Featured

Biti pozitivan je tajna devedestih –

– prevod uz pomoć gugla-

jeka, glupoime

komentar o epidemiji političke korektnosti / prevod teksta Erika Tronsija

(Originalno objavljeno u Flash Art International br. 164, maj-jun 1992.)


„Umetnička dela koja pokušavaju da kažu nešto o svetu su osuđena na propast.”

Džozef Kosut, 1969.


Umetnost koja je cvetala 1970-ih, minimalna umetnost, formalizam ili bilo koju nomenklaturu koju želite da prilagodite umetničkoj opciji koja „omogućava objektivno proučavanje (komada), uzimajući u obzir prividne formalne podatke“ (Benjamin HD Buchloh) , našla se dobrovoljno izolovana od društvenih podataka samo da bi postala apstrakcija na sopstvenoj teritoriji.

U takvim uslovima, umetnost postaje hermetički zatvorena, emarginirana i apstraktna za svet. Citirajući Daniela Burena koji je 1970. rekao: „Umetnost svih vrsta je isključivo politička. Stoga se moraju analizirati formalne i kulturne granice unutar kojih umetnost postoji i diskurs. Nema kraja potencijalnim citatima iz Buhloovog Formalizma i istoričnosti (1977), čiji predgovor sadrži zapažanje Kloda Ginca da su dotični umetnici „shvatili svoj rad kao kritičku negaciju stvarnosti“. 

Umetnost je već neko vreme uspostavila bliske odnose sa stvarnošću kao svoj princip. 

Konstruktivizam, dadaizam i, naravno, Bauhaus, svi su radili pod pretpostavkom da je umetnost sposobna da promeni živote, što je pre svega značilo da ih poboljša.

 Još uvek postoji nešto u ovom principu, o čemu svedoče napori Meta Malikana (iako još uvek samo „virtuelni“); idealan grad koji on zamišlja strukturiran je uglavnom oko hipotetičkog, kolektivnog blagostanja usredsređenog na moralne vrednosti.

Vredi napomenuti da planirane zgrade uključuju biblioteku, stadion i, pre svega, zatvor, ali ne i bordel.

Druga umetnička dela održavaju jake veze sa stvarnošću. Pokrećući ofanzivu, Hans Hake već nekoliko godina procenjuje i osuđuje nepravdu u svetu. 

U međuvremenu, radovi Dženi Holcer i Barbare Kruger ponekad sa nekontrolisanim nasiljem ukazuju na određene društvene realnosti, pre svega na zloupotrebu moći i nejednakost između polova.
Ovo su takođe dela zasnovana na hipotezi o svetu oslobođenom nepravde. Ista vrsta rada postavlja različite stepene osude i protesta, iako nikada ne predstavlja pretnju za Moć; naprotiv, daje moć nečemu čime se može ponositi, kao što je tokom Bijenala u Veneciji Dženi Holcer pokazala paviljonom.
Sposobnost da se čestita na sopstvenim nepravdama sasvim precizno govori koliko zasluga treba pripisati zahtevima takvih preduzeća; štaviše, ova umetnost predstavlja još jedan „subjekt“ — koji se upušta u još moralnije savete u postizanju „boljeg“ sveta.

Razlika između dobra i zla zasnovana je (kao što će kliše reći) uglavnom na verskim principima ili, tačnije, principima verovanja i ubeđenja. Cenzura Mepltorpa i Serana, Ruždijevih Satanističkih stihova i, u Francuskoj, Je Vous Salue Marie Žan-Lika Godara su neki od neposrednijih primera.
Čini se da je problem u tome što ljudi žele nešto umetnosti u stvarnosti, pa čak i malo stvarnosti u umetnosti, pod uslovom da to predstavlja težnju za izgradnjom boljeg sveta, o čemu svako ima drugačiju ideju. 

Očigledna tvrdoglavost boljeg sveta danas transformiše društveni protest u umetnički motor sa diskriminacijom, nepravdom i segregacijom koji podstiču proizvodnju umetnosti. 

Pre izvesnog vremena, Kej Larson je ironično nagoveštavala ovaj fenomen u časopisu Galeries pozivajući se na Vitni bijenale: „Uočavanje mana koje postoje između života i umetnosti, između seksualnih, društvenih i rasnih normi s jedne strane i intimnih, ličnih osećaj povrede sa druge strane, posao je sa punim radnim vremenom.”

I mora se priznati da umetnost već neko vreme stvara ovakav moralni savet, trajnu lekciju o dobru i zlu. Pitanja kao što su etička, seksualna i društvena diskriminacija, kao i ekologija, prolaze kroz umetnost, što rezultira novim akademizmom koji poprima moralnu konotaciju predlažući Dobrotu.

Andre Žid je jednom rekao: „Dobra osećanja ne čine nužno dobru književnost. Bodrijar je u međuvremenu u La Transparence du Mal (1990) skrenuo pažnju na značaj i interesovanje zle strane čoveka. „Neprekidna proizvodnja pozitivnosti ima zastrašujuću posledicu… Svaka struktura koja prati, proteruje i isteruje svoje negativne elemente, rizikuje katastrofu takvim totalnim preokretom… Sve što izbacuje njegov prokleti deo potpisuje sopstvenu smrtnu presudu.” 

Kasnije, u istom delu, „Svet je toliko pun pozitivnih osećanja, naivne sentimentalnosti i kanonske sujete da ironija i podsmeh, subjektivna energija zla, sve više slabe. Kako stvari idu, svako malo negativno kretanje duše uskoro će morati da se čuva u tajnosti. Već i najmanja duhovita aluzija postaje nerazumljiva. Uskoro će biti nemoguće izraziti bilo kakvu rezervu.” 

U stvari, to je furnir „promišljanja želja“ koji pokriva pravo licemerje. 

Jedna stvar u vezi sa dobrim namerama je da apsolutno sve čine legitimnim, što su Džef Kuns* i Beneton* savršeno razumeli. U ime dobrote i ljubavi (*kao i samopromocije*), Kuns je smislio svoj Made in Heaven.

kuns je ikea sveta umetnosti


I da bi pokazao da je Benetton protiv bilo kakvog oblika diskriminacije, njegova nova reklamna kampanja prikazuje žrtvu AIDS-a. (misli se na reklamu iz 1992.)

U oba slučaja bitan je samo skandal, jer je samo to vidljivo. Moral istaknut u ova dva primera i drugde – lista je beskrajna i svakako bi uključivala anatomsku izložbu Metjua Barnija – služi kao upozorenje za hipotetičku industriju „skandala“, jedinog efikasnog vektora u oglašavanju.

Ove moralne dimenzije Kunsa i Benetona, kao i kod većine „posvećenih“ umetnika, izgleda da dele pokajnice iz srednjeg veka kada su viši slojevi otkupljivali sveštenstvo u pokušaju da povrate svoj prestiž. 

Skoro kao da je umetnost pokušavala da se opravda što je uživala u luksuznim 1980-im i sada pokušava da se „otkupi“. 

Pojam otkupa je u središtu mlade sociologinje Nathalie Heinich nedavnog rada, Van Gogh, anthropologie de I”admiration (Van Gogh, antropologija divljenja). Autor pretpostavlja da je Van Gogova neverovatna popularnost danas više od svega posledica kolektivne želje da „bude pomilovan što ga nije na vreme priznao“.

 Ona nastavlja da objašnjava da je mit o neshvaćenom umetniku apsolutno pogrešan u slučaju Van Goga, koji je uživao značajnu popularnost i koji je bio sprečen da nastavi karijeru koja bi mu donela veću slavu tokom života zbog njegove rane smrti. U evangelizaciji velikih razmera koju umetnost trenutno preduzima, nikada se ne postavlja pitanje delotvornosti, jer, najčešće, nije ništa drugo do „plemeniti izgovor“

Ono što je još više uznemirujuće je reakcija užasa koju stvara delo koje odbija savet, a da se ne potrudi da ga proveri. Ako je američki psiholog Bret Easton Ellis izazvao javni skandal (autorov francuski urednik i dalje odbija da prevede delo, dok je njegov uobičajeni prevodilac telefonom otkrio da je knjiga „prljava“ – Američki psiho?), to je zato što su dela serijskog ubice koja se ispričao jednostavno izloženi. 

Čitalac ni u jednom trenutku ne oseća da autor osuđuje ubicu (kojeg policija nikada ne hapsi). U slučaju Džejmsa Elroja, serijske ubice su prikazane samom strukturom priča koja ih sistematski otkriva kao suprotstavljene policiji. 

Dobro: Elroi; Zlo: Elis. 

Postoje neke sličnosti koje treba povući sa umetnošću; umetnici koji se dotiču „plemenitih“ ciljeva bez donošenja presude odmah su sumnjivi.

Što se tiče crnaca: Dobro: Renee Green; Evil: Pruitt-Earli*.

Dok Renee Green pruža naučnu, istorijsku i kulturnu podršku za diskriminaciju uz uverenje školskog nastavnika, Pruit-Earli govori u smislu jednostavnih činjenica o kulturi bez stvarnog otkrivanja njihovog stava. Može se samo zamisliti da veličanstvena dvosmislenost opusa Larija Klarka takođe dovodi u zabunu dobronamerne gledaoce. Ova „moralna posvećenost“ je stvorila apsolutnu konfuziju. Kao rezultat toga, Shopping Bags Silvie Fleuri (umetnica je prilično čvrsto izjavila da nije posebno zainteresovana za feministička pitanja) optužene su za iznošenje ponižavajuće slike o ženama, iako njihovo opravdanje leži u sasvim drugom pravcu. 

Dakle, ako zaista moramo da se zalažemo za stvar sa umetničkim delom, hajde da jednostavno priznamo da se Silvi Fleri zalaže za srednju klasu i ostavimo to na tome. 

U Les lettres francaises, Philippe Sollers je nedavno napisao (o Celine): „Ako moram da dam poslednji komentar, rekao bih da su svi pisci nužno vrijedni prezira. Dakle, možemo zatvoriti celu ovu aferu. I sve će biti dobro na svetu, sa izuzetkom velikog, prezrivog pisca. Evo licemerja u koje rizikujemo da potonemo iz jednog trenutka u drugi u svetu gde roba vlada i određuje diskurs u smislu pozitivnosti.” Na sreću, prava, iako diskretna, inteligencija u ovakvom stanju stvari se formira u radu pojedinih umetnika.

Crteži Lili van der Stokker, na primer, podeljeni su u dve kategorije: „negativni“ (prešani rečima „loš“ i „tužan“) i „pozitivni“ (puni referenci kao što su „dobar“, „prijateljski“ ljubav”). Nepotrebno je reći da umetnik danas proizvodi uglavnom „pozitivne“ crteže, ostavljajući po strani „sranje! umetnost je mrtva“ vrsta dela na koju je „Njujork tajms“ na svoj čedan način pozvao jednostavno navodeći „umetnost je mrtva“.

Prošli su dani „ja umetnik, ja sam siromašan, ja sam tužan, molim vas pomozite, dajte mi nešto novca“ da se napravi mesto za cveće i vesele forme u prijatnim pastelnim nijansama. Biti pozitivan je tajna devedesetih, delo holandske umetnice Rene Kool, je lanac, uobičajenog srebrnog ili zlatnog tipa, napravljen od drveta. Ovo delo vraća ovu pseudo naredbu na mesto koje mu pripada: dekoraciju. 

I Renee Kool je u pravu: pozitivnih ljudi je svakim danom sve više!

* Pruitt-Earli je skraćenica za Rob Pruitt i Jack Earli umetnički duo, koji deluje od 1980. Njihov rad je zanimao pitanja roda, seksualnosti i rase u odnosu na američki svet, analizirajući pop kulturu kroz simboličke trope savremenog sveta i slike mladi Amerikanci. Godine 1992. izložba dua „Crveno, crno, zeleno, belo i plavo” u galeriji Leo Kasteli, na kojoj su prikazani umetnički radovi na kojima su prikazane afroameričke ikone sa rep muzikom kao zvučnom podlogom, osuđena je kao rasistička, što je označilo kraj saradnje

(prevedeno sa francuskog Kristofer Martin)
(prevela sa engleskog dobivši u njuzleteru Cargo Collective-a, autorka bloga)

Erik Tronsi je francuski kustos i likovni kritičar; ko-direktor Muzeja savremene umetnosti Le Consortium, Dižon.
Suosnivač je i direktor časopisa za savremenu umetnost Documents sur Tart (1992—2000) sa Nicolasom Bourriaudom i Frog magazina (2008 —) sa Stefani Moisdon.

Featured

Ljuljaška – Tepih – Kornjača – Kost – Bunar

Pišemo obe. I gledala je, i Gledale smo, i Gledala sam; sve ti to dođe na isto.

Pazi, ljuljaška;

piše gledala_je

Kad je moja sestra od tetke, jedinica kao i ja, specifičnije dete (čak!) i od mene bila mala, često je dolazila u Milanovac.
I sad nije zgoreg pomenuti, kako je postojalo (i dalje ima, samo bolje i novije), zgodno za roditelje što vole da kafenišu, bio odmah mali park za decu koja se igraju.
Godine 2003. roditelji (s razlogom; za razliku od..) baš vole da glume CCTV; moja seka Milica, nešto se igrala.
I moj ćale, ko i svaki ćaća kog znam, odma’ prvi alert da se Milca ne zaglavi ‘’vikne’’ PAZI!

Milica nije volela da joj se kaže ‘’Pazi!’’
I Dalje ne voli.
Milica je sada moja genijalna mlađa sestra(ne zato što je stvarno genijalna, nego jer mnogo brate ličimo), i da se složimo,da je njena varijanta uskršnjeg jajeta bolja od neke druge(iznad, moje), imala je nepunih 6 godina. Dakle; pouka – pazi bre šta pričaš!

tepih

piše gledala_je

Sećanja na tepih su mi:

-vlasnik podstanarskog stana simpatičnog prezimena Top-alović(to je akcenat, ko TOP); za nečiju dušu prosipa ljutu (rakiju) na vuneni tepih i žena Olga ga ne kritikuje

  • Salon tepiha Dijana, Stara Pazova, Ceca Bojković, kasnije shvatam da nije frau već glumačka veličina, ali prekasno jer sam early adopter – late bloomer
  • Onomad kad se prvi pas ukakio babi na novi drap tepih pa smo vratili neki stari (koji sam više volela) pejk persijski
  • To što imam suludu želju da posedujem umesto tepiha odranu kravu (jedem je, jebiga, pradeda mi bio kasapin i opančar, meni ima smisla)
  • onaj persijski tepih što se prodaje u ikei koji je vajveći užas postmoderne jer kao IZGAŽEN je
  • pravi, divni, persijski, iranski tkani tepih, bem li im majku (anglosaksonsko-američku) imperijalisitčku
  • rusku tapiseriju na zidu
  • sedenje na mom grid tepihu sa psom
  • razvlačenje po podu dok se smejem s drugaricom i diskutujemo trans prava
  • tople noge i izolacija

Osećaj doma.

Kornjača – kvarnjača

‘’Zvoni alarm, ja jedan snuz. Onda drugi, onda 15 nakon, imam 4 propuštena poziva. Prva nedelja posla. Jebote. Nisam ja za ovo.

Nikad nisam ništa uradila na vreme.

Setim se stalno one priče, cvrčak i mrav. Crnogorac i Šđanin, ja ili Milica. Nikad ništa na vreme, uvek kredita kolko voliš, svi mi ga daju. Ali, kako kaže Darko Rundek; mjenjam, mjenjam se, jer što da bi bilo Cash-a; želim da budem Nil Jang u pesmi Srce od Zlata koje tražim.”

A sećam se i onog kofera sa sličicama za Paninijev album sa sličicama Nindža Kornjača (ja sam bila Ariel!! i Leonardo!! i Rokstedi) i sad taj kofer se zvao Kofernjača. I imali su kornjokomunikator. Ja sad ovo pregledavam sa kornjokomunikatora. Eto; to vam je život. Malo sporać Neca, malo super Jec(k!)a.

KOST i ja, jadna, znam za…

jadac (turski yades od persijskog yād-i-dest):
1) tanka račvasta grudna kost kod ptica nastala srastanjem ključnih kostiju;
2) u etnologiji: vrsta opklade koja se sastoji u tome da se ništa ne sme uzeti iz ruke saigrača nakon što se prelomio jadac od kokošjeg mesa.

”More, marš! Znam za jadac!” – član moje porodice, veorvatno.

Bunar

Iliti, ko drugome jamu kopa – sam je svoj fizički radnik.

Mi smo se, za vreme bombardovanja, kad sam ja bila predškolski uzrast, tj. nerast, dosta krili. I to je, naravno, 22 godine kasnije, meni smešno jer je to isto Bombardovanje jedva stiglo u Milanovac, pričalo se svašta, narod dosta voli da fantazira, tad je tata s posla donosio vesti ištampane na papiru i zaista se jeste završilo bombardovanje kad je on rekao da jeste. No, dosta smo se krili i na Rudniku, baš onaj dan kad je bomba udarila u relej tj. tv prijemnik valjda, i ja sam se, da prostite, figurativno usrala od straha, zagrlila dedu a kaže deda – pusti sad, dobro smo, ajmo pod vinjagu da se odmorimo.

Ta kuća na rudniku i dalje je moj safe heaven, ali o tome drugom prilikom, JER, kad završim o bunaru, pašću sama u isti bunar Adobe Creative Clouda i neće me naći ni sam bogotac.

Drugo skrivanje i najsmaračkije je bilo kod nekih rodaka u Vraćevšnici ili Nevadama (mrzi me da zovem dedu Roćka da ga uznemirim glupim pitanjem) jer su oni imali bunar. Ja sam naravno, taj bunar zamišljala ko kod diznija, a klinac, to je jedna duboka rupa i ima neki navoj kanapa i kante – znate sve. I te sestre tu pokazuju meni svoje barbike, smaraju i svađaju se jer su bile tinejdžerke, tad to nisam razumela. Mala razmažena glupačica pripreti da će da im baci barbike u bunar, one je prituže dedi, spakuje deda svoje unuke komada 2 i unuka komada 1 u reno 19 svetlo ljubičaste chrome boje i nazad kući.

Posle se ubrzo bombardovanje završilo i babike preživele.

CRAP – A – PORTER ; WAYBACK MACHINE edition

Jednom sam sa divnom drugaricom Draganom; koja se zove kao moja majka i jednom je pitala kako moja majka tako umiriše veš(kad je otišla u meni tada predaleki svet, novi sad, a sad je u Dablinu, vodila blog sa mnom na ovom linku. S vremenske distance, moji tekstovi su porasli, volela bih i da ona doprinese ovom, da se na kraju medržujemo)

Ovo je bio taj blog, ja više ne odgovaram za stavove iz od pre 6 godina. Hvala onima koji su ga wayback-ovali, bogovi interneta (i sad ja idem i korigujem sebe koliko sam porasla)

DA POČNEMO; fusnotiraću (jese tako kaže?)

je l’ jesen stvarno shit fest? 1

Odjednom počela kiša, ne možeš da se izrolaš iz ćebeta, glava te boli na promenu vremena. Jedino što možeš da radiš je da iznova i iznova čitaš romantične knjige i zamišljaš da si na nekom zanimljivijem mestu gde ti kiša baš toliko i ne smeta, gde radiš stvari koje kiša ne ometa. Lepo je prošetati po mokrom asfaltu ukoliko si u stanju da izbegneš vozače koji manijakalno voze po kiši i ne izbegnu svaku prokletu baru na bulevaru. 2

1tl; dr; – jeste

2apsolutno bih mogla da se složim s ovom činjenicom osim da nije pisana u KERI fckn BREDŠO stilu

3 – mislim, bokte, nisi bila baš 3. osnovne kad si ovo pisala, Jelena, ČITAŠ LI TI IŠTA SEM GLOSSY MAGAZINA?! Ne? Ok. A i tad si se patila s arhitekturom, drugarice, da te podsetim.

Prvo dođe septembar, pa moraš da se navikneš da počinješ da radiš punom parom, na poslu, fakultetu ili školi. Pošto živiš u velikom gradu, uglavnom nigde ne miriše ajvar, zimnica3 ili starinski kompot od paradajza(danas smo se podžapali pokući oko ovoga – al biće). Baba ti ga pošalje(dobro si rekla), pa si ipak srećan.

Onda jedeš to do iznemoglosti, majka donese i kajmak i čvarke pa se ugojiš i onda ne možeš da nosiš omiljene farmerke ništa, a pošto je odvratno (ovo je upitno) vreme, mrzi te da se baciš do teretane (bome, 6 godina starija jelena je skontala da nije bacanje para, nego InVeStIcIjA) , jer je kiša i imaš odličan izgovor(STOP WITH THAT, PLS)

Gumene čizme su ti najbolji prijatelj (prodala si ih, ali imaš bolje, mala legendice), ali one od prošle godine ne možeš da navučeš jer si tokom leta bio na planini i planinario kao blesav u svo slobodno vreme, pa si nabio list pa ti sad stoje kao neke retro čizme naborane na članku(velika Jelena potpisuje; razlog prodaje istih).

A i ništa na ovom svetu od odeće se ne slaže sa njima, ali nema veze, nosiš ih pa izgledaš ki ribar koji se spremio na posao posle pecanja u 6 izjutra na Moravi.

Onda dođe oktobar, priprema za Noć veštica (slika je prilog jer ove godine nisam u prilici)

,poneki rođendan(svi su rođeni u novembru somehow – DA JER SE LEPIŠ ZA ŠKORPIJE KO ZA SVOJE BABE I KUMOVE) za koji smišljaš poklone.

Tu si se već navikao na kišu, izvučeš neki kišobran u neon boji ZELENOJ, nemoj crni, šta će ti crni, koji crni, malo unesi boje, živosti, pa poneseš neon zeleni, kad te neko vidi ipak te neće pregaziti. Imala sam lepi, cvetni, odneo mi ga je prokleti beogradski vetar na bulevaru sećam se i datuma, bio je 7. decembar, bio je sneg i bila sam tužna.

Dolaziš kući mrtav umoran jer se u 5:45 već smrklo, sedaš u ćebe i misliš da treba da spavaš, ne treba da spavaš, popodnevna dremka ne dolazi u obzir.  I onda zovneš prijatelje, oni su anksiozni i nervozni, piju 2l ultra enerdžija dnevno, pa su cranky, i onda bezvoljno gledaš buzzfeedyellow na internetu da ti malo prođe vreme do 00h dok ne počneš nešto zaista da radiš. I pošto je mrak, prođe ti vreme neometano, ipak si nešto završio ali treba da se digneš u 7. Jebiga, takav poso.

Ujutru pojedeš burek. Burek je super, energyboost, šta te briga, pokrićeš stomak petim slojem džempera jer grejna sezona nigde nije počela i slažeš osamsto slojeva baš iz razloga što te mrzi da podigneš kaput kao čovek i nosiš, a i još nije vreme za kaput, pogledaj ljude na ulici neki nose i kratki rukav. Ne, Miko, ne nosi kratki rukav, nego kažeš majci, jer voliš da nosiš kožnu jaknu i po ciči zimi.

E a onda, onda novembar, kralj šit-festa.

Ništa nije dobro u novembru, osim što Aranđelovdan (ref na sliku) i druge slave padaju u novembru, svejedno da li su posne ili nisu, iako ti kao nešto ni ne veruješ u boga, to te u novembru prođe pa bi verovao i u Šivu i Krišnu, Muhameda i svetog Sisoja, sve dok ima klope, i one sve stvari što majka sprema za slavu, što baba sprema za slavu, što komšija Miloje iz Belih Voda sprema.

Znam, znam, ne idemo na slavu samo zbog jela, to je lep porodični običaj!!!, ali let’s face it, idemo da pojedemo nešto sa prijateljima, šta je lepše od zajedničke hrane.

Edit Piaf: Ništa.

U novembru si počeo da jedeš, počeo si da prespavljuješ neke obaveze i obavezice, ali tu je negde blizu Nova godina. Grejna sezona je počela, pa ne moraš više da greješ noge na punjač od lap topa.

Ili da pališ uljani radijator koji proizvodi zvuke kao neki poveći kućni ljubimac dok spava. Npr. Cecil tzv. Ceca tzv. engleski buldog.

E, kad se završi novembar, uđemo u Decembar.
Sve miriše na cinnamon cookies u mojoj kući rolls u mom stanu, svi ti daju čokoladu, i ne znam, ali jesen mi izgleda kao meseci namenjeni za prežderavanje i ostajanje kući (kod kuće, deda ti se prevrće u grobu, ražnja, priziva teslu da te udari elektro šokom), krenule su sve nove sezone serija, imaš mnogo knjiga da pročitaš, mnogo filmova da gledaš.

GIF DARE BUBAMARE: ”pa dobro je rekla”

Kreću i filmski festivali pomalo, uskoro će Fest i rođendan, za koji mesec, iako pada kiša i poneki sneg, možda i nije toliko loše.

Izlasci zimi su gnjavaža, ali ako imaš omiljenu kafanu, nije ni to loše. Zimska garderoba je po defaultu lepša, ljudi su odjednom željni grljenja.

To Je GIF - To Je Tako - Discover & Share GIFs
sad je kraj.

Overall; nije strašno!

KOMPLET UGOĐAJ

Alarm zvoni oko pola 7, čovek u ranim 70im ustaje s leve strane kreveta do ulaznih vrata spavaće sobe. Dok žena spava i lagano se razbuđuje, čovek odlazi do toaleta. Brižljivo se, dok je još u pidžami, umiva, nanosi pastu za brijanje četkom, metalnim brijačem kakve sada imaju samo dorćolske brice, lagano povlači jednodnevnu bradu. Umiva lice, maže Brion, sređuje se. Dok se žena oblači iz pamučne roze spavaćice i brižljivo je pakuje ispod jastuka i zateže krevet, otvara širom otvoren prozor koji je tokom noći ostao odškrinut i diže tamnozelene roletne, čovek je u kuhinji i kuva kafu. Dok se žena umiva u kupatilu, mažući neven kremu, voda u džezvi s donje leve strane, okrenuta ručkom van grejne ploče Gorenje(Velenje) šporeta, da se drška ne bi ugrejala, uz prstohvat šećera (da tako brže provri), odmereno vode u dve male, tzv. bapske šolje, on nadgleda vodu. Odlazi levo do pred špajz, iz Centroprom kutije srebrnom kašikom iz servisa dobijenog od svekrve, sipa tačno 2 i po izvršne kašike turske Uno kafe iz lokalne pržionice. Dok voda ključa, on sipa u šoljice, po pola jednom pa pola drugom i tako još jednom. Stavlja sebi kocku šećera, a ženi ratluk. U dve čaše staklare Paraćin, kupljene na zadnjem izletu kluba penzionera gde je bio vodič, čovek sipa hladnu vodu iz česme puštenu da otoči. Voda sa Rzava ima bolji ukus od svake ikada, to i autorka teksta tvrdi.

Kafa, šećer i voda – kompletan ugođaj su na stolu. Mala unuka bi se trebalo probuditi, te čovek ustaje i iz tzv. kabineta, tj. njegove pedantne radne sobe, čuje se – Ustajte, prezreni na svetu, i vi sužnji koje mori glad.
‘Deda, samo još 2 minuta’

Dva minuta, dovoljna su da izvesni deda ode po novine, jogurt i mleko, mali debeli eurokrem blok kog više nema u sadašnjim trgovinama, i naravno – Politiku.

Četvrtkom izlazi kulturni dodatak, četvrtkom, ako je srećan dan – unuka ne ide u predškolsko, već provodi dan kod babe i dede.

Na televizoru iz ranih devedesetih, sa komplikovanim daljinskim koji je uvek po redu stajao na triomizici između dve fotelje gde sede deda i baba, pušta se jutarnji program RTV Beograd 1. Sluša se prvi dnevnik.

Kada se dnevnik završi, novine se dele na pola, Lafu prvi deo, Vitani drugi, ovaj sa TV programom i kulturnim dodatkom, a dedi Politika sa vestima o kraju bombardovanja, pa se zamene. Deda daleko više uživa u kulturnom dnevniku, nakon ručka iseći će važne delove tog dana i staviti u registratore.

9 i 15h je, Laf seda na malu belu hoklicu levo od kupatila u ćošku do kuhinje, obuva i čisti cipele, stavlja bordo šal prvo levi deo pa preko desni, navlači sivi mantil poput Barberija ali Prvi Maj Pirot, stavlja crnu beretku i odlazi da se kod, ironično, umrlica, nađe sa svojih 5 drugova.

Baba za to vreme, piće još 2 kafe, spremiće ručak, posetiće je prijateljica Jela Ćodovka koja će pričati o Zvezdi i doneti mi kinderladu ili kinderjaje, dosipaće (kao ja sada) vodu u kafu da je duže pije, ali ta kafa nije kao Lafova, i gde je Laf, Vitana bre, ovaj moj Ćode samo kotkuće.

Laf se vraća oko 13h iz Gradske kafane i Doma Penzionera, ja mu skočim u zagrljaj, u pola 3 je ručak. Mama i tata dolaze u 15 h, deda sedi ispred vrata od terase. Iza njega i vrata je spasonosni zamrzivač sandučar. Popije pola čašice Đurove rakije (fun fact: jednom sam, ljubomorna jer se Đuro raspriča sa dedom, napisala na rakiji ”Đuro jedi govna!). Dolaze roditelji, Jela je otišla kod Ćoda, da vidi šta ima za ručak i namestila izuzetnu punđu sedu, ali a la Jovanka Broz, a moji roditelji i ja, gladne godine.

Jogurt, lajtmotiv svake varijante Jugoslavije, je na stolu, nakon toga popodnevna dremka, pa opet neki – komplet ugođaj.

Deda Lafu Miroslavu Markoviću i babi Viktoriji Marković (nee Petrović) koja još baš voli komplet ugođaj kafu a i ja sa njom.

Gorane Vesiću, evo nekoliko komentara na tvoj rast i razvoj

Svi smo pogledali makar jeda n tik-tok Gorana Vesića, koji ga je toliko humanizovao, da sam (čak!) i ja, koja na bicikl nisam sela 28 godina, otišla na Adu i iznajmila bajs, ZAPRAVO, naučila da vozim. Da tog dana nisam morala da radim paklenih 20h vezano sa nedeljom, rado bih otišla ponovo. Ali ima dana za megdana, no za mene posla za sad, nema.

Dalje od pisca, poliglote, erudite, altruiste, veseljaka i tech savy lika – Goran Vesić bukvalno samo što ne peva ispred skupštine i pleše sa zvezdama, ali čekamo. Ja, kao veliki samoproklamovani stručnjak, uz referisanje na mišljenja mojih prijatelja i tw poznanika, dajem nekoliko marketinških saveta Goranu ™ :

Generalni i politički saveti:

1. Participacija građana u vezi sa metroom.

Idem na sto mesta po beogradu. Volim železničke stanice, ali nekada moram da idem vozom, a nekada (ne daj bože) neko mora vozom do Kliničkog Centra Beograda. Zašto, zaboga, nemamo liniju predviđenu do tamo. Pogledajte pametnu inicijativu, ja nastavljam da se zezam.

1.1. Participacija građana u vezi sa metroom.

Iskreno, nek bude žuto crveni sa plavim zvezdicama a u njima krug, boli me uvo samo nek radi. Nek ide nadzemno, podzemno, možda je nadzemno jeftiniji. Hoćemo da učestvujemo kuda će ići metro, cena karte, udobnost voza, ali to je sve manje važno od TRASE metroa.

Imam utisak da je nekako ovako izgledalo kad je Sićveom marketing tim zasedao:


marketing tim: bilo bi dobro da date građanima privid participacije u odlučivanju, npr. da glasaju za najbolju trasu, konkurs za…

Goran™, prekida govor marketing tima, odlazi da gugla šta je to, vraća se: ZNAM! ⚡
DAĆEMO IM DA BIRAJU BOJU VOZA neko: možda trasa? glasanje? Goran™ odlazi, peva:

moje zaastave, uvek su iste bojeeee:

marketing tim, stavlja teleefone na silent i gleda njegov tik tok: ok gogi, you do you boo

VELIKO INTERESOVANJE ZA ZASTAVE: Vesić građanima podelio srpske trobojke  (VIDEO) | Najnovije vesti - Srbija danas
vidite koliko zastavi, još to treba da se popegla i ko bombona

1. Participacija građana u vezi sa javnim gradskim prostorima: Imam utisak da se Goran slabo sapliće, pa zato voli da napravi ovakav teren:

Image

Mene ovo podseća kad sam davnih dana studirala arhitekturu i imali smo na prvoj godini prostor i oblik kao projektovanje, i teme bile: teren, plaža, zidovi i nadogradnja. Kao da je Rango iz svojih kompleksa uradio plažu u oblik terena, dobio 6/15 poena jer je bio snishodljiv redovan đak.

Trg Republike – La reconstruction

Реконструкција Трга Републике - Page 52 - BEOBUILD | FORUM
ideja, iole smislena
a nismo brate još imali pare za klupe i sadnice, al će sredimo neki koncert bore čorbe ima da bude ko bombonica

Denivelacija moja fascinacija – Goran Vesić, verovatno

Ovde prođemo pas i ja svaki put kad krenemo ka drugarici. Slažem slike u jednu malu galeriju, al nemam ideju kako je zapravo išlo osim što je trajalo ko prelazak preko Albanije a sad kad idem tamo osećam se ko da stvarno idem Igmanski marš od 27. marta do tamo.

PLATO GOTOV ZA VIKEND? Posle probijanja svih rokova i dvogodišnje gradnje,  skver kod Palmotićeve ulice konačno će biti završen
kaže, na jesen i spomenik Jerneju Kopitaru lol
jednom sam pala u ovo blato u 27. marta i imala flešku s Igmanskog marša
PLATO PRAVE TRI MAJSTORA? Radi se u Cara Dušana, a na uglu Palmotićeve i  Hilandarske - sve stoji (FOTO)
j/radni narod
SKVER DO KRAJA GODINE? Čuveni lingvista Jernej Kopitar dobiće spomenik na  uglu Palmotićeve i DŽordža Vašingtona
više puta sam poginula ovde
Rekonstrukcija ulica Kraljice Marije, 27. Marta, Džordža Vašingtona i Cara  Dušana - Page 91 - BEOBUILD | FORUM
magična skverčuga

Goran Vesić:


Nije sve tako crno – ima ponešto i žuto

Voli, ko i ja, čovek društvene mreže, maksembale, tiktok, Kinu i Kineze, Sepija naslovne strane knjiga;
so lets go>

Tiktok Sicve011 je priča sama po sebi i stvarno moram da vam ostavim link, jer čak i ja to mogu samo uz animalne i primalne urlike da prepričam, a nije tako čak je i borderline slatko. A još slađe je kad Ministarstvo Prostora uradi kontra tiktok.

Onda… Knjige njegove, brate, volim knjige, i volim Beograd, al baš da ga rušim po ceo dan i noć i onda pišem hvalospeve od diiiivnom beogradu. Molim vas:

ja nemam reči za ovo ulaženje u bulju kinezima
Goran Vesić - Knjiga o Beogradu - promocija | Info | Beograd
ja kad dam diplomski ikada

I za kraj – Klark Kent:

Kaže Goran:

Ja sam čuvar istorije!

Mogu da me mrze ali ne i da me mrze!


Celebrity crush: Dečaci i devojčice koji su formirali moje ukuse

Ćero, ti si na tatu – zaljubljive prirode. Posle sam upozno tvoju majku, i šta ću.

A ja tih dana na poslu baš gledam ove selebriti kraševe po tviter threadovima raznih ljudi koji to dele, pa ću sada, u pauzi za ručak (to je bilo dok sam radila, namerno nema edita) da posložim sve svoje selebriti kraševe koje se setim a kojih me malo ili mnogo sramota;

Krećemo sa prvom koju se sećam – Randu iz Kasandre, ja imala 3 godine, plakala kad su ga ranili. Svi su gledali tu seriju,bila je jedna od prvih latino-američkih tzv. španskih serija, ticala se Kasandre koja je cirkuzantkinja, bacaju se neki noževi i dva brata Randu i tipa Čar (mad mislim da je to neki radni naziv moje familije) se bore oko nje (nešto kao Arman Asante i Antonio Banderas u jednom od mojih omiljenih filmova – Mambo Kings) e pa ovo je mnogo ciganskije, u najboljem smislu te reči. Gađanje noževima, prelepe žene i muškarci, neke standardne latino babe, favele, čerge. Moja simpatija, kad je rane, a to traje tri epizode brinemo kum (tad 31 godinu) i ja (3 tada) i ja padam iza fotelje plavi štof na cveće kao engleske ruže kupljen u Simpu roditeljima za svadbu, bacam se i kukam jer mi raniše Randua. Ako si preživeo, svaka čast, ako ne, RIP legendo, bio si stvarno dobra pička.

kasandra i randu

Knjige, drugovi i drugarice, a ne Kasandre i ljubavni trouglovi (ukradeno sa ig-a)

Život, televizija i ja krećemo dalje, dobijam poriv da plešem i udam se dok gledam zanosni osmeh Mileta Ignjatovića koji pleše u šumi, pa u nekom tržnom centru, dok mu se nešto događa na putu za ludilo – roditelji u blagom šoku, ali sladak je pa neka, dedi je okej jer je iz sela Dragosinjci kod Kraljeva (a sva sela blizu Mrčajevaca i Kraljeva su najbolja po rečima mog dede Rodoljuba). Žao mi je što je Mile ostario ko mlijeko, ali je osmeh tu i dalje, pa neka ga.

Mile Ignjatović-Na putu za ludilo. Spot koji je obeležio i trajno oštetio moj ukus za muškarce.

Malo kasnije pristajem na odlaske u vrtić, a pošto nam u vrtiću intenzivno puštaju ZAM prodakšn(anesteziranja dece radi, jer smo svi bili ko hipnotisani bojama i zvukovima koje ZAM proizvodi), bivam opčinjena drugim lepotanom duge kose, ovoga puta Ninom Rešićem i mogu vam reći da i dalje mislim da je bio hot, makar prema ovoj slici – roditelji već izgubili nadu da ću ikad biti iole normalna jer plačem na kad ga vidim. Ne stalno i ne često, al kad kaže Donesi divlje mirise u moje puste odaje’’ ja se izgubim, a i maštala sam o maminom Dior parfemu Dolcevita kad čujem to. I sad rolku zovem tako.

Imam ovu petokraku na svom mantilu. Lep gardista.

Nino – Usne vrele kao zar – (Audio 2011)


Ninove usne vrele kao žar padaju u zaborav kada se pojavljuje Siti Rekords, Dejan Milićević i grupa Luna i 1998. prvi put upoznajem oblik života imena Maja Marković iz grupe Luna, ona je lepa, visoka i liči na tetku moje kumice, nisam sigurna jel mi kraš ili želim da sam ona. Nije mi jasno, zašto ta prelepa žena peva uz jebenog Čedu Čvorka, al you do you boo.

U spotu LUNA – Da Me Ljubis Nocima – (Official Video 1999)  ona izgleda kao da je 2020., prelepa je i preenergična. Njena najtužnija pesma je Tvoja će ruka moju da vodi, tamo gde nikad nisam bila, prekini Jelena Marković da citiraš, rasplakaćeš se.


LUNA – Mazo – (Official Video 2004) HD pesma šit, al pogledajte stil! Goth queen.


Nakon devet i po nedelja, odustajem od Maje i prilazim ka drugoj ženskoj simpatiji – ovoga puta želim da sam Coka iz grupe Duck,  možda zato što me u kući zovu Coka i imam ovakve šiške; ali svakako bivam opsednuta njom. Jedina pesma koje se sad sećam je bila obrada La Isla Bonita Duck – Pedro

oj coko coko, crno oko

Gledanje tv-a je baš bio velika i važna konstanta u mom odrastanju i formativnim godinama, a onda oko 2001. Kad sam već duboko zašla u osnovno obrazovanje, pojavljuje grupa Prslook bend, a,ja koja prvi razred već uveliko pohađam dobijam i imam neki imaginarni zdravstveni problem koji je moja majka zamislila, a paralelno sa tim Nikica i brat mu Marković Aleksandar zvani Sandro (moj otac imena Aleksandar dobije mini fras kad mu se neko obrati sa Saša, mogu misliti šta bi rek’o za Sale ili nedobog Sandro)  su valjda bili, lekari u Tiršovoj, Ili Instututu za majku i dete;

E sad, naravno da nisu, ali to saznajem mnogo kasnije kad se sve odvije  po redu, ali k0ako bih lakše podnela strah od tog velikog pregleda, maštam da su mi baš oni (Nikica, to be precise) lekari.

Браћа Марковић и неки неидентификовани антропоморфни објекат међу њима.


Sve se razrešava u moju korist, makar zdravlja što se tiče – random odrasli deda lekar kaže  ‘’nije ništa samo raste’’(a u svojoj glavi, ĐE VIŠE DA RASTEM, ALO, TREBA DA SE UDAM ZA NIKICU MARKOVIĆA), a kako shvatam da rastem krećem da gledam Harija Potera(most common millennial trope, and i’m not even a bit ashamed) i slušam *stranu* muziku pa je moj prvi strani celebrity crush kog mogu da se setim pre Michaela Jacksona…ovo je potresno na toliko mnogo načina..

Alan Rickman koji em što liči ex direktorku gimnazije Takovski Ustanak, mog neprijatelja Ljiljanu Čeliković, nego bre RIP IN PEACE LEGENDO.
Hoću ovde da se ogradim, RIP ide Alanu, a ex Direktorka nek radi šta oće živa i zdrava, samo da ja ne znam de je i šta je.

Zatim, krećemo u istraživanje koje druge filmove možemo gledati sa Alanom Rickmanom, pa onda iz  Snejpa krećem da obožavam kao Romea i kao poručnika Brandona (ako se dobro sećam) iako nit volim Šekspira nit Jane Eyre, Austen i slične. Ima taj film Dogma i Love Actually (koji znam napamet i pisaću nekad o tome, gde on, kao po pravilu, igra partnera Emi Tompson)

Ali je necklace scene malo sjebana, doduše Joni Mitchell saves Christmas


već mi je sve jasno, a kamoli drago

Sve ovo postaje malko manje uznemiravajuće i samim tim, postaje malo više ok kad krećemo da gledamo LOTR pa mi simpatija prvo biva Legolas, jer sam uvek htela da budem kul u društvu, pa ko i svim drugaricama da se sviđa Legolas, ali mi se njegova uloga nešto nije dopala (jelena, cca10, filmski kritičar) i odlučujem se za 3 simpe

1. Haldir of Lothlorien ajde što je neki nebitniji hrabri debeljuškasto-zadrigli vilenjak, pa to može da objasni moje sadažnje težnje na nekim bićima, nego bre što izgibe u drugom delu od oni mentoli, to mi srcu nikako nije leglo. Pogotovu jer su Vilenjaci besmrtni i on ne razume da umire

.


2. Boromir and Faramir, sons of Denethor(ćale i ja ga zvali onaj buđavi) Logika poznata meni samo preko dinastije Nemanjić dubiješ Boromira (Šon Pen ga glumi, seljaku) i ostaviš Faramira(David Wenham, ko neki sin Rajana Goslinga i 10 sličnih iritantih glumaca) da i on u drugoj epizodi (valjda) pogine. Nemma reči. A Boromira sahraniše u čamcu, ma idi bre, rasplakaću se al očiju mi.

Braća bez gaća, i njihov tužni ćaća u formi mima

 3. Aragorn II Elessar (Viggo Mortensen mi je i  dalje mi je simpi). Najepši deo u vezi sa brakom Liv Tajler (u filmu Aruena) je taj što ona prihvata da ostane vilenjakinja, a da ona ima večni život, i to sad evo mogu da plačem. (Čvrsto držim da sad imam problem jer zbog toga volim mnogo starije osobe muškog pola – ovo je za 2 lola)

aj sve, al ovaj head piece

Međutim, Jesus takes the wheel kad saznajem za Travoltu i navlačim se ko narkoman na film Briljantin (Grease, 1978) tako da je moj idealni lik Deni Zuko, tačno se vidi da ću imati probleme u budućnosti; tell me about it, stud!

‘’With a cigarette held between her scarlet red lips, Olivia Newton-John electrifies John Travolta in the legendary musical of the 1980s(Vogue.com, late 70s, moram da ispravim). Throwback to the most scandalous rock’n’roll look of cinema.’’

(+ ne čudi me opsesija sajentolozima sad, Mada sam više bre volela Sandy aka Oliviu Newton John)

John Travolta And Olivia Newton John – You’re The One That I Want

Kad se isus već zavozo ko blesav, na scenu konačno stupa Majkl Džekson, a to me ne napušta do 5. razreda gde konačno biva kraj tome ali zapravo nikada nije kraj – ali o tome sam pisala i ne mogu više da se smejem tome/volim i crnog i belog Majkija i sve Majkije  u transrasnoj fazi. Šta će čovek, vitiligo. 


Dok pravim pauzu broj dva, moram da nastavim dalje s ovim nizom dok pre toga objasnim da se u 5. razredu dešava mala promena kursa mog stradanja te iz Majki faze prelazim u tzv. punk rock metal užas bivstvovanje i sva moja pažnja odlazi naravno… Nirvani. To malo zbog starije rođake koja me u svom potrkovlju da bismo iskulirale krstaricu i lažni malog MalaNaivna90 pa mi pusti Nirvanu. I tu kreće haos.

Ćlanovi nirvane u Dries Van Noten odeći drže solidno prvo mesto, ali kako hormoni kreću da udaraju ko ludi u glavu derišteta, nova simpatija, naravno mlada i pre svega meni dostupna, biva žilavi glupko koji nikad nije obukao majicu (žao mi je, ide ova slika)

A od prvog momka, mnogo kasnije, dobijam ovu knjigu. 


Šesti razred, dobila fiziku u školi, dobro mi krenula, ja utripovala da samNjutn lično, uletela u fazu slušam tatine ploče i tripujem intelektualnu veličinu;


Robert plant peva ko devojčica, Džimi pejdž svira giraru sa dva vrata, Džon Pol Džons(uvek sam najviše volela basiste, al ovde i ne tolko) i Džo Bonam(zabubnjaj mi glavu za ljubav staru)

 – i dalje smatram da su bili prelepi anđeli i sjajni muzičari.

Kako me sve drži ko vodu sito, sledeći na scenu stupa, vrlo ubrzo, mladi val kilmer u ulozi naravno džima morisona, jer što ne biti kliše sa 12 godina, na vidim tačno |nula|  problema u vezi s tim, ako ćemo iskreno, ali već je to u periodu pred 13g i svi znamo da se period selebriti simpatija gasi.. Evo ga trejler za film The Doors.

This Pam’s dress, never 4get

Jedan od poslednjih trzaja mojih selebriti kraševa je naravno, najgori i najbolji sramni simpatija zbog kog bih sebi sada odrala kožu s lica kada se setim, godina je 2007. počinjem interesovanje za politiku – naravno pogrešno krećem, i dolazimo do eminentnog klipa (ipak prtsc) ,

ovo je demonski klip koji najavljuje lenjinizam a ne čhadda debilizam

ovaj klip je napravljen u mojoj sobi 2007. godine (gde se vide i posteri mojih simpatija i tako štošta nešto KAO I IKONE (imala sam religioznu fazu, niko mi nije bio simpatija) ali sa ciljem da obećam da ću učiti geografiju i hemiju (vazda nisam) sve zbog toga da – ODEM NA MITING; da vidim Čedu Jovanovića i da moji roditelji glasaju za njega. 

Sramota će me biti dok sam živa i time završavam ovaj meni prezabavan tekst i vraćam se da radim, drago mi je što čedo nije pobedio uprkos mom trudu. Al sam tad upoznala svoju prvu simpatiju koja je bila 14 godina starija, fala bogu i toliko pametnija pa ništa nije bilo.

Учиться, учиться, учиться (как завещал великий Ленин).

Učiti, učiti i samo (na svojim glupostima učiti) što bi rekla pogolema guzičarka Ja, citirajući velikog Lenjina.

Algoritam servira: Hrana za dušu

Karantin me napravio na životinju, na polu-luđaka, potpunog zaluđenika za jutjub i svaki mogući rabbit hole u koji sam mogla, a nisam želela, upala sam duboko.

Jedno vreme tokom prošle godine, nisam mogla da zamislim svoj karantinski obrok bez apredjta domaće tinejdž jutjuberke dok mi saopštava šta je sve kupila preko interneta, a ja jedem osamnaesti izmišljeni obrok baziran na hlebu, siru i suvom mesu.


Toliko sam postala zavisna od različitih sadržaja nepoznatih ljudi, njihovih života, saveta i spiskova za kupovinu, bacanje, gledanje i razmišljanje, da sam u momentu slabosti, negde u junu čak snimila svoj odgovor na sve što gledam tokom besmisleno dugih junskih noći, zanemoćala od pokušavanja da se posvetim ičemu što iole liči na svrsishodno postojanje, toliko pala u očaj i okačila klip.

Kad sam shvatila da, sve i da imam šta da kažem, ne želim da se bavim jutjubom (zaboga, prematora sam za to) – tek tad sam otvorila pandorinu kutiju, te vam sada serviram sadržaje koje sam otkrila tokom pandemije 2020. 

Pad Kabale 1 – 10

Zamislite da vam je sve odjednom postalo jasno. Ali, ne kako bi vam bilo jasno da izuzetno dobar profesor matematike konačno usps da vam razjasni kvadrat binoma u petom osnovne pa dobijete pet bez greške, nego onako kako vam je sve jasno kad čitate tekst na holandskom bez da ste ikada učili taj jezik. Ili kako vam je jasno kad gledate onaj prikaz ‘’kako vide ljudi kada dobiju moždani udar’’. Dakle, sve vam je poznato – ali apsolutno ništa nije ono što mislite. 

How people with a stroke see the world. (Everything looks very familiar,  yet indistinguishable) - 9GAG
isto kao pad kabale, manje-više

Nakon toga, razmislite kako bi bilo da povežete sve moguće aktuelne događaje, poznate i prebogate ličnosti sa top deset Forbes liste, onda nekoliko nelogičnosti samo u bunilu temperature od nekih 40 stepeni celzijusa povežete u kvazi – logičan sled, pa se onda poslužite Windows Movie makerom i napravite čak 3 sata video materijala sa voice overom gde potanko spajate Rotšild porodično stablo sa delikatesom od beba, migrantsku krizu sa analizom udobnosti japanki u šetnji na duge staze, epidemiju malih boginja sa Šeldonom Kuperom i nekako upakujete i Papu i Marinu Abramovič i sve se nekako sklopi u potpuno mentalno rasulo, ali vam je, kako rekoh malopre – sve jasno. 

Republika / PAD KABALE! Jezive pedofilske šifre Obame i Hilari: Dečak  (hot-dog), devojčica (sir)
ovo vam je dajdžest

To traje cca 3 sata, ali vi ste prosvećeni. Svet više ne gledate istim očima, tojest, vi više ne vidite očima jer su vam se očne jabučice istopile i iscurele, ali potpuno ste osvešćeni i sve vam je jasno, prosleđujete na Vajber svima jer – Pametnom dosta. 

Ocena: odlično za prikazivanje na Festivalu ludaka 

Minimalism: how to live minimal

Sigurno vam je tokom onih predugih popodneva nekada palo na pamet da biste mogli da raspremite sve fioke po stanu, one u koje već trpate sve što vam smeta kad neko dođe, pa ste potražili savet na svemoćnom jutjubu kako to najefiksanije da uradite. Pre ili kasnije, pojaviće vam se najveća prevara 21. veka, zvana – minimalizam. Ali, ne, ne varajte se. Ne u dizajnu, ne kako je to Gerhard Rihter mislio recimo, nego je neko odlučio da vam objasni kako možete da živite sa 4 objekta u kući da vam bude baš do jaja.

Extreme Minimalist Lifestyle - YouTube
kapiram da je ok ako živite u aziji


Tužna činjenica je da ste hoarder. Ili niste, samo posedujete neko đubre od koga emotivno ne možete da se odvojite, pravo da vam kažem, i ja isto sestrice, meni je to potpuno u redu. Gomilaj đubre, koga bre boli dupe, planeta ionako gori.

TLC's Obsessive Compulsive Hoarder: Britain in Blecch
I am not a hoarder, I am the collector

Međutim, ja sam se u momentu slabosti veoma investirala u život nekog skandinavskog para koj živi minimalno, pa ako želite, mogu da vam nacrtam porodično stablo i da vam izdeklamujem šta imaju od objekata u kući – veoma malo. 

Ali, sa ovom pameću takođe mogu da vam kažem šta sam izvukla iz toga. Imaju užasno puno love, sve im je na cloud-u, a mili moji – prašina je neumoljiva te je sa bele mermerne ploče prilično teško svaki dan brisati prašinu i ta ista prašina se nakuplja, ali veoma manje vidi kad recimo imate fizičke objekte poput knjiga ili lampi. 

Ocena: not even hooked

Klinci jutjuberi koji se šminkaju

Svi znamo da je jutjub najviše pomogao kozmetičkoj industriji, njihovim novčanicima, diversifikaciji tog tržišta do zadnje moguće izmišljene potrebe i mom gubljenju vremena na nove tehnike iscrtavanja obrva. Ali ne žalim, obožavam da gubim vreme dok gledam kako nekakva amerikanka testira svaki mogući puder na tržištu dok pedantno pegla obrvu po obrvu samoj sebi, a to kad kažem – iscrtava svaku dlačicu baš gde bi trebalo da bude.

Onda sam otkrila kako postoje divne dobre vile interneta i multitaksinga, koje uz šminku mogu da vam objasne razne stvari – od true crime priča, preko tinejdžerskih muka i kako ih rešiti, do rodnih studija i istorije filozofije. Sve u svemu, mislim da nije najveće gubljenje vremena na svetu koje postoji, ali je retko plodonosno i svrsishodno. Ne može da se sluša iz bekgraunda jer nekako stalno želim da pogledam progres šminke. 

Ocena: stvara veliku zavisnost u odnosu na zabavnoću(?!) teme 

Brak na neviđeno

Ovo je ogromno. Kad kažem ogromno, mislim Tihi okean pakla i zavisnosti od ovog programa. E, sad, svi već ko ptice na grani ponavljamo kako mrzimo rijaliti, ali ja više ne mislim da je šala i da sam zavolela ovaj program kao nekog prijatelja kog sam kroz školovanje mrzela, ali smo se od muke zgrdili i sad nam je okej. 

Ne znam kako me je jutjub prvi put tu doveo, budući da ne znam na kom kanalu i kad ide (edit: Pink, četvrtak 20h – prajm tajm, divno), ali sam zahvalna. Jer me zabavlja i anestezira, a ništa drugo mi nije bitno nekada. 

Brak na nevidjeno // EP 01 // Novosadjani iz komsiluka - YouTube
ovaj škrbavi dizajn nikad neće napustiti srpsku televiziju, veoma sam zahvalna

Dakle, program vodi Milica Kon, žena Marka moja – stara – cipela – evrovizija Kon-a, dakle, srećmo udata žena (meni deluje da je bilo na neviđeno, ali ko sam ja da sudim) te je sasvim u redu da ovakav program ona vodi. Osim što mi stalno deluje pijano i umereno-zabavljeno učesnicima, ponekad ima koju slatku i polu-duhovitu dosetku, pa je program utoliko podnošljiviji. 

Venčanje od A do Da - Emisija 130 - Milica Kon - YouTube
a, sigurno je bilo na neviđeno ali je upalilo

Premisa je sledeća – dvoje ljudi koje produkcija i tim psihologa (čitaj: Milica Kon, ofrlje) spoje, imaju šansu da se pred matičarom zavetuju na svetu instituciju braka između žene i muškarca (tako piše u ustavu, tko sam ja da sudim) i da ‘’čuvaju svoj brak, budu ljubomorni – ali ne jedno na drugo, nego na svoj brak’’’ – šta god to značilo. Oni će, pre dolaska pred matičara u velelpnom zdanju Hotela Majdan na Medaku otići kod zubara (uvek mlada, valjda sa mladom zubar ima manje posla), po venčanicu u salon venčanica Dar, po odelo za mladoženju u salon Diktat i pre svega toga nam se predstaviti. 

Hotel Majdan, Beograd – ažurirane cene za 2021. godinu
svaka sličnost s nekim drugim objektima je samo u vašoj glavi

Koncept emisije stalno gubi konce, pa nekad se takmičari upoznaju kroz pismo ili sliku kad su bili bebe (što mi je to neprijatno, Milica uvek pita kako ti se čini – za sliku kad je ovaj drugi bio beba, i onda su uvek jako glupi komentari i svima je užasno neprijatno).

watch at 5:49

Ovaj naravno, nije originalno srpski izum, ali kad se uključe naši narodski učesnici, bude fešta ekstravaganca. 

Tek se retko desi da neko potpiše kod matičarke da se uzeo, uglavnom ne kliknu, bude nekih skandala, izrode se videi tipa ‘’prodavačica sam, prodajem picu’’ ili ‘’majka šestoro dece – mogu da raširim krila’’, mada moj omiljeni momenat je uvek kad dođe selebriti savetnik da popriča sa mladom to be i mladoženjom, pa podeli savete za uspešan život, brak i stradanja. 

Ceo šou je rasulo, ali priznajmo, i na mnogo gore stvari smo bacali vreme i živce.

Ocena: ne želim da propustim ni jednu epizodu, savet: gledati sa partnerom/kom i uživati u tome koliko ‘’ste bolji par’’ 

Podkasti koji imaju 3 epizode jer su jednostavno grozni

Kad usisavam kuću onda slušam uglavnom podkast, prosto jer ne mora da se gleda. I sad, od pametnih neću ni pominjati, to su oni što traju preko dva sata kad i kupatilo i prozore perem, ali ovi od 20ak minuta obično budu prebesmisleni i neko samo izgubi entuzijazam da ih snima jer ‘’to niko ne gleda’’ ali me raduju oni besciljni koji recimo čitaju anu.rs ili potanko komentarišu sad već nevažnu anegodtu iz srpske politike i pop kulture.

Ocena: zavisno od težine kućnih poslova birati dužinu i kvalitet podkasta; zaobići one preozbiljne jer možete upasti u intelektualni angažman, a to nije cilj ovog teksta

Sad kad sam izdvojila favorite, ostaviću prostora da ovo pretražite. Bilo je teško izdovjiti, a sada ostavljam moj omiljeni kanal: 

Uživajmo!

Jesen: nostalgija i gubljenje vremena

Jesen je obukla svoje žute haljinice, nasmejano lice smenile su božje suze s neba… Šalim se, neću da pišem sastav za treći razred, nego želim da se podsetimo zabavnih stvari.

Winnie The Pooh Disney GIF
nije, al sladak je gif

Dakle, došla je jesen, omiljeno vreme za sedenje kod kuće, reviziju ličnih problema i valjanje u očaju, a kako bi zarad mentalne stabilnosti i razuma valjalo to izbeći, sedim i pijem čaj, dok se interesantno, ali kao i obično, bavim svojim sigurnim mestom u glavi – vremenom dok sam bila bezbrižni tinejdžer i derište.

Mom Goth Sticker by AnimatedText for iOS & Android | GIPHY

Koliko god danas imala transfer blama na sva ta sećanja, beskrajno mi je smešno kada se setim nekih raznih stvari koje su tada meni proizvodile ogromnu količinu endorfina i velike, velike, iskrene, sreće.

Naravno, putem računara, pošto je odrastanje u malom gradu imalo granice svojih visoko zabavnih aktivnosti, a i nisam previše često želela da se družim, što je ‘’me problem’’ ali – internet je, ne baš oduvek, bio tu. 

opustimo se svi sada uz očaravajuće zvuke koje proizvodi vaš mozak dok surfujete

Za ovaj maleni tekst, napravila sam reviziju u glavi, svojih velikih strasti u predtinejdžerskom periodu, rano-tinejdžerskom i kasno-tinejdžerskom periodu, dakle od devete do recimo, šesnaeste godine. Stvari su se drastično menjale, svi znamo da je to sasvim užasan period života, ali zaplivajte sa mnom u sladunjavu nostalgiju. 

Roditelji su uveli dial-up internet, kabl se protezao od dnevne sobe do hodnika, veza je blokirala telefonsku liniju i vreme je bivalo ograničeno na petnaestak minuta, osim što se moji zaborave jer dremaju, pa ja zajašem taj talas igranja igrica do besvesti, dok baba ne pošizi jer ne može da nas dobije pa dođe kod nas u stan i brine se u slobodnom stilu aktivne brige. To mu dođe ko neka olimpijska disciplina, osim što nažalost nije. Onda posle hoće da me ubiju, al nema veze, to brzo prođe i ne ubiju me nikad.

zvuk iz pakla, ali i zvuk uzbuđenja

Najveća moja fasinacija se desila kad sam slučajno otkrila ‘’dress up games’’, a pošto sam morala da pitam nastavnicu engleskog kako se kaže igrice za oblačenje, došla sam jednoga dana kući, izvadila svesku iz kese za engleski i ponosno u yahoo.com ukucala slovo po slovo: D R E S S U P G A M E S

Ceo novi svet mi je zablistao pred očima. Vau, pikselizovane devojčice kojima menjaš odeću kako ti se sviđa, kako zamišljaš da si ti obučena, do besvesti biraš haljine, majice, suknje, čoveče, beskonačnost barbika i koječega, ZAŠTO NEMA JOŠ OPCIJA!??!

www.dressupgames.com 

Čoveče, ovaj sajt još postoji! Vidim da je interfejs nakon 17 godina još prilično sličan prethodnom, i sad sam šokirana da je prošlo toliko, ali tehnologija napreduje, a ne znam da li više iko igra ove igrice. 

možda se ponovo ozbiljno posvetim ovim igricama, uopšte nisu glupe, nimalo

Najzabavnije mi je bilo kad mogu totalno da menjam odeću, da sređujem detalj po detalj, recimo ako igrica ima opciju da menjaš od rukava do nogavice sve ponaosob, ja sam bivala van sebe i mogla da zurim u to do besmisla, tojest, dok me roditelji ne pošalju na učenje. Stalno to učenje što devojci sreću kvari, kao i ono ali.

Kad se pojavio polyvore.com, što se tačno sećam da je bilo 2007. godine, mojoj sreći nikad kraja. Taj sajt više ne postoji, a kolaži koje praviš i objavljuješ i sreća kad te neko tamo doda za prijatelja i pohvali tvoj kolaž koji si pravila blenući u to dvesta godina, nemerljiva. Jednom su mi roditelji poverili šnicle da pazim dok se dinstaju, koje su zagorele toliko da se cela kuća ispunila dimom, što nisam registrovala jer sam nameštala da mi neka slika bude dobro pozicionirana u odnosu na neke čizme levo.

Pošto ne mogu da iskopam sliku tog interfejsa, samo ću reći da na današnji dan i datum shvatam da je Polyvore imao neku komercijalnu svrhu koju ja nisam nikada spoznala, već sam mislila da je igrica. Toliko o svemu.

Sad se zove SSense i ja sam oduševljena kako je lepo odrastao moj Polyvore.

https://www.ssense.com/

https://www.ssense.com/en-rs/editorial/culture/nikil-savals-political-imagination

S obzirom da sam u jako ranjivim formativnim godinama bila prilično opsednuta tim igricama, verovatno zato danas imam veliku opsesiju odećom.

U međuvremenu, kada sam malo ovladala terminologijom igrica koje želim, naravno, na engleskom jeziku – usledilo je jedno ogromno oduševljenje za dvanaestogodišnju mene.

Kako mi najočiglednije nije palo na pamet – Barbike su postojale i na internetu. Naravno da je za mene Barbika, čak više i od lego kocke za koje, istinu zboreći, nikada nisam imala strpljenja, bila idealna igračka u periodu intenzivnog rasturanja kuće igračkama. Ne samo jer možeš svašta da radiš sa barbikom, već možeš i da budeš barbika. Moje sve do jedne barbike, zvale su se Eva, jer sam mali egomanijak, verovatno.

Barbie game Lady In Red. Barbie Makeup And Dress Up Games For Girls. Bar...  | Barbie games, Games for girls, Barbie makeup
Eva, prva žena bre!

Elem, ovo je bilo itekako otkrovenje. Pogotovu što sam često fantazirala o Barbiki ‘’glavudži’’ kako smo je u kući zvali, a kod nas nije bila dostupna dugo vremena, koju možeš da šminkaš i šišaš i šta god želiš slično, ova zamena je itekako dobro došla. 

Čak, jedna drugarica iz odeljenja mi je pozajmila disk sa premoćnom igricom koju igraš bez interneta te mojoj sreći nije bilo kraja. Sećam se dana na raspustu kada pada kiša ili sneg, a ja nisam motivisana da idem da se igram s drugom decom jer sam smotana za zimske čarolije poput grudvanja i nikad nisam videla poentu; zurim hipnotisano u ekran dok menjam boje očiju Barbiki. Verujem da je moja internalizovana želja za genetskim inženjeringom tada bila na maksimumu, jer se uskoro pojavila igrica koja će mi promeniti život. 

Sims, naravno. 

The Sims 1 Crowd Sitter. It turns out you can get a whole lot of… | by Don  Hopkins | Medium

Naravno da je prokleti Sims kriv za sve moje porive i dan danas, jer onog momenta kada mi je otac krekovao Sims na kompjuteru, dok smo privremeno prebivali kod dede i babe u stanu, a kompjuter stajao na sred trpezarijskog stola zauzimajući prostor dedi i babi za jutarnje rutine poput kompletnog ugođaja tj. kafe, mala ja je doživljavala epifaniju.

Outsourced Sims 1 Objects by Trishields by Trishields on DeviantArt
kakvi su to samo estetski izbori bili, prosto čovek da se oduševi

Bokte mazo, mogu da imam virtuelnu kuću, šta je ovo, kakav je ovo haos ljudi moji, ja bre gradim kuću, imam ljude, pravim ljude, ljudi hoće da jedu, jel ovo realno ili ja sanjam. 

How to build taller than 5 floors - The Sims fan page
zamisli izgradiš ovoliku kuću i staviš jednu osobu da se šeta po njoj

Uglavnom, moja oduševljenost i sreća kada sam videla da mogu da pravim i gradim, da krečim i stavljam stolice, određujem gde su prozori i vrata – da prostite, ali, jebem ti sunce, ja sam bog i vrhovni arhitekta, vladar svemira i kuće i okućnice!

The Sims 4 Basements Guide | SimsVIP
tu se moglo naći izuzetno kreativnih i beskorisnih arhitektonskih rešenja

Tačno se sećam momenta u kom shvatam da mi za to treba novac i silno se razočaram, ali ne budem ti ja lenja pa se raspitam po školi da li postoje šifre za tako nešto, da mi bude lakše.

Naravno, uz pomoć informisanijih drugova i drugarica, rosebud i motherlode su me spasili najviše na svetu jer je onda igra bila beskonačna, a kako sam ja jedna nezasita devojčica u želji ‘’daj sve i daj odma’’ provodila sam dane i dane gradeći kuće, menjajući izglede ljudi, boje kože, visine, osobine i slično.

The Sims 1 Cheats - YouTube
Hvala Kosti!

Dok su se verzije i nadogradnje Simsa menjale, kapaciteti grafičkih karti i procesora u mojoj kući rasli, do dana današnjeg volim tu igricu. To je i dalje moj sweet escape za dane kad želim da se izmestim, sagradim malu kuću sa previše nameštaja i glupave dekoracije, onakvu u kakvoj bi me beskrajno smaralo da živim jer neko brisati prašinu mora, a to ne želim da budem ja, i vozi Miško lajkovačkom prugom. 

Hoarders Edition The Sims 4 Download
vidim da ima sada i hoarders edition, raj za moje oči

E, a onda, jednog lepog dana, saznam da postoji Sim City, isto kao i Sims, ali ne praviš kuću, praviš GRAD. ŠTA? Šta? What in the holy world?! Ja, aproksimativno 14 godina, gradim grad.

Sim City Game - Android, Mac, PC and iOS - Parents Guide
society if serbia had a functional railways

Megalomanija na vrhuncu, sedim i strpljivo gradim grad, ulice, pruge, pruge su najvažnije, struju, kanalizaciju, vodu, kuće, vulkane, planine, menjam temperaturu, svi živimo u socijalizmu i mnogo nam je lepo.

Moji mali građani u kompjuteru su zadovoljni i ja sam best mayor, nikakav Siniša Mali, samo Vladimir Zaharijev, Bosilegrad(čak ni ne znam mnogo o njemu, osim što mi deluje kao neki čovek kog mnogo vole u Bosilegradu, to je dosta dobra potvrda).

Vladimir Zaharijev, veliki gospodin

Onda kada mi ne uspe grad, glumim Nerona i spaljujem sve, puštam erupciju vulkana i nezadovoljno gledam u ekran dok moj grad gori, u stilu jedne besne majke kažem – ja sam te napravila, ja ću i da te ubijem. Restartujem igricu i krećem jovo-nanovo, u nastojanju da se napravi bolji grad. Nisam urbanista, ali mogu da pogledam, što se ono kaže.

SimCity 4 – My blog
Da li je Neron bio ludak ili genije?

U kasnijem periodu ličnih ranih jada, stupa na scenu najbolje mesto zvano MSN messenger, u trenutku kada mi je socijalizacija veoma bitna – dok se premišljam da li će me majka pustiti u grad do 11 ili ČAK! do pola 12, što se nikada ne desi, ali ja u 3 minuta do 11 već skidam martinke i sedam u papučama za svoj kompjuter u svojoj sobi, pišem drugaricama ‘’gde si, sxta ima, otjes da se dopisujemo??? xD’’

17 things you'll only remember if you were an MSN Messenger addict
želim nudge opciju nazad, vratite mi moju nudge opciju

Danas aposlutno ne razumem ovaj način kucanja, verovatno smo svi mislili da je previše dosadno da koristiš regularnu srpsko-hrvatsku tastaturu, te da je više kul da pišeš kao troglodit, ali to je fer – svi tinejdžeri samo žele da budu kul. 

Dosta mi je smešno kad se setim kako mi otac i majka u pola 3 ujutru upadaju u sobu razjareni, jer je sutra nedelja i tad treba da učim, i deca (Koja deca? Ja nisam deca, ja sam sedmi razred!!!) u ovo doba spavaju! A ja, pustila Ramonse na slušalice, degeljam po tastaturi i pišem drugarici sve u šesnes, na boga ne mislim. 

mom it's not a phase im srsly punk rock | It's Not a Phase | Know Your Meme
it’s a full time job, you wouldnt get it

(Dok ovo pišem, osećam se kao da sam u penziji i pričam unucima ”Eee, ja sam ti išla šes’ kilometara po snegu do škole, kakvo je to vreme bilo, prao si kosu kišnicom i pepelom. Al’ nema veze, možda nije loše biti star. Doduše, živi bili – pa videli.)

Problemi u mom životu nastaju kad otkrivam mračno mesto koje se zvalo yumetal.com, iako istini za volju – nisam ja baš bila tzv. metalika koliko je tad bilo jelte, kul da se bude, nikad se zaista toliko nisam ložila koliko recimo na pank, samo je bilo dosta bolje društvo za imati ako slušaš metal, pa onda oćeš da se infiltriraš praveći se da znaš svaki bogovetni album Gorgorota ili Sepulture ili ne znam ti ni ja čega već, a ti kod kuće slušaš najtvrđi na svetu Blek Sabat ako je to uopšte metal, ili se derendžaš ko budala uz npr. Dead Kennedys, no, uistinu, tad nisam umela da otkrijem mesto za pank poput yumetala.

I onda, dođem, ulogujem se svojim najmoćnijim juzernejmom koji je čini mi se bio, anđeo8odmazde (šta god to značilo) i čitam šta drugi pišu o muzici, oblačenju, politici i bla bla. Onda naiđem na ONU sliku o kojoj svi sad pričaju, povratim sebi na dušu, pa nastavim dalje. Bože, kako je nekad bilo super-zabavno, sad samo neki čemer i jad. 

Pozdravljam se sa životom kad se setim kakvih je gluposti tu zapravo bilo, i kako iz perspektive nekoga u mojim sadašnjim godinama sve to izgleda potpuno bespotrebno i besmisleno, a pogotovu stavovi o politici za koje sam i tada bila zgranuta, sad bih verovatno imala hrabrosti da ikada išta napišem na tom forumu, ali tada je konfrontacija bila jednostavno nemoguća, pa je moja braon kuhinjska stolica trpela mnogo nasilja i njen intimni nadimak je bio ‘’stolica za svađanje’’, ali o tome neki drugi put. Možda je sad bolje moju sivu stolicu nazvati ‘’stolica za gađenje’’ ili ‘’stolica za neodobravanje’’, ali vremena se menjaju. 

Sa 16 godina kad sam otkrila Fejsbuk, sve se radikalno menja u mom životu, stvari nikada neće biti iste. Igrice za oblačenje, jumetal forum, MSN, i manično svakodnevno jahuovanje dok sričem m i c h a e l   j a c k s o n su davno zaboravljeni, sve odlazi niz vodu, jer sada, sve imam na jednom mestu.

Michael jackson reactions michael jackson reaction GIF on GIFER - by Adosida

I to me je možda životno osakatilo, jer sam u tom vremenu već počela da budem lenja i da želim samo dajdžest sadržaja, a ne da sama odlazim na vesti, pišem sms-ove ljudima, i slične stvari. Ne, sve je odjednom tu. 

Gubljenje vremena je zanat u kom sam ekspert, ovim tekstom sam vam dala crash course u tome, ukoliko ste izdržali čestitamo, sada ste za nivo veći majstor u gubljenju vremena – dajte mi svoj word vomit oko toga na šta ste vi gubili vreme kad ste bili mali blesavi tinejdžeri, i ne zaboravite – to je i najgori i najbolji period vašeg života.

Od kolevke pa do groba – tinejdžhud je najgrđe doba. 

Pozdrav!

Snimili smo Seks i Grad 2018 (u mislima)

Kako sam u prethodnom tekstu napisala dajdžest serije Seks i grad za sve koji su gledali ili nisu, a žele šaren sažvakan sadržaj, jasno se nameće potreba da zamislimo šta bi se desilo sa serijom Seks i grad da je doživela svoj rimejk recimo, 2018. godine.
2020. bi doletela treća sezona, a već bismo imali potpuno drugi osvrt na celu postavku iako bismo opet imali iste zaplete, protagoniste i većinu istih antagonista. Kako drugarica i ja nismo bile lenje, opet smo napravile naš mali whatsapp round table, pa vam donosim naše zamisli kako bi to izgledalo.

LIKOVI

Keri Bredšo

Keri je instagram famous, njen kontent se bazira na generalno sličnim temama kao i kolumna iz prve verzije, međutim ona sada živi u 8 kvadrata, ali iznajmljuje skladište za odeću i cipele van Menhetna, na storijima u glavnom priča o temama iz svog života i života njenih prijateljica pretočene u opšte mesto. Ako zamislite Zorannahu, e pa tako nešto zamišljamo Keri, kao najstarija influenserka na tržištu. Stalno je u klešu sa gen Z influenserkama, pravi se pametna i postavlja kao autoritet.
Takođe je zaljubljena u Zverku, međutim njegov opis je malo drugačiji.

Šarlot Jork je Šarlot Jing

Dizajnerka enterijera, i dalje malo rezervisana, ¼ azijatkinje, svi misle da je poreklom Japanka , ali zapravo je njena azijska pozadina bliža Severnoj Koreji. Poklonik je zdrave ishrane, zdravog života, ide na sve vrste joge, trenira. Ima muža i idu na veštačku oplodnju. 

Samanta Džons

I dalje najstariji lik u ekipi, veliki poklonik preskupe estetske hirurgije zbog koje izgleda mlađe i svežije od svojih prijateljica. Nasledila je veliki novac od svog pokojnog prvog muža, ali radi kao seks – terapeut jer ne može da bude besposlena. Ima i svoj mali biznis prodavnica nakita koje su paravan za njenu tajnu opsesiju preprodaje preskupog dijamantskog prstenja koje je tokom vremena dobijala od raznih prosaca. 

Miranda Hobs

U novoj verziji, Miranda Hobs je advokatica koja se zalaže za ženska prava, prava LGBT+ populacije, feministkinja i lezbejka, potencijalno women of color, sa potpuno drugačijim osećajem za modu od svojih prijateljica. Ima ljubavnicu koja je udata i znatno starija od nje, ali to je njoj sasvim u redu jer ima problem sa vezivanjem. 

Zverka

Bavi se kriptovalutama, investicijama u bitkoine i slično, fan Kanye Westa, nosi Yeezy, blajha kosu iako blago zalazi u krizu srednjih godina. Ima neosvešćenu zavisnost prema stalkovanju Keri na instagramu, ali i online dating mrežama. 


Kad smo objasnili promene glavnih likova, koje su, priznaćete, kozmetičke ali i vrlo važne za savremeni svet, hajde da damo i neke predloge epizoda, red je, valja se.


Kad Šarlot odlazi na potragu za surogat majkom svoje buduće dece, Keri pravi vlog na tu temu koji zaključuje pitanjem – Posle svega, nije li svet jedna velika materica? 


Dok sve drugarice misle da je Samanta privilegovana bela republikanka, ona održava nepretenciozne čeriti večere u kojima prikuplja novac za siromašne crnačke četvrti u Njujorku, dok Miranda biva osramoćena pred drugima jer je pomogla belkinji da zadrži posao iako je zbog toga otpuštena duplo kvalifikovana crnkinja. Keri i o tome priča u vlogu, zaključujući – Ako je boja kože nebitna, zašto ne biramo svoju boju kože sami?


Umalo otkrivena afera između Mirande i njene ljubavnice Džejn uspeva da bude sakrivena kada se u restoranu gde njih dve proslavljaju 10 godina svoje romanse, pojavi Džejnin muž sa duplo mlađom Ruskinjom. Neprijatna situacija biva izbegnuta zbog međusobnog dogovora dvoje supružnika koji ostaju u braku zbog međusobne finansijske podrške i jer imaju slične sportske hobije. 

Keri se na kraju dana oglašava na instagram storiju pitanjem za svoje pratioce: Da li biste ostali u braku ukoliko vas vezuju novac i zajednička ljubav prema sportu?


Keri odlučuje da uradi trajno iscrtavanje obrva kod američke verzije Adaktara, bogova obrva i nakon tretmana odlazi na dejt. Kako nije bila upućena da će joj ta koža krvariti, odlazi na dejt sa nekim drugim instagram influenserom Mac Bobby-jem, a kad se dejt pretvori u fijasko, Mek Bobi nakon toga tvituje – ‘’Kad joj je krenuo crveni znoj preko očiju, mislio sam da prisustvujem religioznom iskustvu ravnom čudu, ali se ispostavilo samo, da danas na ženama ništa nije prirodno, osim potrebe da nas lažu’’
Keri ga napadne da je ženomrzac, a Miranda napujda besne žene tvitera na njega i on se od straha preseli u Bruklin. 

Keri zaključuje u svom storiju narednog jutra – Kombucha sa East side-a je neuporedivno ukusnija sada kada je Menhetn oslobođen ženomrzaca #metoo


Keri želi da se posveti etičkijem  pristupu modi, u želji da odbaci i neprikladne komade svoje odeće i one koje želi da prosledi dalje, zove Šarlot da proceni koji su joj kimonoi uvredljivi za japansku zajednicu u Njujorku. Šarlot shvata da ova ne zna njeno pravo poreklo, ali se napravi blesava i odnese sve preskupe svilene kimonoe kod sebe, gde zaključuje da cena neznanja mora biti makar u vrednosti svile tih kimonoa. 


Samanta operiše čukljeve na obe noge i biva primorana da leži kod kuće. Da pazi na nju dolazi njen ljubavnik koji brižljivo vodi računa o njoj. Tokom vremena oporavka oboje razviju čudan immobility fetiš, a Keri kaže na društvenim mrežama – Nismo li svi u ljubavi pomalo invalidi?


Muž Mirandine ljubavnice lobira protiv LGBT+ populacije u senatu, Miranda na poslu popije 8 litara vode zbog stresa, dobija bubrežni šok, a dok je odvodi u bolnicu, Keri postuje na instagram – Možemo li umreti od viška ljubavi i preterane hidratacije?


U restoranu koji su otkrile, na Menhetnu, rezervišu sto za nedeljno okupljanje, ali ispostavlja se da je restoran uglavnom pun gen Z ekipa i Miranda, Samanta, Šarlot i Keri bivaju ismevane jer su boomeri, Keri odlučuje da se ostveti jer pozove svoju mladu rođaku koja švercuje lažne cipele u drugoj garaži pored njene sa odećom, podmićuje je starim Izabel Marant patikama i status se rešava. 


Keri finansijski privremeno propada, pa odlučuje da se preseli u Istočnu evropu da radi onlajn. Uspostavlja odnose sa Ukrajinskom mafijom koja je uvodi u svet narkotika, Keri uspostavlja svoj onlajn prezens kao influenser za bunde, dok te bunde koristi da šanira sitnu količinu narkotika.
Napada je PETA, ali se ispostavlja da su bunde od lažnog krzna. Svi su zadovoljni, osim planete zemlje.


Za vreme pandemije, Keri odlazi na branč u svoj omiljeni bistro LuluBoms na Menhetnu, ali on je zatvoren zauvek, jer nije mogao finansijski da se održi. Keri tuguje i postavlja na instagram sliku – Pandemija možda prođe, ali da li će ikada biti mesta za branč kao LuluBoms?

Ideje za epizode možemo nanizati kao perle na ogrlici Keri Bredšo, ali nećemo, pa vam ostavljamo na razmišljanje šta bi moglo biti. 

Uživajte dok ne snimimo seriju!

Sex and the city: dajdžest i podsećanje

DISCLAIMER: Verovatno se previše žalim na ovo nego što sam očekivala kad sam razmišljala o pisanju ovog teksta.

Kraj devedesetih i početak dvehiljaditih, po svemu sudeći, bio je zlatno doba televizije i verovatno poslednji takav momenat za tv program kakav danas poznajemo. Možda nisam u pravu, ali čini mi se da neću sebe uhvatiti često u budućnosit kako sedim u 19h i čekam da počne sledeća epizoda serije.

No, te okolnosti na stranu, većina onih sadržaja koje pamtim iz tog vremena kod mene su došle malo kasnije, tako i svima poznata serija Seks i grad, koju je kod nas emitovao b92 (koliko se sećam, možda u nekom momentu i svemoćni tv program Braće Karić BKTV1).

Guess Episode Sex City Screencap | BuzzFeed Community | Scoopnest


Generacije do desetak godina iznad mene, gledale su ovu seriju kao nekakvo sveto pismo pisano baš za njih nešto kao kad bi bila

Biblija za tupane: Deset načina kako da se smuvate + style tips,

a meni je u tom trenutku bilo baš dosadno da gledam 4 odrasle žene kako stalno sede u kafiću/restoranu i nešto pričaju o ljudima koje samo one poznaju i uopšte me nije interesovalo da pogledam, dok se nije desio zimski raspust u prvoj godini srednje gde ja treba da popravim otprilike celu vilicu kod zubara i moram da sedim kod kuće i patim, dok drugi proživljavaju svoj lični Seks i Grad život (čitaj: Device i Selo, kako je meni bilo poznato, no šta sad). 


Ironija sudbine, kako inače biva, da danas kao jednu od omiljenih aktivnosti smatram sedenje sa dve ili više žena u kafiću/restoranu i razmene mišljenja sa njima, samo istinu govoreći, modno smo manje interesantne i vodimo mnogo manje filmične živote, a samim tim i razgovore. Biću slobodna da kažem, daleko duhovitije, ipak. Muka natera čoveka da se više zajebava na svoj račun.

I tako meni sestra da premoćnih 12 diskova sa po pola sezone na svakoj i ja na svom DVD plejeru u dnevnoj sobi pustim tu seriju te se upustim u proto-binge avanturu. To je trajalo iscrpljujućih petnaestak dana, dok to nisam prvi put sažvakala od A do Š (skoro 100 epizoda od po pola sata, dakle 50ak sati materijala, pa nisam se nešto namučila, aj sad da ne pričam). 

Na kraju tog gledanja, osećala sam se stvarno zabavljeno i mnogo razočarano. Prvo, čula sam samo _hvalospeve_ o tome, kao NEKO JE TO MORAO DA KAŽE.

Razumem, bilo je tad donekle revolucionarno da imaš 4 žene koje blatantno seru o seksu u svakoj epizodi, a ja sam valjda, bila:
1. Previše mlada da bih razumela
2. Nije kliknulo za mene, ni humor, ni samoidentifikacija sa nekim od likova.

No dobro, fastforward 5 godina kasnije, ja se opet uvlačim u kauč, gledam sve jovo-nanovo, očekujem drugačije razumevanje svega pogledanog, razumem, ali nekako ne dodiruje me uglavnom.


I mislim da je to razlog, ovo gore pomenuto. Jednostavno ima vrlo malo stvari koje bi mi bile relatable, moda iz serije je uglavnom toliko izmodela da mi se sada odevanje Mirande i Šarlot najviše sviđa.


But that’s just me. Ali da, kapiram fuss oko toga, ovaj put. 


Svi znamo, serija se vrti oko (uglavnom) ljubavnih problema četiri ženske osobe uglavnom sličnog socijalnog statusa, različitih stavova o životu i svemu, sve četiri su drugarice, sličnih su godina osim jelte Samante koja je matora a uz to je i najluđa (valjda bi trebalo tako da bude). I sad, one žive na Menhetnu, rade neke poslove koje u tom trenutku rade žene njihovog statusa, boje kože i obrazovanja, pa onda malo preuveličano dodatno zbog dramskog efekta, i onda nekako kao što bi recimo mali Perica definisao svaku prema svom stereotipu.

Šarlot koja je kao najpristojnija, umerenija, tradicionalna > radi u galeriji, istoričarka umetnosti, Miranda koja je malo kao bezobrazna, kruta i ljuta, malo muškobanjasta, advokat ili nešto slično, Samanta je slobodna, ali i dominantna, glasna i ubedljiva, naravno da je nekakav PR, menadžer, slično, a Keri, svačija ljubimica, ona je naravno novinarka sa idejom o poslu u Vogu, ali za sad piše kolumnu u Nju Jork No,*neka reč koja čini ove novine izmišljenim* i to vam je to, mali Perica je, makar se meni čini, pisao veliki deo scenarija ove serije. 

Naravno, sve se vrti oko Keri, ona je narator, mada negde već na početku serije ona gubi probijanje četvrog zida i onda zapravo samo čujemo njen monolog obojen samo retoričkim pitanjima poput –

Da li smo sami na svetu kao list na vetru ili ima nešto više od toga za nas gnomove? 

Keri Bredšo, verovatno

Ok, Keri, živi u malom stanu u Njujorku, na kraju svake epizode kuca kolumnu za kompom, jede mnogo salate sa gorgonzola dresingom, uglavnom izgleda kao Luda Jana 8/10 puta kad izađe iz kuće… ali Keri, uglavnom ne-toliko-usamljena golubica je queen bee ove serije, glumi je Sara Džesika Fut Hors Sliper Parker (to je puno ime, šta), ali ljudi, ŠEST SEZONA, ova gospođa ne može da se obuje u jednoj pameti.

I to i bukvalno, obuje, jer ima 1000ak cipela u ormaru. Na svu muku, ona ima toliko tih prokletih ružnih štikla cipela koje su bile odvratne i tad, odvratne su i sad, odvratne su uvek, zamisli moraš svaki dan da se lomiš na štikli od 10 cm. Šalu na stranu, whatever tickles your pickle, Carrie, ali

Keri Bredšo starter pack je: Manolo Blanik cipelštine, fetiš prema ormarima koji su soba, davanje para na gluposti i novine, kukanje oko veza, ZVERKA (?!), moje drugarice su mi najpreče – dok ne zovne Zverka, a onda, DRUGARICE WHO?

Imam utisak kao da je ideja da se u ovoj seriji ističe i slavi žensko prijateljstvo sa idejom svi treba da znaju šta drugarstvo znači, zajedno smo lepši, zajedno smo jači ali svaki put mi izuzetno nedostaje ta jasna smernica da mi ukaže kako su ove 4 žene zaista tako lojalne jedna drugoj. Osim ručkova i izlaska, what else is there?

KERI JE TOLIKO LOŠA DRUGARICA, UŽASNA OSOBA I GENERALNO NEPODNOŠLJIV LIK.

Ispaliće te kad ideš na hemoterapiju, abortus, pizdeće samo zbog svojih problema, emaptija – i don’t know her!, ako joj ne pozajmiš pare (za cipele ili vog, idk) duriće se, ali će zato da te zove u toku noći na fiskni da se žali šta da radi sa momkom da l’ da se venča ili da se obesi u štali ili kupi cipele, verovatno. Kenjkava je preko svake mere, uverena je da sve zna (doduše ko nije, ajde da se ne lažemo), nepodnošljvo često se trudi da dominira u svakom odnosu. Ocena: 1.2/10

Drugi likovi su okej, moj lični favorit je Ejdan u ulozi momka demonske Keri (za kog sam stalno mislila da je stolar, a lik je valjda po seriji dizajner nameštaja, pa sam ja tu nešto gunđala kako on nije dovoljno dobar za Keri jer je radnička klasa, a ona neki buđavi buži materijalista, al zapravo, Keri je generalno gnjida pa…ok), Miranda, žena nema vremena za sranja, Samanta jer, jebiga, okej mi je sve u vezi sa njom, živi kako oće, baš je briga, Šarlot me malo smara što je prude, a i ništa nikad ne kaže u vezi sa svojim poslom, a MENE JE ZANIMALO DRUGARI, da čujem. Nikad nisam. Osim kad se valjda viđala sa onim nekim odvratnim snobom galeristom koji ju je prilično zajebavao, ali to je kratko trajalo.

7 Reasons why we miss Sex and the City... •
Samanta kao fan Brojgelove slike ”Slepci vode slepce’, 1568.’

Elem, aj sad sve to na stranu.

Random poređani najgluplji momenti serije kojih sada mogu da se setim:

  • Kad Keri izlazi sa Džon Bon Džovijem. Da približim, kad bi neka osoba u srpskoj seriji izlazila sa Đorđem Davidom, npr.
Pin on My Sex & The City Addiction!🍸
U srpskom rimejku Keri će biti Nataša Bekvalac, a ovaj Đorđe David
  • Seks ljuljaška i Samanta i neki lik, pa se odvali. Jebiga, što ste je kačili o spušten plafon, drugari, neće da izdrži gips ploča vaših 120 zajedničkih kilograma opterećenja. To je oko 12 kN, ako se ne varam.
  • Kad neki Samantin bivši postane dreg kvin Samanta(to je zapravo dosta dobra zamisao), to mi je recimo bilo prezabavno, ja bih volela da mi se desi, osećala bih se pre-počastvovano. 
  • Kad neki arhitekta ostavi Keri hiljadu dolara na stolu ujutru posle rendez-vous-a jer je valjda pomislio da je Keri prostitutka, ne znam šta da mislim o celoj toj gluposti osim da potvrdim da arhitekte nisu najpametniji likovi, još su i arogantni često.
  • Šarlot pozira za portet svoje vagine(čak je možda to ista epizoda?), ali slika ne bude ni približno estetizovana kao slike Georgia-e O’Keefe
  • Ona predosadna epizoda kad se prude Šarlot navadi na vibrator pa ne izlazi iz stana i ne viđa se ni sa kim. 
  • Ona neka prečudna epizoda kad se Samanta nešto svađa s nekim trans-prostitutkama ispod prozora onda se nešto kao zgotive pa se opet nešto svađaju, apsolutno kretenska epizoda 
  • Onda kad idu na neki čas joge ili tantričkog seksa ili nešto tako – šta god i Miranda…pa, ma znate šta. U čelo!
  • Svaka epizoda gde se Keri nervira što bilo ko postaje majka pa imamo brif enkaunter sa njenom sumnjom eh šta bi bilo kad bi bilo
  • Kad niko ne dođe Keriju na rođendan. FER.
Samantha Jones: 18 Of Her Funniest Quotes In Sex And The City
nadam se da će Keri
  • Samanta koja odjednom postane lezbejka?
  • Kad Samanta shit-talkuje tinejdžerku jer priča vUlGaRnOsTi
  • Kad se jednom (1) neko požali (Miranda) da previše pričaju o muškarcima 
Pin on humor
can I make it anymore obvious?
  • Keri koja uhodi Zverku i njegovu majku u crkvi, pa je onda on predstavi kao drugaricu, pa posle kad Ejdan hoće da je upozna sa roditeljima ona misli da je prerano, al nije bilo prerano da uhodiš nečiju tuđu majku, to nije bilo prerano, je li?
  • Ona nejasna scena kad Samanta stavlja dinje na sise i onda kao nešto nešto nešto i onda neko prođe kroz staklena vrata
  • Sve ikada u vezi sa Rusom, pesnikom ili glumcem i njihovoj vezi u Parizu gde Keri ide da pRoNaĐe SeBe ali, niti se to desi niti Rus može da zameni Zverku sa Vol strita ili neki entrepreneur ili angel – investor (u slučaju Kerijevog stana, svkakao jeste)
  • Svaka epizoda u kojoj Keri sugeriše da je stonoga i da je potrošila ugrubo 50k dolara na cipele
Pin on babygirl
u međuvremenu jela glossy papir Vog-a i zvali je papirko u osnovnoj
  • Kad Keri izgubi psa jer priča sa onim maloumnikom Zverkom (nemam komentar)
  • Sve u vezi sa majkom prvog Šarlotinog prvog muža koja se zove Bani tj. Zeka ŠTA BRE
  • Onda kad se Keri udesi na kućnu pomoćnicu kad je ovaj njen nešto izašao iz bolnice pa ih njegova žena ni kriva ni dužna uhvati u akciji i ona se onda nešto izlometa pa se Keri vodi u hitnu ili nekako tako, to mi je najgora epizoda
  • Epizoda kad se pojavi Tramp. Odurno. Idemo dalje…
  • Svaka epizoda pomalo
Sex and the City discovered by la bohème on We Heart It
da se serija malo više vrtela o mamurnoj keri, sve bi bilo zabavnije

Okej, kad smo ovako nabacali stvari, hajde da dodamo još na hrpu. Htela bih da se osvrnem na jedinog apsolutnog pobednika ove serije – Hari Goldenblat! Šarlotin drugi muž s kojim usvoji 3 psa i devojčicu, najveća mana jer ostavlja kesice čaja po kući, iskreno, najbolji lik.

Pin on Screencaps

Najgori lik pored Keri – Zverka. Nepotrebno objašnjavati.

Srbija je doživela svoj rimejk-u-pokušaju kad je uticaj ove serije bio u svom peak-u, zvalo se Lisice i mislim da sve epizode imaju na yt. Linkovaću. Lisice su takođe 4 ženske osobe, drugarice, Beograd je Njujork, samo što nije i samo što jebiga, nije bilo budžeta da se otegne na šest sezona nego se završi kad se ona jedna uda za onog što je Gordan Kičić. Namerno ne bih komentarisala tu seriju u ovoj objavi već je čuvam kad odgledam osamnaesti put tih 10ak epizoda. Jako zabavno iz ove perspektive. 

Posledice koje je ova serija ostavila na ženski živalj na našoj geografskoj širini je prilično veliki, pa se svakog dana možemo susresti sa 40ak Kerija i 10ak Samanti po kilometru kvadratnom tokom sunčanog dana u radijusu od 2km oko trga Slavija.

Pozdrav svima,
nadam se da ćete mi dati vaše utiske.

Ne brinite, vratiću se ponovo na ovu temu, inspirativnija je od mnogih jasno inspirativnih stvari.