nepsretnim i kontradiktornim izjavama, lupetanju o vakcinama te ‘’vraćanju na pravi put’’ na istu temu, gde svedočimo o ženi koja laje, ali nekako, ne ujeda.

Njen brak sa izvesnim Bojanom Karićem, članom ‘’dinastije’’ Karić, ostaviću za neka dalja razmatranja koja će biti izostavljena u ovom tekstu. 

Poslednja afera koja ju je u isto vreme koštala popularnosti ali i njome dobivši na publicitetu, bila je kada je bila žrtva osvetničke pornografije, što apsolutno nikada nije u redu. Ono što jedino radi kako treba, biva aktivista za LGBT+ prava. To je za ipak, jedno maleno bravo.

Iako egomanijak, ne snima više muziku koliko palamudi po interentu često baveći se tricama i kučinama, uživa i dalje veliku popularnost 

PREQUEL AND AFTERMATH | Genesis of turbo-folk

Smatra se da su začeci ovog pravca načeli svoju genezu već sedamdesetih dok se Jugoslavija stalno kolebala između Istoka i Zapada, jasno je svoju formu zadobio krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Njegova najzastupljenija forma je strofa – refren – strofa, kao u klasičnoj pop pesmi, dok se muzički određuje kao hibrid narodnih, orjentalnih i synth melodija. Teme tekstova pesama najčešće su se, pak, ticale životnih problema, ljubavi, prevare, života u braku i sl. Kolebanje između najdominantnijeg instrumenta bilo je ili harmonika ili sintisajzer, dok su tek neki koristili malo drugačije instrumente poput saksofona, žičanih instrumenata ili duvačkih, najčešće trube, pozivajući se na tradicionalniji, limeni zvuk najpre šumadijske trube. Kasnije, odlazi u još veću hibridizaciju i cross-over žanrova, kombinujući sve moguće trendove u popularnim muzičkim tokovima trenutka dodajući svoje standardne žanrovske okvire.

Sociološki gledano, svoj najveći mah hvata onog momenta kada se tadašnja zemlja raspada, rat bukti, stanovništvo živi na ivici egzistencije ili ispod nje, zaslepljući narod pesmama o dobrom životu poput ‘’Kokakola, Marlboro, Suzuki’’ i sličnim audio-vizuelnim, prezasićenim stimulansima. Kako se kod većine ljudi takav pristup dobro kotirao, smatram da je većina stanovništva bivala anestezirana lakim i pitkim idejama o lepom životu, na momente zaboravljajući tmurnu sadašnjost i trenutke borbe za život, u skoro bukvalnom smislu.

Zaostavština turbofolka, verujem u skoroj budućnosti će moći da se govori o tome, koja je ostala, najpre su izvitopereni i pomalo apsurdni estetski standardi, visoka seksualizacija žena i forsirani mačoizam kod muškaraca. Jasno podeljene rodne uloge, gde je žena majka, ljubavnica i u večnoj podčinjenosti, a muškarac je neverni, ponekad nasilni partner i ljubavnik, onaj koji donosi na sto hranu, ustanovile su povratak nekih, čini se, tada pomalo zanemarenih vrednosti. Po mom mišljenu, jedan od najjačih zaostavština ovog pop-kulturalnog fenomena je i apsolutna negacija ikakvog rada, truda i intelektualnog rada, gde se svakako može i raspravljati o tome kako se hijerarhija vrednosti u umetničkom smislu remetila.

Dok su najveći vizuelni umetnici tog vremena bili režiseri spotova poput fotografa Dejana Milićevića, pseudoumetničke i estetske vrednosti su se veoma izmestile iz dotadašnjeg pretežno modernističkog shvatanja te svoje elemente najčešće temeljile na raskošu i luksuzu perioda baroka, rokoko-a i neoklasicizma. 

Nametnuti standardi lepote u svetskim tokovima devedeseth godina, tek pomalo uticali su na standarde lepote ovog podneblja, pa su se žene postepeno kalupile prema nametanjem vrednosti od često sličnih folk pevačica. 

Ono što danas ostaje, jeste s jedne strane, sećanje na taj period ali i sve češća reprodukcija tadašnjih kako muzičkih tako i ostalih ideja. 

ZAKLJUČCI | Ko je kriv, ko sme , a ko ne sme

Za kraj bih ostavila veoma subjektivni komentar koji bi se ticao toga, da li je uredu slušati ili forsirati sve u vezi sa turbo-folkom. 

Pesme su pesme, ako vam se dopadaju, slušajte, niko vas ne mrzi. Verujem da smo svi sada već prevazišli kultur-fašizam gde se jako uvredljivo govori o slušaocima. Problem nastaje u tome kada se vrednosti i ideje poistovete i repliciraju u svakodnevnom životu slušalaca, te se takve figure izdižu u nebesa svojom imaginarnom vrednošću. Ono što zanemarujemo je da, oni koji su radili muziku u to vreme, nisu imali previše izbora tokom tih godina. Mnoge pesme, imaju interesantne i autentične aražmane, prihvatljvo ili sasvim dobro izvođenje. 

Međutim, pogrešno je smatrati da osobe od velikog medijskog uticaja, poput tri navedene dame ali i drugih sličnih javnih ličnosti, nemaju nikakav uticaj na javno mjenje. 

Sa takvom mega-popularnošću, trebalo bi da snose odgovornost za svoje pređašnje, sadašnje i buduće akcije, delovanja i govorenja. Trebalo bi se zapitati, da li smemo više davati toliko medijskog prostora onome šta oni misle, osećaju i rade u vreme koje se ne bave muzikom? Volela bih da ne, iako to ovaj članak, kontradiktorno, to itekkao radi.

Pozdrav.