Pišemo obe. I gledala je, i Gledale smo, i Gledala sam; sve ti to dođe na isto.

Pazi, ljuljaška;

piše gledala_je

Kad je moja sestra od tetke, jedinica kao i ja, specifičnije dete (čak!) i od mene bila mala, često je dolazila u Milanovac.
I sad nije zgoreg pomenuti, kako je postojalo (i dalje ima, samo bolje i novije), zgodno za roditelje što vole da kafenišu, bio odmah mali park za decu koja se igraju.
Godine 2003. roditelji (s razlogom; za razliku od..) baš vole da glume CCTV; moja seka Milica, nešto se igrala.
I moj ćale, ko i svaki ćaća kog znam, odma’ prvi alert da se Milca ne zaglavi ‘’vikne’’ PAZI!

Milica nije volela da joj se kaže ‘’Pazi!’’
I Dalje ne voli.
Milica je sada moja genijalna mlađa sestra(ne zato što je stvarno genijalna, nego jer mnogo brate ličimo), i da se složimo,da je njena varijanta uskršnjeg jajeta bolja od neke druge(iznad, moje), imala je nepunih 6 godina. Dakle; pouka – pazi bre šta pričaš!

tepih

piše gledala_je

Sećanja na tepih su mi:

-vlasnik podstanarskog stana simpatičnog prezimena Top-alović(to je akcenat, ko TOP); za nečiju dušu prosipa ljutu (rakiju) na vuneni tepih i žena Olga ga ne kritikuje

  • Salon tepiha Dijana, Stara Pazova, Ceca Bojković, kasnije shvatam da nije frau već glumačka veličina, ali prekasno jer sam early adopter – late bloomer
  • Onomad kad se prvi pas ukakio babi na novi drap tepih pa smo vratili neki stari (koji sam više volela) pejk persijski
  • To što imam suludu želju da posedujem umesto tepiha odranu kravu (jedem je, jebiga, pradeda mi bio kasapin i opančar, meni ima smisla)
  • onaj persijski tepih što se prodaje u ikei koji je vajveći užas postmoderne jer kao IZGAŽEN je
  • pravi, divni, persijski, iranski tkani tepih, bem li im majku (anglosaksonsko-američku) imperijalisitčku
  • rusku tapiseriju na zidu
  • sedenje na mom grid tepihu sa psom
  • razvlačenje po podu dok se smejem s drugaricom i diskutujemo trans prava
  • tople noge i izolacija

Osećaj doma.

Kornjača – kvarnjača

‘’Zvoni alarm, ja jedan snuz. Onda drugi, onda 15 nakon, imam 4 propuštena poziva. Prva nedelja posla. Jebote. Nisam ja za ovo.

Nikad nisam ništa uradila na vreme.

Setim se stalno one priče, cvrčak i mrav. Crnogorac i Šđanin, ja ili Milica. Nikad ništa na vreme, uvek kredita kolko voliš, svi mi ga daju. Ali, kako kaže Darko Rundek; mjenjam, mjenjam se, jer što da bi bilo Cash-a; želim da budem Nil Jang u pesmi Srce od Zlata koje tražim.”

A sećam se i onog kofera sa sličicama za Paninijev album sa sličicama Nindža Kornjača (ja sam bila Ariel!! i Leonardo!! i Rokstedi) i sad taj kofer se zvao Kofernjača. I imali su kornjokomunikator. Ja sad ovo pregledavam sa kornjokomunikatora. Eto; to vam je život. Malo sporać Neca, malo super Jec(k!)a.

KOST i ja, jadna, znam za…

jadac (turski yades od persijskog yād-i-dest):
1) tanka račvasta grudna kost kod ptica nastala srastanjem ključnih kostiju;
2) u etnologiji: vrsta opklade koja se sastoji u tome da se ništa ne sme uzeti iz ruke saigrača nakon što se prelomio jadac od kokošjeg mesa.

”More, marš! Znam za jadac!” – član moje porodice, veorvatno.

Bunar

Iliti, ko drugome jamu kopa – sam je svoj fizički radnik.

Mi smo se, za vreme bombardovanja, kad sam ja bila predškolski uzrast, tj. nerast, dosta krili. I to je, naravno, 22 godine kasnije, meni smešno jer je to isto Bombardovanje jedva stiglo u Milanovac, pričalo se svašta, narod dosta voli da fantazira, tad je tata s posla donosio vesti ištampane na papiru i zaista se jeste završilo bombardovanje kad je on rekao da jeste. No, dosta smo se krili i na Rudniku, baš onaj dan kad je bomba udarila u relej tj. tv prijemnik valjda, i ja sam se, da prostite, figurativno usrala od straha, zagrlila dedu a kaže deda – pusti sad, dobro smo, ajmo pod vinjagu da se odmorimo.

Ta kuća na rudniku i dalje je moj safe heaven, ali o tome drugom prilikom, JER, kad završim o bunaru, pašću sama u isti bunar Adobe Creative Clouda i neće me naći ni sam bogotac.

Drugo skrivanje i najsmaračkije je bilo kod nekih rodaka u Vraćevšnici ili Nevadama (mrzi me da zovem dedu Roćka da ga uznemirim glupim pitanjem) jer su oni imali bunar. Ja sam naravno, taj bunar zamišljala ko kod diznija, a klinac, to je jedna duboka rupa i ima neki navoj kanapa i kante – znate sve. I te sestre tu pokazuju meni svoje barbike, smaraju i svađaju se jer su bile tinejdžerke, tad to nisam razumela. Mala razmažena glupačica pripreti da će da im baci barbike u bunar, one je prituže dedi, spakuje deda svoje unuke komada 2 i unuka komada 1 u reno 19 svetlo ljubičaste chrome boje i nazad kući.

Posle se ubrzo bombardovanje završilo i babike preživele.