Featured

Biti pozitivan je tajna devedestih –

– prevod uz pomoć gugla-

jeka, glupoime

komentar o epidemiji političke korektnosti / prevod teksta Erika Tronsija

(Originalno objavljeno u Flash Art International br. 164, maj-jun 1992.)


„Umetnička dela koja pokušavaju da kažu nešto o svetu su osuđena na propast.”

Džozef Kosut, 1969.


Umetnost koja je cvetala 1970-ih, minimalna umetnost, formalizam ili bilo koju nomenklaturu koju želite da prilagodite umetničkoj opciji koja „omogućava objektivno proučavanje (komada), uzimajući u obzir prividne formalne podatke“ (Benjamin HD Buchloh) , našla se dobrovoljno izolovana od društvenih podataka samo da bi postala apstrakcija na sopstvenoj teritoriji.

U takvim uslovima, umetnost postaje hermetički zatvorena, emarginirana i apstraktna za svet. Citirajući Daniela Burena koji je 1970. rekao: „Umetnost svih vrsta je isključivo politička. Stoga se moraju analizirati formalne i kulturne granice unutar kojih umetnost postoji i diskurs. Nema kraja potencijalnim citatima iz Buhloovog Formalizma i istoričnosti (1977), čiji predgovor sadrži zapažanje Kloda Ginca da su dotični umetnici „shvatili svoj rad kao kritičku negaciju stvarnosti“. 

Umetnost je već neko vreme uspostavila bliske odnose sa stvarnošću kao svoj princip. 

Konstruktivizam, dadaizam i, naravno, Bauhaus, svi su radili pod pretpostavkom da je umetnost sposobna da promeni živote, što je pre svega značilo da ih poboljša.

 Još uvek postoji nešto u ovom principu, o čemu svedoče napori Meta Malikana (iako još uvek samo „virtuelni“); idealan grad koji on zamišlja strukturiran je uglavnom oko hipotetičkog, kolektivnog blagostanja usredsređenog na moralne vrednosti.

Vredi napomenuti da planirane zgrade uključuju biblioteku, stadion i, pre svega, zatvor, ali ne i bordel.

Druga umetnička dela održavaju jake veze sa stvarnošću. Pokrećući ofanzivu, Hans Hake već nekoliko godina procenjuje i osuđuje nepravdu u svetu. 

U međuvremenu, radovi Dženi Holcer i Barbare Kruger ponekad sa nekontrolisanim nasiljem ukazuju na određene društvene realnosti, pre svega na zloupotrebu moći i nejednakost između polova.
Ovo su takođe dela zasnovana na hipotezi o svetu oslobođenom nepravde. Ista vrsta rada postavlja različite stepene osude i protesta, iako nikada ne predstavlja pretnju za Moć; naprotiv, daje moć nečemu čime se može ponositi, kao što je tokom Bijenala u Veneciji Dženi Holcer pokazala paviljonom.
Sposobnost da se čestita na sopstvenim nepravdama sasvim precizno govori koliko zasluga treba pripisati zahtevima takvih preduzeća; štaviše, ova umetnost predstavlja još jedan „subjekt“ — koji se upušta u još moralnije savete u postizanju „boljeg“ sveta.

Razlika između dobra i zla zasnovana je (kao što će kliše reći) uglavnom na verskim principima ili, tačnije, principima verovanja i ubeđenja. Cenzura Mepltorpa i Serana, Ruždijevih Satanističkih stihova i, u Francuskoj, Je Vous Salue Marie Žan-Lika Godara su neki od neposrednijih primera.
Čini se da je problem u tome što ljudi žele nešto umetnosti u stvarnosti, pa čak i malo stvarnosti u umetnosti, pod uslovom da to predstavlja težnju za izgradnjom boljeg sveta, o čemu svako ima drugačiju ideju. 

Očigledna tvrdoglavost boljeg sveta danas transformiše društveni protest u umetnički motor sa diskriminacijom, nepravdom i segregacijom koji podstiču proizvodnju umetnosti. 

Pre izvesnog vremena, Kej Larson je ironično nagoveštavala ovaj fenomen u časopisu Galeries pozivajući se na Vitni bijenale: „Uočavanje mana koje postoje između života i umetnosti, između seksualnih, društvenih i rasnih normi s jedne strane i intimnih, ličnih osećaj povrede sa druge strane, posao je sa punim radnim vremenom.”

I mora se priznati da umetnost već neko vreme stvara ovakav moralni savet, trajnu lekciju o dobru i zlu. Pitanja kao što su etička, seksualna i društvena diskriminacija, kao i ekologija, prolaze kroz umetnost, što rezultira novim akademizmom koji poprima moralnu konotaciju predlažući Dobrotu.

Andre Žid je jednom rekao: „Dobra osećanja ne čine nužno dobru književnost. Bodrijar je u međuvremenu u La Transparence du Mal (1990) skrenuo pažnju na značaj i interesovanje zle strane čoveka. „Neprekidna proizvodnja pozitivnosti ima zastrašujuću posledicu… Svaka struktura koja prati, proteruje i isteruje svoje negativne elemente, rizikuje katastrofu takvim totalnim preokretom… Sve što izbacuje njegov prokleti deo potpisuje sopstvenu smrtnu presudu.” 

Kasnije, u istom delu, „Svet je toliko pun pozitivnih osećanja, naivne sentimentalnosti i kanonske sujete da ironija i podsmeh, subjektivna energija zla, sve više slabe. Kako stvari idu, svako malo negativno kretanje duše uskoro će morati da se čuva u tajnosti. Već i najmanja duhovita aluzija postaje nerazumljiva. Uskoro će biti nemoguće izraziti bilo kakvu rezervu.” 

U stvari, to je furnir „promišljanja želja“ koji pokriva pravo licemerje. 

Jedna stvar u vezi sa dobrim namerama je da apsolutno sve čine legitimnim, što su Džef Kuns* i Beneton* savršeno razumeli. U ime dobrote i ljubavi (*kao i samopromocije*), Kuns je smislio svoj Made in Heaven.

kuns je ikea sveta umetnosti


I da bi pokazao da je Benetton protiv bilo kakvog oblika diskriminacije, njegova nova reklamna kampanja prikazuje žrtvu AIDS-a. (misli se na reklamu iz 1992.)

U oba slučaja bitan je samo skandal, jer je samo to vidljivo. Moral istaknut u ova dva primera i drugde – lista je beskrajna i svakako bi uključivala anatomsku izložbu Metjua Barnija – služi kao upozorenje za hipotetičku industriju „skandala“, jedinog efikasnog vektora u oglašavanju.

Ove moralne dimenzije Kunsa i Benetona, kao i kod većine „posvećenih“ umetnika, izgleda da dele pokajnice iz srednjeg veka kada su viši slojevi otkupljivali sveštenstvo u pokušaju da povrate svoj prestiž. 

Skoro kao da je umetnost pokušavala da se opravda što je uživala u luksuznim 1980-im i sada pokušava da se „otkupi“. 

Pojam otkupa je u središtu mlade sociologinje Nathalie Heinich nedavnog rada, Van Gogh, anthropologie de I”admiration (Van Gogh, antropologija divljenja). Autor pretpostavlja da je Van Gogova neverovatna popularnost danas više od svega posledica kolektivne želje da „bude pomilovan što ga nije na vreme priznao“.

 Ona nastavlja da objašnjava da je mit o neshvaćenom umetniku apsolutno pogrešan u slučaju Van Goga, koji je uživao značajnu popularnost i koji je bio sprečen da nastavi karijeru koja bi mu donela veću slavu tokom života zbog njegove rane smrti. U evangelizaciji velikih razmera koju umetnost trenutno preduzima, nikada se ne postavlja pitanje delotvornosti, jer, najčešće, nije ništa drugo do „plemeniti izgovor“

Ono što je još više uznemirujuće je reakcija užasa koju stvara delo koje odbija savet, a da se ne potrudi da ga proveri. Ako je američki psiholog Bret Easton Ellis izazvao javni skandal (autorov francuski urednik i dalje odbija da prevede delo, dok je njegov uobičajeni prevodilac telefonom otkrio da je knjiga „prljava“ – Američki psiho?), to je zato što su dela serijskog ubice koja se ispričao jednostavno izloženi. 

Čitalac ni u jednom trenutku ne oseća da autor osuđuje ubicu (kojeg policija nikada ne hapsi). U slučaju Džejmsa Elroja, serijske ubice su prikazane samom strukturom priča koja ih sistematski otkriva kao suprotstavljene policiji. 

Dobro: Elroi; Zlo: Elis. 

Postoje neke sličnosti koje treba povući sa umetnošću; umetnici koji se dotiču „plemenitih“ ciljeva bez donošenja presude odmah su sumnjivi.

Što se tiče crnaca: Dobro: Renee Green; Evil: Pruitt-Earli*.

Dok Renee Green pruža naučnu, istorijsku i kulturnu podršku za diskriminaciju uz uverenje školskog nastavnika, Pruit-Earli govori u smislu jednostavnih činjenica o kulturi bez stvarnog otkrivanja njihovog stava. Može se samo zamisliti da veličanstvena dvosmislenost opusa Larija Klarka takođe dovodi u zabunu dobronamerne gledaoce. Ova „moralna posvećenost“ je stvorila apsolutnu konfuziju. Kao rezultat toga, Shopping Bags Silvie Fleuri (umetnica je prilično čvrsto izjavila da nije posebno zainteresovana za feministička pitanja) optužene su za iznošenje ponižavajuće slike o ženama, iako njihovo opravdanje leži u sasvim drugom pravcu. 

Dakle, ako zaista moramo da se zalažemo za stvar sa umetničkim delom, hajde da jednostavno priznamo da se Silvi Fleri zalaže za srednju klasu i ostavimo to na tome. 

U Les lettres francaises, Philippe Sollers je nedavno napisao (o Celine): „Ako moram da dam poslednji komentar, rekao bih da su svi pisci nužno vrijedni prezira. Dakle, možemo zatvoriti celu ovu aferu. I sve će biti dobro na svetu, sa izuzetkom velikog, prezrivog pisca. Evo licemerja u koje rizikujemo da potonemo iz jednog trenutka u drugi u svetu gde roba vlada i određuje diskurs u smislu pozitivnosti.” Na sreću, prava, iako diskretna, inteligencija u ovakvom stanju stvari se formira u radu pojedinih umetnika.

Crteži Lili van der Stokker, na primer, podeljeni su u dve kategorije: „negativni“ (prešani rečima „loš“ i „tužan“) i „pozitivni“ (puni referenci kao što su „dobar“, „prijateljski“ ljubav”). Nepotrebno je reći da umetnik danas proizvodi uglavnom „pozitivne“ crteže, ostavljajući po strani „sranje! umetnost je mrtva“ vrsta dela na koju je „Njujork tajms“ na svoj čedan način pozvao jednostavno navodeći „umetnost je mrtva“.

Prošli su dani „ja umetnik, ja sam siromašan, ja sam tužan, molim vas pomozite, dajte mi nešto novca“ da se napravi mesto za cveće i vesele forme u prijatnim pastelnim nijansama. Biti pozitivan je tajna devedesetih, delo holandske umetnice Rene Kool, je lanac, uobičajenog srebrnog ili zlatnog tipa, napravljen od drveta. Ovo delo vraća ovu pseudo naredbu na mesto koje mu pripada: dekoraciju. 

I Renee Kool je u pravu: pozitivnih ljudi je svakim danom sve više!

* Pruitt-Earli je skraćenica za Rob Pruitt i Jack Earli umetnički duo, koji deluje od 1980. Njihov rad je zanimao pitanja roda, seksualnosti i rase u odnosu na američki svet, analizirajući pop kulturu kroz simboličke trope savremenog sveta i slike mladi Amerikanci. Godine 1992. izložba dua „Crveno, crno, zeleno, belo i plavo” u galeriji Leo Kasteli, na kojoj su prikazani umetnički radovi na kojima su prikazane afroameričke ikone sa rep muzikom kao zvučnom podlogom, osuđena je kao rasistička, što je označilo kraj saradnje

(prevedeno sa francuskog Kristofer Martin)
(prevela sa engleskog dobivši u njuzleteru Cargo Collective-a, autorka bloga)

Erik Tronsi je francuski kustos i likovni kritičar; ko-direktor Muzeja savremene umetnosti Le Consortium, Dižon.
Suosnivač je i direktor časopisa za savremenu umetnost Documents sur Tart (1992—2000) sa Nicolasom Bourriaudom i Frog magazina (2008 —) sa Stefani Moisdon.

Featured

Ljuljaška – Tepih – Kornjača – Kost – Bunar

Pišemo obe. I gledala je, i Gledale smo, i Gledala sam; sve ti to dođe na isto.

Pazi, ljuljaška;

piše gledala_je

Kad je moja sestra od tetke, jedinica kao i ja, specifičnije dete (čak!) i od mene bila mala, često je dolazila u Milanovac.
I sad nije zgoreg pomenuti, kako je postojalo (i dalje ima, samo bolje i novije), zgodno za roditelje što vole da kafenišu, bio odmah mali park za decu koja se igraju.
Godine 2003. roditelji (s razlogom; za razliku od..) baš vole da glume CCTV; moja seka Milica, nešto se igrala.
I moj ćale, ko i svaki ćaća kog znam, odma’ prvi alert da se Milca ne zaglavi ‘’vikne’’ PAZI!

Milica nije volela da joj se kaže ‘’Pazi!’’
I Dalje ne voli.
Milica je sada moja genijalna mlađa sestra(ne zato što je stvarno genijalna, nego jer mnogo brate ličimo), i da se složimo,da je njena varijanta uskršnjeg jajeta bolja od neke druge(iznad, moje), imala je nepunih 6 godina. Dakle; pouka – pazi bre šta pričaš!

tepih

piše gledala_je

Sećanja na tepih su mi:

-vlasnik podstanarskog stana simpatičnog prezimena Top-alović(to je akcenat, ko TOP); za nečiju dušu prosipa ljutu (rakiju) na vuneni tepih i žena Olga ga ne kritikuje

  • Salon tepiha Dijana, Stara Pazova, Ceca Bojković, kasnije shvatam da nije frau već glumačka veličina, ali prekasno jer sam early adopter – late bloomer
  • Onomad kad se prvi pas ukakio babi na novi drap tepih pa smo vratili neki stari (koji sam više volela) pejk persijski
  • To što imam suludu želju da posedujem umesto tepiha odranu kravu (jedem je, jebiga, pradeda mi bio kasapin i opančar, meni ima smisla)
  • onaj persijski tepih što se prodaje u ikei koji je vajveći užas postmoderne jer kao IZGAŽEN je
  • pravi, divni, persijski, iranski tkani tepih, bem li im majku (anglosaksonsko-američku) imperijalisitčku
  • rusku tapiseriju na zidu
  • sedenje na mom grid tepihu sa psom
  • razvlačenje po podu dok se smejem s drugaricom i diskutujemo trans prava
  • tople noge i izolacija

Osećaj doma.

Kornjača – kvarnjača

‘’Zvoni alarm, ja jedan snuz. Onda drugi, onda 15 nakon, imam 4 propuštena poziva. Prva nedelja posla. Jebote. Nisam ja za ovo.

Nikad nisam ništa uradila na vreme.

Setim se stalno one priče, cvrčak i mrav. Crnogorac i Šđanin, ja ili Milica. Nikad ništa na vreme, uvek kredita kolko voliš, svi mi ga daju. Ali, kako kaže Darko Rundek; mjenjam, mjenjam se, jer što da bi bilo Cash-a; želim da budem Nil Jang u pesmi Srce od Zlata koje tražim.”

A sećam se i onog kofera sa sličicama za Paninijev album sa sličicama Nindža Kornjača (ja sam bila Ariel!! i Leonardo!! i Rokstedi) i sad taj kofer se zvao Kofernjača. I imali su kornjokomunikator. Ja sad ovo pregledavam sa kornjokomunikatora. Eto; to vam je život. Malo sporać Neca, malo super Jec(k!)a.

KOST i ja, jadna, znam za…

jadac (turski yades od persijskog yād-i-dest):
1) tanka račvasta grudna kost kod ptica nastala srastanjem ključnih kostiju;
2) u etnologiji: vrsta opklade koja se sastoji u tome da se ništa ne sme uzeti iz ruke saigrača nakon što se prelomio jadac od kokošjeg mesa.

”More, marš! Znam za jadac!” – član moje porodice, veorvatno.

Bunar

Iliti, ko drugome jamu kopa – sam je svoj fizički radnik.

Mi smo se, za vreme bombardovanja, kad sam ja bila predškolski uzrast, tj. nerast, dosta krili. I to je, naravno, 22 godine kasnije, meni smešno jer je to isto Bombardovanje jedva stiglo u Milanovac, pričalo se svašta, narod dosta voli da fantazira, tad je tata s posla donosio vesti ištampane na papiru i zaista se jeste završilo bombardovanje kad je on rekao da jeste. No, dosta smo se krili i na Rudniku, baš onaj dan kad je bomba udarila u relej tj. tv prijemnik valjda, i ja sam se, da prostite, figurativno usrala od straha, zagrlila dedu a kaže deda – pusti sad, dobro smo, ajmo pod vinjagu da se odmorimo.

Ta kuća na rudniku i dalje je moj safe heaven, ali o tome drugom prilikom, JER, kad završim o bunaru, pašću sama u isti bunar Adobe Creative Clouda i neće me naći ni sam bogotac.

Drugo skrivanje i najsmaračkije je bilo kod nekih rodaka u Vraćevšnici ili Nevadama (mrzi me da zovem dedu Roćka da ga uznemirim glupim pitanjem) jer su oni imali bunar. Ja sam naravno, taj bunar zamišljala ko kod diznija, a klinac, to je jedna duboka rupa i ima neki navoj kanapa i kante – znate sve. I te sestre tu pokazuju meni svoje barbike, smaraju i svađaju se jer su bile tinejdžerke, tad to nisam razumela. Mala razmažena glupačica pripreti da će da im baci barbike u bunar, one je prituže dedi, spakuje deda svoje unuke komada 2 i unuka komada 1 u reno 19 svetlo ljubičaste chrome boje i nazad kući.

Posle se ubrzo bombardovanje završilo i babike preživele.

CRAP – A – PORTER ; WAYBACK MACHINE edition

Jednom sam sa divnom drugaricom Draganom; koja se zove kao moja majka i jednom je pitala kako moja majka tako umiriše veš(kad je otišla u meni tada predaleki svet, novi sad, a sad je u Dablinu, vodila blog sa mnom na ovom linku. S vremenske distance, moji tekstovi su porasli, volela bih i da ona doprinese ovom, da se na kraju medržujemo)

Ovo je bio taj blog, ja više ne odgovaram za stavove iz od pre 6 godina. Hvala onima koji su ga wayback-ovali, bogovi interneta (i sad ja idem i korigujem sebe koliko sam porasla)

DA POČNEMO; fusnotiraću (jese tako kaže?)

je l’ jesen stvarno shit fest? 1

Odjednom počela kiša, ne možeš da se izrolaš iz ćebeta, glava te boli na promenu vremena. Jedino što možeš da radiš je da iznova i iznova čitaš romantične knjige i zamišljaš da si na nekom zanimljivijem mestu gde ti kiša baš toliko i ne smeta, gde radiš stvari koje kiša ne ometa. Lepo je prošetati po mokrom asfaltu ukoliko si u stanju da izbegneš vozače koji manijakalno voze po kiši i ne izbegnu svaku prokletu baru na bulevaru. 2

1tl; dr; – jeste

2apsolutno bih mogla da se složim s ovom činjenicom osim da nije pisana u KERI fckn BREDŠO stilu

3 – mislim, bokte, nisi bila baš 3. osnovne kad si ovo pisala, Jelena, ČITAŠ LI TI IŠTA SEM GLOSSY MAGAZINA?! Ne? Ok. A i tad si se patila s arhitekturom, drugarice, da te podsetim.

Prvo dođe septembar, pa moraš da se navikneš da počinješ da radiš punom parom, na poslu, fakultetu ili školi. Pošto živiš u velikom gradu, uglavnom nigde ne miriše ajvar, zimnica3 ili starinski kompot od paradajza(danas smo se podžapali pokući oko ovoga – al biće). Baba ti ga pošalje(dobro si rekla), pa si ipak srećan.

Onda jedeš to do iznemoglosti, majka donese i kajmak i čvarke pa se ugojiš i onda ne možeš da nosiš omiljene farmerke ništa, a pošto je odvratno (ovo je upitno) vreme, mrzi te da se baciš do teretane (bome, 6 godina starija jelena je skontala da nije bacanje para, nego InVeStIcIjA) , jer je kiša i imaš odličan izgovor(STOP WITH THAT, PLS)

Gumene čizme su ti najbolji prijatelj (prodala si ih, ali imaš bolje, mala legendice), ali one od prošle godine ne možeš da navučeš jer si tokom leta bio na planini i planinario kao blesav u svo slobodno vreme, pa si nabio list pa ti sad stoje kao neke retro čizme naborane na članku(velika Jelena potpisuje; razlog prodaje istih).

A i ništa na ovom svetu od odeće se ne slaže sa njima, ali nema veze, nosiš ih pa izgledaš ki ribar koji se spremio na posao posle pecanja u 6 izjutra na Moravi.

Onda dođe oktobar, priprema za Noć veštica (slika je prilog jer ove godine nisam u prilici)

,poneki rođendan(svi su rođeni u novembru somehow – DA JER SE LEPIŠ ZA ŠKORPIJE KO ZA SVOJE BABE I KUMOVE) za koji smišljaš poklone.

Tu si se već navikao na kišu, izvučeš neki kišobran u neon boji ZELENOJ, nemoj crni, šta će ti crni, koji crni, malo unesi boje, živosti, pa poneseš neon zeleni, kad te neko vidi ipak te neće pregaziti. Imala sam lepi, cvetni, odneo mi ga je prokleti beogradski vetar na bulevaru sećam se i datuma, bio je 7. decembar, bio je sneg i bila sam tužna.

Dolaziš kući mrtav umoran jer se u 5:45 već smrklo, sedaš u ćebe i misliš da treba da spavaš, ne treba da spavaš, popodnevna dremka ne dolazi u obzir.  I onda zovneš prijatelje, oni su anksiozni i nervozni, piju 2l ultra enerdžija dnevno, pa su cranky, i onda bezvoljno gledaš buzzfeedyellow na internetu da ti malo prođe vreme do 00h dok ne počneš nešto zaista da radiš. I pošto je mrak, prođe ti vreme neometano, ipak si nešto završio ali treba da se digneš u 7. Jebiga, takav poso.

Ujutru pojedeš burek. Burek je super, energyboost, šta te briga, pokrićeš stomak petim slojem džempera jer grejna sezona nigde nije počela i slažeš osamsto slojeva baš iz razloga što te mrzi da podigneš kaput kao čovek i nosiš, a i još nije vreme za kaput, pogledaj ljude na ulici neki nose i kratki rukav. Ne, Miko, ne nosi kratki rukav, nego kažeš majci, jer voliš da nosiš kožnu jaknu i po ciči zimi.

E a onda, onda novembar, kralj šit-festa.

Ništa nije dobro u novembru, osim što Aranđelovdan (ref na sliku) i druge slave padaju u novembru, svejedno da li su posne ili nisu, iako ti kao nešto ni ne veruješ u boga, to te u novembru prođe pa bi verovao i u Šivu i Krišnu, Muhameda i svetog Sisoja, sve dok ima klope, i one sve stvari što majka sprema za slavu, što baba sprema za slavu, što komšija Miloje iz Belih Voda sprema.

Znam, znam, ne idemo na slavu samo zbog jela, to je lep porodični običaj!!!, ali let’s face it, idemo da pojedemo nešto sa prijateljima, šta je lepše od zajedničke hrane.

Edit Piaf: Ništa.

U novembru si počeo da jedeš, počeo si da prespavljuješ neke obaveze i obavezice, ali tu je negde blizu Nova godina. Grejna sezona je počela, pa ne moraš više da greješ noge na punjač od lap topa.

Ili da pališ uljani radijator koji proizvodi zvuke kao neki poveći kućni ljubimac dok spava. Npr. Cecil tzv. Ceca tzv. engleski buldog.

E, kad se završi novembar, uđemo u Decembar.
Sve miriše na cinnamon cookies u mojoj kući rolls u mom stanu, svi ti daju čokoladu, i ne znam, ali jesen mi izgleda kao meseci namenjeni za prežderavanje i ostajanje kući (kod kuće, deda ti se prevrće u grobu, ražnja, priziva teslu da te udari elektro šokom), krenule su sve nove sezone serija, imaš mnogo knjiga da pročitaš, mnogo filmova da gledaš.

GIF DARE BUBAMARE: ”pa dobro je rekla”

Kreću i filmski festivali pomalo, uskoro će Fest i rođendan, za koji mesec, iako pada kiša i poneki sneg, možda i nije toliko loše.

Izlasci zimi su gnjavaža, ali ako imaš omiljenu kafanu, nije ni to loše. Zimska garderoba je po defaultu lepša, ljudi su odjednom željni grljenja.

To Je GIF - To Je Tako - Discover & Share GIFs
sad je kraj.

Overall; nije strašno!

KOMPLET UGOĐAJ

Alarm zvoni oko pola 7, čovek u ranim 70im ustaje s leve strane kreveta do ulaznih vrata spavaće sobe. Dok žena spava i lagano se razbuđuje, čovek odlazi do toaleta. Brižljivo se, dok je još u pidžami, umiva, nanosi pastu za brijanje četkom, metalnim brijačem kakve sada imaju samo dorćolske brice, lagano povlači jednodnevnu bradu. Umiva lice, maže Brion, sređuje se. Dok se žena oblači iz pamučne roze spavaćice i brižljivo je pakuje ispod jastuka i zateže krevet, otvara širom otvoren prozor koji je tokom noći ostao odškrinut i diže tamnozelene roletne, čovek je u kuhinji i kuva kafu. Dok se žena umiva u kupatilu, mažući neven kremu, voda u džezvi s donje leve strane, okrenuta ručkom van grejne ploče Gorenje(Velenje) šporeta, da se drška ne bi ugrejala, uz prstohvat šećera (da tako brže provri), odmereno vode u dve male, tzv. bapske šolje, on nadgleda vodu. Odlazi levo do pred špajz, iz Centroprom kutije srebrnom kašikom iz servisa dobijenog od svekrve, sipa tačno 2 i po izvršne kašike turske Uno kafe iz lokalne pržionice. Dok voda ključa, on sipa u šoljice, po pola jednom pa pola drugom i tako još jednom. Stavlja sebi kocku šećera, a ženi ratluk. U dve čaše staklare Paraćin, kupljene na zadnjem izletu kluba penzionera gde je bio vodič, čovek sipa hladnu vodu iz česme puštenu da otoči. Voda sa Rzava ima bolji ukus od svake ikada, to i autorka teksta tvrdi.

Kafa, šećer i voda – kompletan ugođaj su na stolu. Mala unuka bi se trebalo probuditi, te čovek ustaje i iz tzv. kabineta, tj. njegove pedantne radne sobe, čuje se – Ustajte, prezreni na svetu, i vi sužnji koje mori glad.
‘Deda, samo još 2 minuta’

Dva minuta, dovoljna su da izvesni deda ode po novine, jogurt i mleko, mali debeli eurokrem blok kog više nema u sadašnjim trgovinama, i naravno – Politiku.

Četvrtkom izlazi kulturni dodatak, četvrtkom, ako je srećan dan – unuka ne ide u predškolsko, već provodi dan kod babe i dede.

Na televizoru iz ranih devedesetih, sa komplikovanim daljinskim koji je uvek po redu stajao na triomizici između dve fotelje gde sede deda i baba, pušta se jutarnji program RTV Beograd 1. Sluša se prvi dnevnik.

Kada se dnevnik završi, novine se dele na pola, Lafu prvi deo, Vitani drugi, ovaj sa TV programom i kulturnim dodatkom, a dedi Politika sa vestima o kraju bombardovanja, pa se zamene. Deda daleko više uživa u kulturnom dnevniku, nakon ručka iseći će važne delove tog dana i staviti u registratore.

9 i 15h je, Laf seda na malu belu hoklicu levo od kupatila u ćošku do kuhinje, obuva i čisti cipele, stavlja bordo šal prvo levi deo pa preko desni, navlači sivi mantil poput Barberija ali Prvi Maj Pirot, stavlja crnu beretku i odlazi da se kod, ironično, umrlica, nađe sa svojih 5 drugova.

Baba za to vreme, piće još 2 kafe, spremiće ručak, posetiće je prijateljica Jela Ćodovka koja će pričati o Zvezdi i doneti mi kinderladu ili kinderjaje, dosipaće (kao ja sada) vodu u kafu da je duže pije, ali ta kafa nije kao Lafova, i gde je Laf, Vitana bre, ovaj moj Ćode samo kotkuće.

Laf se vraća oko 13h iz Gradske kafane i Doma Penzionera, ja mu skočim u zagrljaj, u pola 3 je ručak. Mama i tata dolaze u 15 h, deda sedi ispred vrata od terase. Iza njega i vrata je spasonosni zamrzivač sandučar. Popije pola čašice Đurove rakije (fun fact: jednom sam, ljubomorna jer se Đuro raspriča sa dedom, napisala na rakiji ”Đuro jedi govna!). Dolaze roditelji, Jela je otišla kod Ćoda, da vidi šta ima za ručak i namestila izuzetnu punđu sedu, ali a la Jovanka Broz, a moji roditelji i ja, gladne godine.

Jogurt, lajtmotiv svake varijante Jugoslavije, je na stolu, nakon toga popodnevna dremka, pa opet neki – komplet ugođaj.

Deda Lafu Miroslavu Markoviću i babi Viktoriji Marković (nee Petrović) koja još baš voli komplet ugođaj kafu a i ja sa njom.

Gorane Vesiću, evo nekoliko komentara na tvoj rast i razvoj

Svi smo pogledali makar jeda n tik-tok Gorana Vesića, koji ga je toliko humanizovao, da sam (čak!) i ja, koja na bicikl nisam sela 28 godina, otišla na Adu i iznajmila bajs, ZAPRAVO, naučila da vozim. Da tog dana nisam morala da radim paklenih 20h vezano sa nedeljom, rado bih otišla ponovo. Ali ima dana za megdana, no za mene posla za sad, nema.

Dalje od pisca, poliglote, erudite, altruiste, veseljaka i tech savy lika – Goran Vesić bukvalno samo što ne peva ispred skupštine i pleše sa zvezdama, ali čekamo. Ja, kao veliki samoproklamovani stručnjak, uz referisanje na mišljenja mojih prijatelja i tw poznanika, dajem nekoliko marketinških saveta Goranu ™ :

Generalni i politički saveti:

1. Participacija građana u vezi sa metroom.

Idem na sto mesta po beogradu. Volim železničke stanice, ali nekada moram da idem vozom, a nekada (ne daj bože) neko mora vozom do Kliničkog Centra Beograda. Zašto, zaboga, nemamo liniju predviđenu do tamo. Pogledajte pametnu inicijativu, ja nastavljam da se zezam.

1.1. Participacija građana u vezi sa metroom.

Iskreno, nek bude žuto crveni sa plavim zvezdicama a u njima krug, boli me uvo samo nek radi. Nek ide nadzemno, podzemno, možda je nadzemno jeftiniji. Hoćemo da učestvujemo kuda će ići metro, cena karte, udobnost voza, ali to je sve manje važno od TRASE metroa.

Imam utisak da je nekako ovako izgledalo kad je Sićveom marketing tim zasedao:


marketing tim: bilo bi dobro da date građanima privid participacije u odlučivanju, npr. da glasaju za najbolju trasu, konkurs za…

Goran™, prekida govor marketing tima, odlazi da gugla šta je to, vraća se: ZNAM! ⚡
DAĆEMO IM DA BIRAJU BOJU VOZA neko: možda trasa? glasanje? Goran™ odlazi, peva:

moje zaastave, uvek su iste bojeeee:

marketing tim, stavlja teleefone na silent i gleda njegov tik tok: ok gogi, you do you boo

VELIKO INTERESOVANJE ZA ZASTAVE: Vesić građanima podelio srpske trobojke  (VIDEO) | Najnovije vesti - Srbija danas
vidite koliko zastavi, još to treba da se popegla i ko bombona

1. Participacija građana u vezi sa javnim gradskim prostorima: Imam utisak da se Goran slabo sapliće, pa zato voli da napravi ovakav teren:

Image

Mene ovo podseća kad sam davnih dana studirala arhitekturu i imali smo na prvoj godini prostor i oblik kao projektovanje, i teme bile: teren, plaža, zidovi i nadogradnja. Kao da je Rango iz svojih kompleksa uradio plažu u oblik terena, dobio 6/15 poena jer je bio snishodljiv redovan đak.

Trg Republike – La reconstruction

Реконструкција Трга Републике - Page 52 - BEOBUILD | FORUM
ideja, iole smislena
a nismo brate još imali pare za klupe i sadnice, al će sredimo neki koncert bore čorbe ima da bude ko bombonica

Denivelacija moja fascinacija – Goran Vesić, verovatno

Ovde prođemo pas i ja svaki put kad krenemo ka drugarici. Slažem slike u jednu malu galeriju, al nemam ideju kako je zapravo išlo osim što je trajalo ko prelazak preko Albanije a sad kad idem tamo osećam se ko da stvarno idem Igmanski marš od 27. marta do tamo.

PLATO GOTOV ZA VIKEND? Posle probijanja svih rokova i dvogodišnje gradnje,  skver kod Palmotićeve ulice konačno će biti završen
kaže, na jesen i spomenik Jerneju Kopitaru lol
jednom sam pala u ovo blato u 27. marta i imala flešku s Igmanskog marša
PLATO PRAVE TRI MAJSTORA? Radi se u Cara Dušana, a na uglu Palmotićeve i  Hilandarske - sve stoji (FOTO)
j/radni narod
SKVER DO KRAJA GODINE? Čuveni lingvista Jernej Kopitar dobiće spomenik na  uglu Palmotićeve i DŽordža Vašingtona
više puta sam poginula ovde
Rekonstrukcija ulica Kraljice Marije, 27. Marta, Džordža Vašingtona i Cara  Dušana - Page 91 - BEOBUILD | FORUM
magična skverčuga

Goran Vesić:


Nije sve tako crno – ima ponešto i žuto

Voli, ko i ja, čovek društvene mreže, maksembale, tiktok, Kinu i Kineze, Sepija naslovne strane knjiga;
so lets go>

Tiktok Sicve011 je priča sama po sebi i stvarno moram da vam ostavim link, jer čak i ja to mogu samo uz animalne i primalne urlike da prepričam, a nije tako čak je i borderline slatko. A još slađe je kad Ministarstvo Prostora uradi kontra tiktok.

Onda… Knjige njegove, brate, volim knjige, i volim Beograd, al baš da ga rušim po ceo dan i noć i onda pišem hvalospeve od diiiivnom beogradu. Molim vas:

ja nemam reči za ovo ulaženje u bulju kinezima
Goran Vesić - Knjiga o Beogradu - promocija | Info | Beograd
ja kad dam diplomski ikada

I za kraj – Klark Kent:

Kaže Goran:

Ja sam čuvar istorije!

Mogu da me mrze ali ne i da me mrze!


Celebrity crush: Dečaci i devojčice koji su formirali moje ukuse

Ćero, ti si na tatu – zaljubljive prirode. Posle sam upozno tvoju majku, i šta ću.

A ja tih dana na poslu baš gledam ove selebriti kraševe po tviter threadovima raznih ljudi koji to dele, pa ću sada, u pauzi za ručak (to je bilo dok sam radila, namerno nema edita) da posložim sve svoje selebriti kraševe koje se setim a kojih me malo ili mnogo sramota;

Krećemo sa prvom koju se sećam – Randu iz Kasandre, ja imala 3 godine, plakala kad su ga ranili. Svi su gledali tu seriju,bila je jedna od prvih latino-američkih tzv. španskih serija, ticala se Kasandre koja je cirkuzantkinja, bacaju se neki noževi i dva brata Randu i tipa Čar (mad mislim da je to neki radni naziv moje familije) se bore oko nje (nešto kao Arman Asante i Antonio Banderas u jednom od mojih omiljenih filmova – Mambo Kings) e pa ovo je mnogo ciganskije, u najboljem smislu te reči. Gađanje noževima, prelepe žene i muškarci, neke standardne latino babe, favele, čerge. Moja simpatija, kad je rane, a to traje tri epizode brinemo kum (tad 31 godinu) i ja (3 tada) i ja padam iza fotelje plavi štof na cveće kao engleske ruže kupljen u Simpu roditeljima za svadbu, bacam se i kukam jer mi raniše Randua. Ako si preživeo, svaka čast, ako ne, RIP legendo, bio si stvarno dobra pička.

kasandra i randu

Knjige, drugovi i drugarice, a ne Kasandre i ljubavni trouglovi (ukradeno sa ig-a)

Život, televizija i ja krećemo dalje, dobijam poriv da plešem i udam se dok gledam zanosni osmeh Mileta Ignjatovića koji pleše u šumi, pa u nekom tržnom centru, dok mu se nešto događa na putu za ludilo – roditelji u blagom šoku, ali sladak je pa neka, dedi je okej jer je iz sela Dragosinjci kod Kraljeva (a sva sela blizu Mrčajevaca i Kraljeva su najbolja po rečima mog dede Rodoljuba). Žao mi je što je Mile ostario ko mlijeko, ali je osmeh tu i dalje, pa neka ga.

Mile Ignjatović-Na putu za ludilo. Spot koji je obeležio i trajno oštetio moj ukus za muškarce.

Malo kasnije pristajem na odlaske u vrtić, a pošto nam u vrtiću intenzivno puštaju ZAM prodakšn(anesteziranja dece radi, jer smo svi bili ko hipnotisani bojama i zvukovima koje ZAM proizvodi), bivam opčinjena drugim lepotanom duge kose, ovoga puta Ninom Rešićem i mogu vam reći da i dalje mislim da je bio hot, makar prema ovoj slici – roditelji već izgubili nadu da ću ikad biti iole normalna jer plačem na kad ga vidim. Ne stalno i ne često, al kad kaže Donesi divlje mirise u moje puste odaje’’ ja se izgubim, a i maštala sam o maminom Dior parfemu Dolcevita kad čujem to. I sad rolku zovem tako.

Imam ovu petokraku na svom mantilu. Lep gardista.

Nino – Usne vrele kao zar – (Audio 2011)


Ninove usne vrele kao žar padaju u zaborav kada se pojavljuje Siti Rekords, Dejan Milićević i grupa Luna i 1998. prvi put upoznajem oblik života imena Maja Marković iz grupe Luna, ona je lepa, visoka i liči na tetku moje kumice, nisam sigurna jel mi kraš ili želim da sam ona. Nije mi jasno, zašto ta prelepa žena peva uz jebenog Čedu Čvorka, al you do you boo.

U spotu LUNA – Da Me Ljubis Nocima – (Official Video 1999)  ona izgleda kao da je 2020., prelepa je i preenergična. Njena najtužnija pesma je Tvoja će ruka moju da vodi, tamo gde nikad nisam bila, prekini Jelena Marković da citiraš, rasplakaćeš se.


LUNA – Mazo – (Official Video 2004) HD pesma šit, al pogledajte stil! Goth queen.


Nakon devet i po nedelja, odustajem od Maje i prilazim ka drugoj ženskoj simpatiji – ovoga puta želim da sam Coka iz grupe Duck,  možda zato što me u kući zovu Coka i imam ovakve šiške; ali svakako bivam opsednuta njom. Jedina pesma koje se sad sećam je bila obrada La Isla Bonita Duck – Pedro

oj coko coko, crno oko

Gledanje tv-a je baš bio velika i važna konstanta u mom odrastanju i formativnim godinama, a onda oko 2001. Kad sam već duboko zašla u osnovno obrazovanje, pojavljuje grupa Prslook bend, a,ja koja prvi razred već uveliko pohađam dobijam i imam neki imaginarni zdravstveni problem koji je moja majka zamislila, a paralelno sa tim Nikica i brat mu Marković Aleksandar zvani Sandro (moj otac imena Aleksandar dobije mini fras kad mu se neko obrati sa Saša, mogu misliti šta bi rek’o za Sale ili nedobog Sandro)  su valjda bili, lekari u Tiršovoj, Ili Instututu za majku i dete;

E sad, naravno da nisu, ali to saznajem mnogo kasnije kad se sve odvije  po redu, ali k0ako bih lakše podnela strah od tog velikog pregleda, maštam da su mi baš oni (Nikica, to be precise) lekari.

Браћа Марковић и неки неидентификовани антропоморфни објекат међу њима.


Sve se razrešava u moju korist, makar zdravlja što se tiče – random odrasli deda lekar kaže  ‘’nije ništa samo raste’’(a u svojoj glavi, ĐE VIŠE DA RASTEM, ALO, TREBA DA SE UDAM ZA NIKICU MARKOVIĆA), a kako shvatam da rastem krećem da gledam Harija Potera(most common millennial trope, and i’m not even a bit ashamed) i slušam *stranu* muziku pa je moj prvi strani celebrity crush kog mogu da se setim pre Michaela Jacksona…ovo je potresno na toliko mnogo načina..

Alan Rickman koji em što liči ex direktorku gimnazije Takovski Ustanak, mog neprijatelja Ljiljanu Čeliković, nego bre RIP IN PEACE LEGENDO.
Hoću ovde da se ogradim, RIP ide Alanu, a ex Direktorka nek radi šta oće živa i zdrava, samo da ja ne znam de je i šta je.

Zatim, krećemo u istraživanje koje druge filmove možemo gledati sa Alanom Rickmanom, pa onda iz  Snejpa krećem da obožavam kao Romea i kao poručnika Brandona (ako se dobro sećam) iako nit volim Šekspira nit Jane Eyre, Austen i slične. Ima taj film Dogma i Love Actually (koji znam napamet i pisaću nekad o tome, gde on, kao po pravilu, igra partnera Emi Tompson)

Ali je necklace scene malo sjebana, doduše Joni Mitchell saves Christmas


već mi je sve jasno, a kamoli drago

Sve ovo postaje malko manje uznemiravajuće i samim tim, postaje malo više ok kad krećemo da gledamo LOTR pa mi simpatija prvo biva Legolas, jer sam uvek htela da budem kul u društvu, pa ko i svim drugaricama da se sviđa Legolas, ali mi se njegova uloga nešto nije dopala (jelena, cca10, filmski kritičar) i odlučujem se za 3 simpe

1. Haldir of Lothlorien ajde što je neki nebitniji hrabri debeljuškasto-zadrigli vilenjak, pa to može da objasni moje sadažnje težnje na nekim bićima, nego bre što izgibe u drugom delu od oni mentoli, to mi srcu nikako nije leglo. Pogotovu jer su Vilenjaci besmrtni i on ne razume da umire

.


2. Boromir and Faramir, sons of Denethor(ćale i ja ga zvali onaj buđavi) Logika poznata meni samo preko dinastije Nemanjić dubiješ Boromira (Šon Pen ga glumi, seljaku) i ostaviš Faramira(David Wenham, ko neki sin Rajana Goslinga i 10 sličnih iritantih glumaca) da i on u drugoj epizodi (valjda) pogine. Nemma reči. A Boromira sahraniše u čamcu, ma idi bre, rasplakaću se al očiju mi.

Braća bez gaća, i njihov tužni ćaća u formi mima

 3. Aragorn II Elessar (Viggo Mortensen mi je i  dalje mi je simpi). Najepši deo u vezi sa brakom Liv Tajler (u filmu Aruena) je taj što ona prihvata da ostane vilenjakinja, a da ona ima večni život, i to sad evo mogu da plačem. (Čvrsto držim da sad imam problem jer zbog toga volim mnogo starije osobe muškog pola – ovo je za 2 lola)

aj sve, al ovaj head piece

Međutim, Jesus takes the wheel kad saznajem za Travoltu i navlačim se ko narkoman na film Briljantin (Grease, 1978) tako da je moj idealni lik Deni Zuko, tačno se vidi da ću imati probleme u budućnosti; tell me about it, stud!

‘’With a cigarette held between her scarlet red lips, Olivia Newton-John electrifies John Travolta in the legendary musical of the 1980s(Vogue.com, late 70s, moram da ispravim). Throwback to the most scandalous rock’n’roll look of cinema.’’

(+ ne čudi me opsesija sajentolozima sad, Mada sam više bre volela Sandy aka Oliviu Newton John)

John Travolta And Olivia Newton John – You’re The One That I Want

Kad se isus već zavozo ko blesav, na scenu konačno stupa Majkl Džekson, a to me ne napušta do 5. razreda gde konačno biva kraj tome ali zapravo nikada nije kraj – ali o tome sam pisala i ne mogu više da se smejem tome/volim i crnog i belog Majkija i sve Majkije  u transrasnoj fazi. Šta će čovek, vitiligo. 


Dok pravim pauzu broj dva, moram da nastavim dalje s ovim nizom dok pre toga objasnim da se u 5. razredu dešava mala promena kursa mog stradanja te iz Majki faze prelazim u tzv. punk rock metal užas bivstvovanje i sva moja pažnja odlazi naravno… Nirvani. To malo zbog starije rođake koja me u svom potrkovlju da bismo iskulirale krstaricu i lažni malog MalaNaivna90 pa mi pusti Nirvanu. I tu kreće haos.

Ćlanovi nirvane u Dries Van Noten odeći drže solidno prvo mesto, ali kako hormoni kreću da udaraju ko ludi u glavu derišteta, nova simpatija, naravno mlada i pre svega meni dostupna, biva žilavi glupko koji nikad nije obukao majicu (žao mi je, ide ova slika)

A od prvog momka, mnogo kasnije, dobijam ovu knjigu. 


Šesti razred, dobila fiziku u školi, dobro mi krenula, ja utripovala da samNjutn lično, uletela u fazu slušam tatine ploče i tripujem intelektualnu veličinu;


Robert plant peva ko devojčica, Džimi pejdž svira giraru sa dva vrata, Džon Pol Džons(uvek sam najviše volela basiste, al ovde i ne tolko) i Džo Bonam(zabubnjaj mi glavu za ljubav staru)

 – i dalje smatram da su bili prelepi anđeli i sjajni muzičari.

Kako me sve drži ko vodu sito, sledeći na scenu stupa, vrlo ubrzo, mladi val kilmer u ulozi naravno džima morisona, jer što ne biti kliše sa 12 godina, na vidim tačno |nula|  problema u vezi s tim, ako ćemo iskreno, ali već je to u periodu pred 13g i svi znamo da se period selebriti simpatija gasi.. Evo ga trejler za film The Doors.

This Pam’s dress, never 4get

Jedan od poslednjih trzaja mojih selebriti kraševa je naravno, najgori i najbolji sramni simpatija zbog kog bih sebi sada odrala kožu s lica kada se setim, godina je 2007. počinjem interesovanje za politiku – naravno pogrešno krećem, i dolazimo do eminentnog klipa (ipak prtsc) ,

ovo je demonski klip koji najavljuje lenjinizam a ne čhadda debilizam

ovaj klip je napravljen u mojoj sobi 2007. godine (gde se vide i posteri mojih simpatija i tako štošta nešto KAO I IKONE (imala sam religioznu fazu, niko mi nije bio simpatija) ali sa ciljem da obećam da ću učiti geografiju i hemiju (vazda nisam) sve zbog toga da – ODEM NA MITING; da vidim Čedu Jovanovića i da moji roditelji glasaju za njega. 

Sramota će me biti dok sam živa i time završavam ovaj meni prezabavan tekst i vraćam se da radim, drago mi je što čedo nije pobedio uprkos mom trudu. Al sam tad upoznala svoju prvu simpatiju koja je bila 14 godina starija, fala bogu i toliko pametnija pa ništa nije bilo.

Учиться, учиться, учиться (как завещал великий Ленин).

Učiti, učiti i samo (na svojim glupostima učiti) što bi rekla pogolema guzičarka Ja, citirajući velikog Lenjina.

Algoritam servira: Hrana za dušu

Karantin me napravio na životinju, na polu-luđaka, potpunog zaluđenika za jutjub i svaki mogući rabbit hole u koji sam mogla, a nisam želela, upala sam duboko.

Jedno vreme tokom prošle godine, nisam mogla da zamislim svoj karantinski obrok bez apredjta domaće tinejdž jutjuberke dok mi saopštava šta je sve kupila preko interneta, a ja jedem osamnaesti izmišljeni obrok baziran na hlebu, siru i suvom mesu.


Toliko sam postala zavisna od različitih sadržaja nepoznatih ljudi, njihovih života, saveta i spiskova za kupovinu, bacanje, gledanje i razmišljanje, da sam u momentu slabosti, negde u junu čak snimila svoj odgovor na sve što gledam tokom besmisleno dugih junskih noći, zanemoćala od pokušavanja da se posvetim ičemu što iole liči na svrsishodno postojanje, toliko pala u očaj i okačila klip.

Kad sam shvatila da, sve i da imam šta da kažem, ne želim da se bavim jutjubom (zaboga, prematora sam za to) – tek tad sam otvorila pandorinu kutiju, te vam sada serviram sadržaje koje sam otkrila tokom pandemije 2020. 

Pad Kabale 1 – 10

Zamislite da vam je sve odjednom postalo jasno. Ali, ne kako bi vam bilo jasno da izuzetno dobar profesor matematike konačno usps da vam razjasni kvadrat binoma u petom osnovne pa dobijete pet bez greške, nego onako kako vam je sve jasno kad čitate tekst na holandskom bez da ste ikada učili taj jezik. Ili kako vam je jasno kad gledate onaj prikaz ‘’kako vide ljudi kada dobiju moždani udar’’. Dakle, sve vam je poznato – ali apsolutno ništa nije ono što mislite. 

How people with a stroke see the world. (Everything looks very familiar,  yet indistinguishable) - 9GAG
isto kao pad kabale, manje-više

Nakon toga, razmislite kako bi bilo da povežete sve moguće aktuelne događaje, poznate i prebogate ličnosti sa top deset Forbes liste, onda nekoliko nelogičnosti samo u bunilu temperature od nekih 40 stepeni celzijusa povežete u kvazi – logičan sled, pa se onda poslužite Windows Movie makerom i napravite čak 3 sata video materijala sa voice overom gde potanko spajate Rotšild porodično stablo sa delikatesom od beba, migrantsku krizu sa analizom udobnosti japanki u šetnji na duge staze, epidemiju malih boginja sa Šeldonom Kuperom i nekako upakujete i Papu i Marinu Abramovič i sve se nekako sklopi u potpuno mentalno rasulo, ali vam je, kako rekoh malopre – sve jasno. 

Republika / PAD KABALE! Jezive pedofilske šifre Obame i Hilari: Dečak  (hot-dog), devojčica (sir)
ovo vam je dajdžest

To traje cca 3 sata, ali vi ste prosvećeni. Svet više ne gledate istim očima, tojest, vi više ne vidite očima jer su vam se očne jabučice istopile i iscurele, ali potpuno ste osvešćeni i sve vam je jasno, prosleđujete na Vajber svima jer – Pametnom dosta. 

Ocena: odlično za prikazivanje na Festivalu ludaka 

Minimalism: how to live minimal

Sigurno vam je tokom onih predugih popodneva nekada palo na pamet da biste mogli da raspremite sve fioke po stanu, one u koje već trpate sve što vam smeta kad neko dođe, pa ste potražili savet na svemoćnom jutjubu kako to najefiksanije da uradite. Pre ili kasnije, pojaviće vam se najveća prevara 21. veka, zvana – minimalizam. Ali, ne, ne varajte se. Ne u dizajnu, ne kako je to Gerhard Rihter mislio recimo, nego je neko odlučio da vam objasni kako možete da živite sa 4 objekta u kući da vam bude baš do jaja.

Extreme Minimalist Lifestyle - YouTube
kapiram da je ok ako živite u aziji


Tužna činjenica je da ste hoarder. Ili niste, samo posedujete neko đubre od koga emotivno ne možete da se odvojite, pravo da vam kažem, i ja isto sestrice, meni je to potpuno u redu. Gomilaj đubre, koga bre boli dupe, planeta ionako gori.

TLC's Obsessive Compulsive Hoarder: Britain in Blecch
I am not a hoarder, I am the collector

Međutim, ja sam se u momentu slabosti veoma investirala u život nekog skandinavskog para koj živi minimalno, pa ako želite, mogu da vam nacrtam porodično stablo i da vam izdeklamujem šta imaju od objekata u kući – veoma malo. 

Ali, sa ovom pameću takođe mogu da vam kažem šta sam izvukla iz toga. Imaju užasno puno love, sve im je na cloud-u, a mili moji – prašina je neumoljiva te je sa bele mermerne ploče prilično teško svaki dan brisati prašinu i ta ista prašina se nakuplja, ali veoma manje vidi kad recimo imate fizičke objekte poput knjiga ili lampi. 

Ocena: not even hooked

Klinci jutjuberi koji se šminkaju

Svi znamo da je jutjub najviše pomogao kozmetičkoj industriji, njihovim novčanicima, diversifikaciji tog tržišta do zadnje moguće izmišljene potrebe i mom gubljenju vremena na nove tehnike iscrtavanja obrva. Ali ne žalim, obožavam da gubim vreme dok gledam kako nekakva amerikanka testira svaki mogući puder na tržištu dok pedantno pegla obrvu po obrvu samoj sebi, a to kad kažem – iscrtava svaku dlačicu baš gde bi trebalo da bude.

Onda sam otkrila kako postoje divne dobre vile interneta i multitaksinga, koje uz šminku mogu da vam objasne razne stvari – od true crime priča, preko tinejdžerskih muka i kako ih rešiti, do rodnih studija i istorije filozofije. Sve u svemu, mislim da nije najveće gubljenje vremena na svetu koje postoji, ali je retko plodonosno i svrsishodno. Ne može da se sluša iz bekgraunda jer nekako stalno želim da pogledam progres šminke. 

Ocena: stvara veliku zavisnost u odnosu na zabavnoću(?!) teme 

Brak na neviđeno

Ovo je ogromno. Kad kažem ogromno, mislim Tihi okean pakla i zavisnosti od ovog programa. E, sad, svi već ko ptice na grani ponavljamo kako mrzimo rijaliti, ali ja više ne mislim da je šala i da sam zavolela ovaj program kao nekog prijatelja kog sam kroz školovanje mrzela, ali smo se od muke zgrdili i sad nam je okej. 

Ne znam kako me je jutjub prvi put tu doveo, budući da ne znam na kom kanalu i kad ide (edit: Pink, četvrtak 20h – prajm tajm, divno), ali sam zahvalna. Jer me zabavlja i anestezira, a ništa drugo mi nije bitno nekada. 

Brak na nevidjeno // EP 01 // Novosadjani iz komsiluka - YouTube
ovaj škrbavi dizajn nikad neće napustiti srpsku televiziju, veoma sam zahvalna

Dakle, program vodi Milica Kon, žena Marka moja – stara – cipela – evrovizija Kon-a, dakle, srećmo udata žena (meni deluje da je bilo na neviđeno, ali ko sam ja da sudim) te je sasvim u redu da ovakav program ona vodi. Osim što mi stalno deluje pijano i umereno-zabavljeno učesnicima, ponekad ima koju slatku i polu-duhovitu dosetku, pa je program utoliko podnošljiviji. 

Venčanje od A do Da - Emisija 130 - Milica Kon - YouTube
a, sigurno je bilo na neviđeno ali je upalilo

Premisa je sledeća – dvoje ljudi koje produkcija i tim psihologa (čitaj: Milica Kon, ofrlje) spoje, imaju šansu da se pred matičarom zavetuju na svetu instituciju braka između žene i muškarca (tako piše u ustavu, tko sam ja da sudim) i da ‘’čuvaju svoj brak, budu ljubomorni – ali ne jedno na drugo, nego na svoj brak’’’ – šta god to značilo. Oni će, pre dolaska pred matičara u velelpnom zdanju Hotela Majdan na Medaku otići kod zubara (uvek mlada, valjda sa mladom zubar ima manje posla), po venčanicu u salon venčanica Dar, po odelo za mladoženju u salon Diktat i pre svega toga nam se predstaviti. 

Hotel Majdan, Beograd – ažurirane cene za 2021. godinu
svaka sličnost s nekim drugim objektima je samo u vašoj glavi

Koncept emisije stalno gubi konce, pa nekad se takmičari upoznaju kroz pismo ili sliku kad su bili bebe (što mi je to neprijatno, Milica uvek pita kako ti se čini – za sliku kad je ovaj drugi bio beba, i onda su uvek jako glupi komentari i svima je užasno neprijatno).

watch at 5:49

Ovaj naravno, nije originalno srpski izum, ali kad se uključe naši narodski učesnici, bude fešta ekstravaganca. 

Tek se retko desi da neko potpiše kod matičarke da se uzeo, uglavnom ne kliknu, bude nekih skandala, izrode se videi tipa ‘’prodavačica sam, prodajem picu’’ ili ‘’majka šestoro dece – mogu da raširim krila’’, mada moj omiljeni momenat je uvek kad dođe selebriti savetnik da popriča sa mladom to be i mladoženjom, pa podeli savete za uspešan život, brak i stradanja. 

Ceo šou je rasulo, ali priznajmo, i na mnogo gore stvari smo bacali vreme i živce.

Ocena: ne želim da propustim ni jednu epizodu, savet: gledati sa partnerom/kom i uživati u tome koliko ‘’ste bolji par’’ 

Podkasti koji imaju 3 epizode jer su jednostavno grozni

Kad usisavam kuću onda slušam uglavnom podkast, prosto jer ne mora da se gleda. I sad, od pametnih neću ni pominjati, to su oni što traju preko dva sata kad i kupatilo i prozore perem, ali ovi od 20ak minuta obično budu prebesmisleni i neko samo izgubi entuzijazam da ih snima jer ‘’to niko ne gleda’’ ali me raduju oni besciljni koji recimo čitaju anu.rs ili potanko komentarišu sad već nevažnu anegodtu iz srpske politike i pop kulture.

Ocena: zavisno od težine kućnih poslova birati dužinu i kvalitet podkasta; zaobići one preozbiljne jer možete upasti u intelektualni angažman, a to nije cilj ovog teksta

Sad kad sam izdvojila favorite, ostaviću prostora da ovo pretražite. Bilo je teško izdovjiti, a sada ostavljam moj omiljeni kanal: 

Uživajmo!

Jesen: nostalgija i gubljenje vremena

Jesen je obukla svoje žute haljinice, nasmejano lice smenile su božje suze s neba… Šalim se, neću da pišem sastav za treći razred, nego želim da se podsetimo zabavnih stvari.

Winnie The Pooh Disney GIF
nije, al sladak je gif

Dakle, došla je jesen, omiljeno vreme za sedenje kod kuće, reviziju ličnih problema i valjanje u očaju, a kako bi zarad mentalne stabilnosti i razuma valjalo to izbeći, sedim i pijem čaj, dok se interesantno, ali kao i obično, bavim svojim sigurnim mestom u glavi – vremenom dok sam bila bezbrižni tinejdžer i derište.

Mom Goth Sticker by AnimatedText for iOS & Android | GIPHY

Koliko god danas imala transfer blama na sva ta sećanja, beskrajno mi je smešno kada se setim nekih raznih stvari koje su tada meni proizvodile ogromnu količinu endorfina i velike, velike, iskrene, sreće.

Naravno, putem računara, pošto je odrastanje u malom gradu imalo granice svojih visoko zabavnih aktivnosti, a i nisam previše često želela da se družim, što je ‘’me problem’’ ali – internet je, ne baš oduvek, bio tu. 

opustimo se svi sada uz očaravajuće zvuke koje proizvodi vaš mozak dok surfujete

Za ovaj maleni tekst, napravila sam reviziju u glavi, svojih velikih strasti u predtinejdžerskom periodu, rano-tinejdžerskom i kasno-tinejdžerskom periodu, dakle od devete do recimo, šesnaeste godine. Stvari su se drastično menjale, svi znamo da je to sasvim užasan period života, ali zaplivajte sa mnom u sladunjavu nostalgiju. 

Roditelji su uveli dial-up internet, kabl se protezao od dnevne sobe do hodnika, veza je blokirala telefonsku liniju i vreme je bivalo ograničeno na petnaestak minuta, osim što se moji zaborave jer dremaju, pa ja zajašem taj talas igranja igrica do besvesti, dok baba ne pošizi jer ne može da nas dobije pa dođe kod nas u stan i brine se u slobodnom stilu aktivne brige. To mu dođe ko neka olimpijska disciplina, osim što nažalost nije. Onda posle hoće da me ubiju, al nema veze, to brzo prođe i ne ubiju me nikad.

zvuk iz pakla, ali i zvuk uzbuđenja

Najveća moja fasinacija se desila kad sam slučajno otkrila ‘’dress up games’’, a pošto sam morala da pitam nastavnicu engleskog kako se kaže igrice za oblačenje, došla sam jednoga dana kući, izvadila svesku iz kese za engleski i ponosno u yahoo.com ukucala slovo po slovo: D R E S S U P G A M E S

Ceo novi svet mi je zablistao pred očima. Vau, pikselizovane devojčice kojima menjaš odeću kako ti se sviđa, kako zamišljaš da si ti obučena, do besvesti biraš haljine, majice, suknje, čoveče, beskonačnost barbika i koječega, ZAŠTO NEMA JOŠ OPCIJA!??!

www.dressupgames.com 

Čoveče, ovaj sajt još postoji! Vidim da je interfejs nakon 17 godina još prilično sličan prethodnom, i sad sam šokirana da je prošlo toliko, ali tehnologija napreduje, a ne znam da li više iko igra ove igrice. 

možda se ponovo ozbiljno posvetim ovim igricama, uopšte nisu glupe, nimalo

Najzabavnije mi je bilo kad mogu totalno da menjam odeću, da sređujem detalj po detalj, recimo ako igrica ima opciju da menjaš od rukava do nogavice sve ponaosob, ja sam bivala van sebe i mogla da zurim u to do besmisla, tojest, dok me roditelji ne pošalju na učenje. Stalno to učenje što devojci sreću kvari, kao i ono ali.

Kad se pojavio polyvore.com, što se tačno sećam da je bilo 2007. godine, mojoj sreći nikad kraja. Taj sajt više ne postoji, a kolaži koje praviš i objavljuješ i sreća kad te neko tamo doda za prijatelja i pohvali tvoj kolaž koji si pravila blenući u to dvesta godina, nemerljiva. Jednom su mi roditelji poverili šnicle da pazim dok se dinstaju, koje su zagorele toliko da se cela kuća ispunila dimom, što nisam registrovala jer sam nameštala da mi neka slika bude dobro pozicionirana u odnosu na neke čizme levo.

Pošto ne mogu da iskopam sliku tog interfejsa, samo ću reći da na današnji dan i datum shvatam da je Polyvore imao neku komercijalnu svrhu koju ja nisam nikada spoznala, već sam mislila da je igrica. Toliko o svemu.

Sad se zove SSense i ja sam oduševljena kako je lepo odrastao moj Polyvore.

https://www.ssense.com/

https://www.ssense.com/en-rs/editorial/culture/nikil-savals-political-imagination

S obzirom da sam u jako ranjivim formativnim godinama bila prilično opsednuta tim igricama, verovatno zato danas imam veliku opsesiju odećom.

U međuvremenu, kada sam malo ovladala terminologijom igrica koje želim, naravno, na engleskom jeziku – usledilo je jedno ogromno oduševljenje za dvanaestogodišnju mene.

Kako mi najočiglednije nije palo na pamet – Barbike su postojale i na internetu. Naravno da je za mene Barbika, čak više i od lego kocke za koje, istinu zboreći, nikada nisam imala strpljenja, bila idealna igračka u periodu intenzivnog rasturanja kuće igračkama. Ne samo jer možeš svašta da radiš sa barbikom, već možeš i da budeš barbika. Moje sve do jedne barbike, zvale su se Eva, jer sam mali egomanijak, verovatno.

Barbie game Lady In Red. Barbie Makeup And Dress Up Games For Girls. Bar...  | Barbie games, Games for girls, Barbie makeup
Eva, prva žena bre!

Elem, ovo je bilo itekako otkrovenje. Pogotovu što sam često fantazirala o Barbiki ‘’glavudži’’ kako smo je u kući zvali, a kod nas nije bila dostupna dugo vremena, koju možeš da šminkaš i šišaš i šta god želiš slično, ova zamena je itekako dobro došla. 

Čak, jedna drugarica iz odeljenja mi je pozajmila disk sa premoćnom igricom koju igraš bez interneta te mojoj sreći nije bilo kraja. Sećam se dana na raspustu kada pada kiša ili sneg, a ja nisam motivisana da idem da se igram s drugom decom jer sam smotana za zimske čarolije poput grudvanja i nikad nisam videla poentu; zurim hipnotisano u ekran dok menjam boje očiju Barbiki. Verujem da je moja internalizovana želja za genetskim inženjeringom tada bila na maksimumu, jer se uskoro pojavila igrica koja će mi promeniti život. 

Sims, naravno. 

The Sims 1 Crowd Sitter. It turns out you can get a whole lot of… | by Don  Hopkins | Medium

Naravno da je prokleti Sims kriv za sve moje porive i dan danas, jer onog momenta kada mi je otac krekovao Sims na kompjuteru, dok smo privremeno prebivali kod dede i babe u stanu, a kompjuter stajao na sred trpezarijskog stola zauzimajući prostor dedi i babi za jutarnje rutine poput kompletnog ugođaja tj. kafe, mala ja je doživljavala epifaniju.

Outsourced Sims 1 Objects by Trishields by Trishields on DeviantArt
kakvi su to samo estetski izbori bili, prosto čovek da se oduševi

Bokte mazo, mogu da imam virtuelnu kuću, šta je ovo, kakav je ovo haos ljudi moji, ja bre gradim kuću, imam ljude, pravim ljude, ljudi hoće da jedu, jel ovo realno ili ja sanjam. 

How to build taller than 5 floors - The Sims fan page
zamisli izgradiš ovoliku kuću i staviš jednu osobu da se šeta po njoj

Uglavnom, moja oduševljenost i sreća kada sam videla da mogu da pravim i gradim, da krečim i stavljam stolice, određujem gde su prozori i vrata – da prostite, ali, jebem ti sunce, ja sam bog i vrhovni arhitekta, vladar svemira i kuće i okućnice!

The Sims 4 Basements Guide | SimsVIP
tu se moglo naći izuzetno kreativnih i beskorisnih arhitektonskih rešenja

Tačno se sećam momenta u kom shvatam da mi za to treba novac i silno se razočaram, ali ne budem ti ja lenja pa se raspitam po školi da li postoje šifre za tako nešto, da mi bude lakše.

Naravno, uz pomoć informisanijih drugova i drugarica, rosebud i motherlode su me spasili najviše na svetu jer je onda igra bila beskonačna, a kako sam ja jedna nezasita devojčica u želji ‘’daj sve i daj odma’’ provodila sam dane i dane gradeći kuće, menjajući izglede ljudi, boje kože, visine, osobine i slično.

The Sims 1 Cheats - YouTube
Hvala Kosti!

Dok su se verzije i nadogradnje Simsa menjale, kapaciteti grafičkih karti i procesora u mojoj kući rasli, do dana današnjeg volim tu igricu. To je i dalje moj sweet escape za dane kad želim da se izmestim, sagradim malu kuću sa previše nameštaja i glupave dekoracije, onakvu u kakvoj bi me beskrajno smaralo da živim jer neko brisati prašinu mora, a to ne želim da budem ja, i vozi Miško lajkovačkom prugom. 

Hoarders Edition The Sims 4 Download
vidim da ima sada i hoarders edition, raj za moje oči

E, a onda, jednog lepog dana, saznam da postoji Sim City, isto kao i Sims, ali ne praviš kuću, praviš GRAD. ŠTA? Šta? What in the holy world?! Ja, aproksimativno 14 godina, gradim grad.

Sim City Game - Android, Mac, PC and iOS - Parents Guide
society if serbia had a functional railways

Megalomanija na vrhuncu, sedim i strpljivo gradim grad, ulice, pruge, pruge su najvažnije, struju, kanalizaciju, vodu, kuće, vulkane, planine, menjam temperaturu, svi živimo u socijalizmu i mnogo nam je lepo.

Moji mali građani u kompjuteru su zadovoljni i ja sam best mayor, nikakav Siniša Mali, samo Vladimir Zaharijev, Bosilegrad(čak ni ne znam mnogo o njemu, osim što mi deluje kao neki čovek kog mnogo vole u Bosilegradu, to je dosta dobra potvrda).

Vladimir Zaharijev, veliki gospodin

Onda kada mi ne uspe grad, glumim Nerona i spaljujem sve, puštam erupciju vulkana i nezadovoljno gledam u ekran dok moj grad gori, u stilu jedne besne majke kažem – ja sam te napravila, ja ću i da te ubijem. Restartujem igricu i krećem jovo-nanovo, u nastojanju da se napravi bolji grad. Nisam urbanista, ali mogu da pogledam, što se ono kaže.

SimCity 4 – My blog
Da li je Neron bio ludak ili genije?

U kasnijem periodu ličnih ranih jada, stupa na scenu najbolje mesto zvano MSN messenger, u trenutku kada mi je socijalizacija veoma bitna – dok se premišljam da li će me majka pustiti u grad do 11 ili ČAK! do pola 12, što se nikada ne desi, ali ja u 3 minuta do 11 već skidam martinke i sedam u papučama za svoj kompjuter u svojoj sobi, pišem drugaricama ‘’gde si, sxta ima, otjes da se dopisujemo??? xD’’

17 things you'll only remember if you were an MSN Messenger addict
želim nudge opciju nazad, vratite mi moju nudge opciju

Danas aposlutno ne razumem ovaj način kucanja, verovatno smo svi mislili da je previše dosadno da koristiš regularnu srpsko-hrvatsku tastaturu, te da je više kul da pišeš kao troglodit, ali to je fer – svi tinejdžeri samo žele da budu kul. 

Dosta mi je smešno kad se setim kako mi otac i majka u pola 3 ujutru upadaju u sobu razjareni, jer je sutra nedelja i tad treba da učim, i deca (Koja deca? Ja nisam deca, ja sam sedmi razred!!!) u ovo doba spavaju! A ja, pustila Ramonse na slušalice, degeljam po tastaturi i pišem drugarici sve u šesnes, na boga ne mislim. 

mom it's not a phase im srsly punk rock | It's Not a Phase | Know Your Meme
it’s a full time job, you wouldnt get it

(Dok ovo pišem, osećam se kao da sam u penziji i pričam unucima ”Eee, ja sam ti išla šes’ kilometara po snegu do škole, kakvo je to vreme bilo, prao si kosu kišnicom i pepelom. Al’ nema veze, možda nije loše biti star. Doduše, živi bili – pa videli.)

Problemi u mom životu nastaju kad otkrivam mračno mesto koje se zvalo yumetal.com, iako istini za volju – nisam ja baš bila tzv. metalika koliko je tad bilo jelte, kul da se bude, nikad se zaista toliko nisam ložila koliko recimo na pank, samo je bilo dosta bolje društvo za imati ako slušaš metal, pa onda oćeš da se infiltriraš praveći se da znaš svaki bogovetni album Gorgorota ili Sepulture ili ne znam ti ni ja čega već, a ti kod kuće slušaš najtvrđi na svetu Blek Sabat ako je to uopšte metal, ili se derendžaš ko budala uz npr. Dead Kennedys, no, uistinu, tad nisam umela da otkrijem mesto za pank poput yumetala.

I onda, dođem, ulogujem se svojim najmoćnijim juzernejmom koji je čini mi se bio, anđeo8odmazde (šta god to značilo) i čitam šta drugi pišu o muzici, oblačenju, politici i bla bla. Onda naiđem na ONU sliku o kojoj svi sad pričaju, povratim sebi na dušu, pa nastavim dalje. Bože, kako je nekad bilo super-zabavno, sad samo neki čemer i jad. 

Pozdravljam se sa životom kad se setim kakvih je gluposti tu zapravo bilo, i kako iz perspektive nekoga u mojim sadašnjim godinama sve to izgleda potpuno bespotrebno i besmisleno, a pogotovu stavovi o politici za koje sam i tada bila zgranuta, sad bih verovatno imala hrabrosti da ikada išta napišem na tom forumu, ali tada je konfrontacija bila jednostavno nemoguća, pa je moja braon kuhinjska stolica trpela mnogo nasilja i njen intimni nadimak je bio ‘’stolica za svađanje’’, ali o tome neki drugi put. Možda je sad bolje moju sivu stolicu nazvati ‘’stolica za gađenje’’ ili ‘’stolica za neodobravanje’’, ali vremena se menjaju. 

Sa 16 godina kad sam otkrila Fejsbuk, sve se radikalno menja u mom životu, stvari nikada neće biti iste. Igrice za oblačenje, jumetal forum, MSN, i manično svakodnevno jahuovanje dok sričem m i c h a e l   j a c k s o n su davno zaboravljeni, sve odlazi niz vodu, jer sada, sve imam na jednom mestu.

Michael jackson reactions michael jackson reaction GIF on GIFER - by Adosida

I to me je možda životno osakatilo, jer sam u tom vremenu već počela da budem lenja i da želim samo dajdžest sadržaja, a ne da sama odlazim na vesti, pišem sms-ove ljudima, i slične stvari. Ne, sve je odjednom tu. 

Gubljenje vremena je zanat u kom sam ekspert, ovim tekstom sam vam dala crash course u tome, ukoliko ste izdržali čestitamo, sada ste za nivo veći majstor u gubljenju vremena – dajte mi svoj word vomit oko toga na šta ste vi gubili vreme kad ste bili mali blesavi tinejdžeri, i ne zaboravite – to je i najgori i najbolji period vašeg života.

Od kolevke pa do groba – tinejdžhud je najgrđe doba. 

Pozdrav!

Snimili smo Seks i Grad 2018 (u mislima)

Kako sam u prethodnom tekstu napisala dajdžest serije Seks i grad za sve koji su gledali ili nisu, a žele šaren sažvakan sadržaj, jasno se nameće potreba da zamislimo šta bi se desilo sa serijom Seks i grad da je doživela svoj rimejk recimo, 2018. godine.
2020. bi doletela treća sezona, a već bismo imali potpuno drugi osvrt na celu postavku iako bismo opet imali iste zaplete, protagoniste i većinu istih antagonista. Kako drugarica i ja nismo bile lenje, opet smo napravile naš mali whatsapp round table, pa vam donosim naše zamisli kako bi to izgledalo.

LIKOVI

Keri Bredšo

Keri je instagram famous, njen kontent se bazira na generalno sličnim temama kao i kolumna iz prve verzije, međutim ona sada živi u 8 kvadrata, ali iznajmljuje skladište za odeću i cipele van Menhetna, na storijima u glavnom priča o temama iz svog života i života njenih prijateljica pretočene u opšte mesto. Ako zamislite Zorannahu, e pa tako nešto zamišljamo Keri, kao najstarija influenserka na tržištu. Stalno je u klešu sa gen Z influenserkama, pravi se pametna i postavlja kao autoritet.
Takođe je zaljubljena u Zverku, međutim njegov opis je malo drugačiji.

Šarlot Jork je Šarlot Jing

Dizajnerka enterijera, i dalje malo rezervisana, ¼ azijatkinje, svi misle da je poreklom Japanka , ali zapravo je njena azijska pozadina bliža Severnoj Koreji. Poklonik je zdrave ishrane, zdravog života, ide na sve vrste joge, trenira. Ima muža i idu na veštačku oplodnju. 

Samanta Džons

I dalje najstariji lik u ekipi, veliki poklonik preskupe estetske hirurgije zbog koje izgleda mlađe i svežije od svojih prijateljica. Nasledila je veliki novac od svog pokojnog prvog muža, ali radi kao seks – terapeut jer ne može da bude besposlena. Ima i svoj mali biznis prodavnica nakita koje su paravan za njenu tajnu opsesiju preprodaje preskupog dijamantskog prstenja koje je tokom vremena dobijala od raznih prosaca. 

Miranda Hobs

U novoj verziji, Miranda Hobs je advokatica koja se zalaže za ženska prava, prava LGBT+ populacije, feministkinja i lezbejka, potencijalno women of color, sa potpuno drugačijim osećajem za modu od svojih prijateljica. Ima ljubavnicu koja je udata i znatno starija od nje, ali to je njoj sasvim u redu jer ima problem sa vezivanjem. 

Zverka

Bavi se kriptovalutama, investicijama u bitkoine i slično, fan Kanye Westa, nosi Yeezy, blajha kosu iako blago zalazi u krizu srednjih godina. Ima neosvešćenu zavisnost prema stalkovanju Keri na instagramu, ali i online dating mrežama. 


Kad smo objasnili promene glavnih likova, koje su, priznaćete, kozmetičke ali i vrlo važne za savremeni svet, hajde da damo i neke predloge epizoda, red je, valja se.


Kad Šarlot odlazi na potragu za surogat majkom svoje buduće dece, Keri pravi vlog na tu temu koji zaključuje pitanjem – Posle svega, nije li svet jedna velika materica? 


Dok sve drugarice misle da je Samanta privilegovana bela republikanka, ona održava nepretenciozne čeriti večere u kojima prikuplja novac za siromašne crnačke četvrti u Njujorku, dok Miranda biva osramoćena pred drugima jer je pomogla belkinji da zadrži posao iako je zbog toga otpuštena duplo kvalifikovana crnkinja. Keri i o tome priča u vlogu, zaključujući – Ako je boja kože nebitna, zašto ne biramo svoju boju kože sami?


Umalo otkrivena afera između Mirande i njene ljubavnice Džejn uspeva da bude sakrivena kada se u restoranu gde njih dve proslavljaju 10 godina svoje romanse, pojavi Džejnin muž sa duplo mlađom Ruskinjom. Neprijatna situacija biva izbegnuta zbog međusobnog dogovora dvoje supružnika koji ostaju u braku zbog međusobne finansijske podrške i jer imaju slične sportske hobije. 

Keri se na kraju dana oglašava na instagram storiju pitanjem za svoje pratioce: Da li biste ostali u braku ukoliko vas vezuju novac i zajednička ljubav prema sportu?


Keri odlučuje da uradi trajno iscrtavanje obrva kod američke verzije Adaktara, bogova obrva i nakon tretmana odlazi na dejt. Kako nije bila upućena da će joj ta koža krvariti, odlazi na dejt sa nekim drugim instagram influenserom Mac Bobby-jem, a kad se dejt pretvori u fijasko, Mek Bobi nakon toga tvituje – ‘’Kad joj je krenuo crveni znoj preko očiju, mislio sam da prisustvujem religioznom iskustvu ravnom čudu, ali se ispostavilo samo, da danas na ženama ništa nije prirodno, osim potrebe da nas lažu’’
Keri ga napadne da je ženomrzac, a Miranda napujda besne žene tvitera na njega i on se od straha preseli u Bruklin. 

Keri zaključuje u svom storiju narednog jutra – Kombucha sa East side-a je neuporedivno ukusnija sada kada je Menhetn oslobođen ženomrzaca #metoo


Keri želi da se posveti etičkijem  pristupu modi, u želji da odbaci i neprikladne komade svoje odeće i one koje želi da prosledi dalje, zove Šarlot da proceni koji su joj kimonoi uvredljivi za japansku zajednicu u Njujorku. Šarlot shvata da ova ne zna njeno pravo poreklo, ali se napravi blesava i odnese sve preskupe svilene kimonoe kod sebe, gde zaključuje da cena neznanja mora biti makar u vrednosti svile tih kimonoa. 


Samanta operiše čukljeve na obe noge i biva primorana da leži kod kuće. Da pazi na nju dolazi njen ljubavnik koji brižljivo vodi računa o njoj. Tokom vremena oporavka oboje razviju čudan immobility fetiš, a Keri kaže na društvenim mrežama – Nismo li svi u ljubavi pomalo invalidi?


Muž Mirandine ljubavnice lobira protiv LGBT+ populacije u senatu, Miranda na poslu popije 8 litara vode zbog stresa, dobija bubrežni šok, a dok je odvodi u bolnicu, Keri postuje na instagram – Možemo li umreti od viška ljubavi i preterane hidratacije?


U restoranu koji su otkrile, na Menhetnu, rezervišu sto za nedeljno okupljanje, ali ispostavlja se da je restoran uglavnom pun gen Z ekipa i Miranda, Samanta, Šarlot i Keri bivaju ismevane jer su boomeri, Keri odlučuje da se ostveti jer pozove svoju mladu rođaku koja švercuje lažne cipele u drugoj garaži pored njene sa odećom, podmićuje je starim Izabel Marant patikama i status se rešava. 


Keri finansijski privremeno propada, pa odlučuje da se preseli u Istočnu evropu da radi onlajn. Uspostavlja odnose sa Ukrajinskom mafijom koja je uvodi u svet narkotika, Keri uspostavlja svoj onlajn prezens kao influenser za bunde, dok te bunde koristi da šanira sitnu količinu narkotika.
Napada je PETA, ali se ispostavlja da su bunde od lažnog krzna. Svi su zadovoljni, osim planete zemlje.


Za vreme pandemije, Keri odlazi na branč u svoj omiljeni bistro LuluBoms na Menhetnu, ali on je zatvoren zauvek, jer nije mogao finansijski da se održi. Keri tuguje i postavlja na instagram sliku – Pandemija možda prođe, ali da li će ikada biti mesta za branč kao LuluBoms?

Ideje za epizode možemo nanizati kao perle na ogrlici Keri Bredšo, ali nećemo, pa vam ostavljamo na razmišljanje šta bi moglo biti. 

Uživajte dok ne snimimo seriju!

Sex and the city: dajdžest i podsećanje

DISCLAIMER: Verovatno se previše žalim na ovo nego što sam očekivala kad sam razmišljala o pisanju ovog teksta.

Kraj devedesetih i početak dvehiljaditih, po svemu sudeći, bio je zlatno doba televizije i verovatno poslednji takav momenat za tv program kakav danas poznajemo. Možda nisam u pravu, ali čini mi se da neću sebe uhvatiti često u budućnosit kako sedim u 19h i čekam da počne sledeća epizoda serije.

No, te okolnosti na stranu, većina onih sadržaja koje pamtim iz tog vremena kod mene su došle malo kasnije, tako i svima poznata serija Seks i grad, koju je kod nas emitovao b92 (koliko se sećam, možda u nekom momentu i svemoćni tv program Braće Karić BKTV1).

Guess Episode Sex City Screencap | BuzzFeed Community | Scoopnest


Generacije do desetak godina iznad mene, gledale su ovu seriju kao nekakvo sveto pismo pisano baš za njih nešto kao kad bi bila

Biblija za tupane: Deset načina kako da se smuvate + style tips,

a meni je u tom trenutku bilo baš dosadno da gledam 4 odrasle žene kako stalno sede u kafiću/restoranu i nešto pričaju o ljudima koje samo one poznaju i uopšte me nije interesovalo da pogledam, dok se nije desio zimski raspust u prvoj godini srednje gde ja treba da popravim otprilike celu vilicu kod zubara i moram da sedim kod kuće i patim, dok drugi proživljavaju svoj lični Seks i Grad život (čitaj: Device i Selo, kako je meni bilo poznato, no šta sad). 


Ironija sudbine, kako inače biva, da danas kao jednu od omiljenih aktivnosti smatram sedenje sa dve ili više žena u kafiću/restoranu i razmene mišljenja sa njima, samo istinu govoreći, modno smo manje interesantne i vodimo mnogo manje filmične živote, a samim tim i razgovore. Biću slobodna da kažem, daleko duhovitije, ipak. Muka natera čoveka da se više zajebava na svoj račun.

I tako meni sestra da premoćnih 12 diskova sa po pola sezone na svakoj i ja na svom DVD plejeru u dnevnoj sobi pustim tu seriju te se upustim u proto-binge avanturu. To je trajalo iscrpljujućih petnaestak dana, dok to nisam prvi put sažvakala od A do Š (skoro 100 epizoda od po pola sata, dakle 50ak sati materijala, pa nisam se nešto namučila, aj sad da ne pričam). 

Na kraju tog gledanja, osećala sam se stvarno zabavljeno i mnogo razočarano. Prvo, čula sam samo _hvalospeve_ o tome, kao NEKO JE TO MORAO DA KAŽE.

Razumem, bilo je tad donekle revolucionarno da imaš 4 žene koje blatantno seru o seksu u svakoj epizodi, a ja sam valjda, bila:
1. Previše mlada da bih razumela
2. Nije kliknulo za mene, ni humor, ni samoidentifikacija sa nekim od likova.

No dobro, fastforward 5 godina kasnije, ja se opet uvlačim u kauč, gledam sve jovo-nanovo, očekujem drugačije razumevanje svega pogledanog, razumem, ali nekako ne dodiruje me uglavnom.


I mislim da je to razlog, ovo gore pomenuto. Jednostavno ima vrlo malo stvari koje bi mi bile relatable, moda iz serije je uglavnom toliko izmodela da mi se sada odevanje Mirande i Šarlot najviše sviđa.


But that’s just me. Ali da, kapiram fuss oko toga, ovaj put. 


Svi znamo, serija se vrti oko (uglavnom) ljubavnih problema četiri ženske osobe uglavnom sličnog socijalnog statusa, različitih stavova o životu i svemu, sve četiri su drugarice, sličnih su godina osim jelte Samante koja je matora a uz to je i najluđa (valjda bi trebalo tako da bude). I sad, one žive na Menhetnu, rade neke poslove koje u tom trenutku rade žene njihovog statusa, boje kože i obrazovanja, pa onda malo preuveličano dodatno zbog dramskog efekta, i onda nekako kao što bi recimo mali Perica definisao svaku prema svom stereotipu.

Šarlot koja je kao najpristojnija, umerenija, tradicionalna > radi u galeriji, istoričarka umetnosti, Miranda koja je malo kao bezobrazna, kruta i ljuta, malo muškobanjasta, advokat ili nešto slično, Samanta je slobodna, ali i dominantna, glasna i ubedljiva, naravno da je nekakav PR, menadžer, slično, a Keri, svačija ljubimica, ona je naravno novinarka sa idejom o poslu u Vogu, ali za sad piše kolumnu u Nju Jork No,*neka reč koja čini ove novine izmišljenim* i to vam je to, mali Perica je, makar se meni čini, pisao veliki deo scenarija ove serije. 

Naravno, sve se vrti oko Keri, ona je narator, mada negde već na početku serije ona gubi probijanje četvrog zida i onda zapravo samo čujemo njen monolog obojen samo retoričkim pitanjima poput –

Da li smo sami na svetu kao list na vetru ili ima nešto više od toga za nas gnomove? 

Keri Bredšo, verovatno

Ok, Keri, živi u malom stanu u Njujorku, na kraju svake epizode kuca kolumnu za kompom, jede mnogo salate sa gorgonzola dresingom, uglavnom izgleda kao Luda Jana 8/10 puta kad izađe iz kuće… ali Keri, uglavnom ne-toliko-usamljena golubica je queen bee ove serije, glumi je Sara Džesika Fut Hors Sliper Parker (to je puno ime, šta), ali ljudi, ŠEST SEZONA, ova gospođa ne može da se obuje u jednoj pameti.

I to i bukvalno, obuje, jer ima 1000ak cipela u ormaru. Na svu muku, ona ima toliko tih prokletih ružnih štikla cipela koje su bile odvratne i tad, odvratne su i sad, odvratne su uvek, zamisli moraš svaki dan da se lomiš na štikli od 10 cm. Šalu na stranu, whatever tickles your pickle, Carrie, ali

Keri Bredšo starter pack je: Manolo Blanik cipelštine, fetiš prema ormarima koji su soba, davanje para na gluposti i novine, kukanje oko veza, ZVERKA (?!), moje drugarice su mi najpreče – dok ne zovne Zverka, a onda, DRUGARICE WHO?

Imam utisak kao da je ideja da se u ovoj seriji ističe i slavi žensko prijateljstvo sa idejom svi treba da znaju šta drugarstvo znači, zajedno smo lepši, zajedno smo jači ali svaki put mi izuzetno nedostaje ta jasna smernica da mi ukaže kako su ove 4 žene zaista tako lojalne jedna drugoj. Osim ručkova i izlaska, what else is there?

KERI JE TOLIKO LOŠA DRUGARICA, UŽASNA OSOBA I GENERALNO NEPODNOŠLJIV LIK.

Ispaliće te kad ideš na hemoterapiju, abortus, pizdeće samo zbog svojih problema, emaptija – i don’t know her!, ako joj ne pozajmiš pare (za cipele ili vog, idk) duriće se, ali će zato da te zove u toku noći na fiskni da se žali šta da radi sa momkom da l’ da se venča ili da se obesi u štali ili kupi cipele, verovatno. Kenjkava je preko svake mere, uverena je da sve zna (doduše ko nije, ajde da se ne lažemo), nepodnošljvo često se trudi da dominira u svakom odnosu. Ocena: 1.2/10

Drugi likovi su okej, moj lični favorit je Ejdan u ulozi momka demonske Keri (za kog sam stalno mislila da je stolar, a lik je valjda po seriji dizajner nameštaja, pa sam ja tu nešto gunđala kako on nije dovoljno dobar za Keri jer je radnička klasa, a ona neki buđavi buži materijalista, al zapravo, Keri je generalno gnjida pa…ok), Miranda, žena nema vremena za sranja, Samanta jer, jebiga, okej mi je sve u vezi sa njom, živi kako oće, baš je briga, Šarlot me malo smara što je prude, a i ništa nikad ne kaže u vezi sa svojim poslom, a MENE JE ZANIMALO DRUGARI, da čujem. Nikad nisam. Osim kad se valjda viđala sa onim nekim odvratnim snobom galeristom koji ju je prilično zajebavao, ali to je kratko trajalo.

7 Reasons why we miss Sex and the City... •
Samanta kao fan Brojgelove slike ”Slepci vode slepce’, 1568.’

Elem, aj sad sve to na stranu.

Random poređani najgluplji momenti serije kojih sada mogu da se setim:

  • Kad Keri izlazi sa Džon Bon Džovijem. Da približim, kad bi neka osoba u srpskoj seriji izlazila sa Đorđem Davidom, npr.
Pin on My Sex & The City Addiction!🍸
U srpskom rimejku Keri će biti Nataša Bekvalac, a ovaj Đorđe David
  • Seks ljuljaška i Samanta i neki lik, pa se odvali. Jebiga, što ste je kačili o spušten plafon, drugari, neće da izdrži gips ploča vaših 120 zajedničkih kilograma opterećenja. To je oko 12 kN, ako se ne varam.
  • Kad neki Samantin bivši postane dreg kvin Samanta(to je zapravo dosta dobra zamisao), to mi je recimo bilo prezabavno, ja bih volela da mi se desi, osećala bih se pre-počastvovano. 
  • Kad neki arhitekta ostavi Keri hiljadu dolara na stolu ujutru posle rendez-vous-a jer je valjda pomislio da je Keri prostitutka, ne znam šta da mislim o celoj toj gluposti osim da potvrdim da arhitekte nisu najpametniji likovi, još su i arogantni često.
  • Šarlot pozira za portet svoje vagine(čak je možda to ista epizoda?), ali slika ne bude ni približno estetizovana kao slike Georgia-e O’Keefe
  • Ona predosadna epizoda kad se prude Šarlot navadi na vibrator pa ne izlazi iz stana i ne viđa se ni sa kim. 
  • Ona neka prečudna epizoda kad se Samanta nešto svađa s nekim trans-prostitutkama ispod prozora onda se nešto kao zgotive pa se opet nešto svađaju, apsolutno kretenska epizoda 
  • Onda kad idu na neki čas joge ili tantričkog seksa ili nešto tako – šta god i Miranda…pa, ma znate šta. U čelo!
  • Svaka epizoda gde se Keri nervira što bilo ko postaje majka pa imamo brif enkaunter sa njenom sumnjom eh šta bi bilo kad bi bilo
  • Kad niko ne dođe Keriju na rođendan. FER.
Samantha Jones: 18 Of Her Funniest Quotes In Sex And The City
nadam se da će Keri
  • Samanta koja odjednom postane lezbejka?
  • Kad Samanta shit-talkuje tinejdžerku jer priča vUlGaRnOsTi
  • Kad se jednom (1) neko požali (Miranda) da previše pričaju o muškarcima 
Pin on humor
can I make it anymore obvious?
  • Keri koja uhodi Zverku i njegovu majku u crkvi, pa je onda on predstavi kao drugaricu, pa posle kad Ejdan hoće da je upozna sa roditeljima ona misli da je prerano, al nije bilo prerano da uhodiš nečiju tuđu majku, to nije bilo prerano, je li?
  • Ona nejasna scena kad Samanta stavlja dinje na sise i onda kao nešto nešto nešto i onda neko prođe kroz staklena vrata
  • Sve ikada u vezi sa Rusom, pesnikom ili glumcem i njihovoj vezi u Parizu gde Keri ide da pRoNaĐe SeBe ali, niti se to desi niti Rus može da zameni Zverku sa Vol strita ili neki entrepreneur ili angel – investor (u slučaju Kerijevog stana, svkakao jeste)
  • Svaka epizoda u kojoj Keri sugeriše da je stonoga i da je potrošila ugrubo 50k dolara na cipele
Pin on babygirl
u međuvremenu jela glossy papir Vog-a i zvali je papirko u osnovnoj
  • Kad Keri izgubi psa jer priča sa onim maloumnikom Zverkom (nemam komentar)
  • Sve u vezi sa majkom prvog Šarlotinog prvog muža koja se zove Bani tj. Zeka ŠTA BRE
  • Onda kad se Keri udesi na kućnu pomoćnicu kad je ovaj njen nešto izašao iz bolnice pa ih njegova žena ni kriva ni dužna uhvati u akciji i ona se onda nešto izlometa pa se Keri vodi u hitnu ili nekako tako, to mi je najgora epizoda
  • Epizoda kad se pojavi Tramp. Odurno. Idemo dalje…
  • Svaka epizoda pomalo
Sex and the City discovered by la bohème on We Heart It
da se serija malo više vrtela o mamurnoj keri, sve bi bilo zabavnije

Okej, kad smo ovako nabacali stvari, hajde da dodamo još na hrpu. Htela bih da se osvrnem na jedinog apsolutnog pobednika ove serije – Hari Goldenblat! Šarlotin drugi muž s kojim usvoji 3 psa i devojčicu, najveća mana jer ostavlja kesice čaja po kući, iskreno, najbolji lik.

Pin on Screencaps

Najgori lik pored Keri – Zverka. Nepotrebno objašnjavati.

Srbija je doživela svoj rimejk-u-pokušaju kad je uticaj ove serije bio u svom peak-u, zvalo se Lisice i mislim da sve epizode imaju na yt. Linkovaću. Lisice su takođe 4 ženske osobe, drugarice, Beograd je Njujork, samo što nije i samo što jebiga, nije bilo budžeta da se otegne na šest sezona nego se završi kad se ona jedna uda za onog što je Gordan Kičić. Namerno ne bih komentarisala tu seriju u ovoj objavi već je čuvam kad odgledam osamnaesti put tih 10ak epizoda. Jako zabavno iz ove perspektive. 

Posledice koje je ova serija ostavila na ženski živalj na našoj geografskoj širini je prilično veliki, pa se svakog dana možemo susresti sa 40ak Kerija i 10ak Samanti po kilometru kvadratnom tokom sunčanog dana u radijusu od 2km oko trga Slavija.

Pozdrav svima,
nadam se da ćete mi dati vaše utiske.

Ne brinite, vratiću se ponovo na ovu temu, inspirativnija je od mnogih jasno inspirativnih stvari.

KUĆNA GALA : modni saveti za izlazak pred tv

Svi volimo katkad da propustimo izlazak petkom, kada mnogo često odlučujemo koju odeću da obučemo, pa ostanemo pred tv-om ili netflixom, knjigom ili zablenuti u telefon.


A kako je odeća je neizostavni deo života čoveka na ulici, kod kuće, u svim situacijama, osim ako ne odlučite da odete po lubenicu za only fans, ali to je druga priča.


Kako moda uglavnom diktira trendove za sve aktivnosti koje ne uključuju svakodnevno bivstvovanje u kući, rešila sam da vam za svaku sezonu predložim nekoliko kombinacija za relaksirano veče kod kuće dok kljucate u telefon skrolujući Instagram do besmisla, jedete jučerašnji take-out iz frižidera i slušate Tinu Tarner. Predlozi se mogu okarakterisati kao ženski, ali vi budite kreativni i igrajte se u gender-bender fazonu, to je super i ohrabrujem vas.

PROLEĆE

Sezona kada sve cveta, pa i vaša alergija na polen, kijate i slinite u beskonačan broj papirnih maramica koje vukljate po džepovima, češete se i generalno ste neprijatan prizor. Kako je neprijatan prizor za druge takođe i maksimalni komfor za vas, ohrabrujem da u kućnom izdanju obgrlite očaj zbog alergije i života, te u skladu sa prosečnom večernjom temperaturom uskladite svoj extravaganza kućni stil. Zaboravite na skupe trenerke i lepe pidžame, to je skupo i besmisleno, a i svi znaju da je skup active i lounge wear izmišljotinja trgovaca da uzmu narodu pare koje ionako nema, i da je najbolja odeća za sport ona stara reklamna Imlek majica i helanke iz srednje dok ste bili mačkica tigrica iz kraja.

No, kućni stil prema temperaturi koja je oko 15-18 stepeni celzijusa, kod kuće za gorepomenute aktivnosti, zahteva ipak malo više slojeva.

Osnovni paket za prolećno kućno odevanje bio bi:

  • Na noge idu:

    Pamučne biciklističke ili helanke, donji deo pidžame od pamuka neodređene dužine, tzv. nidoklice, koje ste nekada pazarili jer su bile na sniženju u nekoj lepoj radnji za veš i spavaći program, ali ste ih slučajno otkuvali u mašini i sad su se skratile i ne možete da ih prezentujete pred onima koje vaša spavaća odora zanima.
Pants & Jumpsuits | Super Soft Animal Print Leggings Nwt Size Small |  Poshmark
ako niste ovakve helanke imali, da li ste zaista živeli?
  • Odozgo pakujte prvo

    Tregerušu iliti podmajicu, jer je i dalje hladno da biste oslobodili grudi da landaraju, ali važnije od grudi je vaš stomak i bubrezi i leđa. Nećemo da mrznemo, pogotovu jer više nema centralog grejanja, a ćebe ne pokriva sve delove tela koliko god da se dobro zamotate.
JettProof Calming Sensory Singlet | Mens
realno, drugari, svi znamo da su wifebeater majice najlepšeg ariljskog pamuka
  • Zatim, preko prvog sloja gore:

    Majica preko može da bude ona Imlek, Lav pivo, stara majica za izlazak, budite kreativni i nemilosrdno ludi. Lično forsiram majice iz svoje metal faze srednjoškolske, a čitave su ostale samo one majice bendova koje sam mrzela – dakle Pegazus i Iron Maiden. Ipak, najdraža mi je neka bela majica koja se u mom ormaru zapatila češće od kondiloma kod nespretnih tinejdžera, neka ima tupav natpis poput Touché ili Minimal form ili Love will always find you, etc. Znate one bele s printom, e pa to je to. Što besmisleniji natpis – to više poena za majicu. 
Girls T-shirt Cotton Classic White Print No Risk No Fun Girl | Etsy
ako tekst nema smisla, +100 poena, za slogan farmaceutske firme +beskonačno poena
  • Dodaci, za dodatnu udobnost i grejanje:

    Ukoliko ste kao ja, ekstra zimogrožljivi, savetujem regularne kratke čarape, termo su za jako hladne dane, ali ukoliko volite fuzzy čarape – super, što da ne. 
Monkey Biz Mens Socks |Monkey in Business Suit Socks, Funny Socks for Man,  Guy, Fathers Day Gift, Cool Monkey Socks| Catching Fireflies
harambe gospodin, važno je da su idiotske, to je najbolje
Yolber - YolBer Women's Fluffy Crew Fuzzy Socks - 3 Pairs - Walmart.com -  Walmart.com
može i različite, i za tri noge, kao i za jednu

Bonus poeni frotirski bademantil za ekstra dramatičnosti.

Plus size Pink Dressing Gown With Pocket Curvaceous
džepovi na ovome su vrlo važan detalj!

LETO 

Leto je sezona iz pakla, i osim što je vlažno i prevruće, kod kuće je još gore, imali klimu ili ne, kod kuće je jednostavno sparno. Udarila neka sparina, bogami… Zato, važno je da vam bude prijatno. Ovde možete da se razludite, potpuno iskoristite sve široke stvari koje imate, bonus za pamuk ili lan, ako ste nekada ukrali košulju pet brojeva veću, onda ne morate da čitate dalji deo teksta na temu leta. Ukoliko baš i niste, uradite to, ali i pročitajte dalje.

  • Gornji ili jedini deo:

    Mora da bude baš širok i najbolje bez rukava. U obzir dolaze i majice od pre kojima ste otkinuli rukave kad ste hteli da umrete penjući se na treći sprat nakon odlaska u prodavnicu. Najbolje ipak dolaze one majice koje su svi dobili uz neko pivo ili su vaši partneri nekada ostavili kod vas pa je ona našla novi dom na vašem dnu ormara, čak i velike pamučne tanke letnje košulje vašeg dede koji fura stil Bore Drljače kad bi bio u Libeku.
VESKRE T-Shirt for Men Men's Summer Loose Casual Daily Short Sleeve Shirt  Casual Blouse(XXXL, Blue): Buy Online at Best Price in UAE - Amazon.ae
Bora Drljača but make it libertarian
  • Donji deo može ali i ne mora da postoji:

    Sačuvajmo minimum dostojanstva i obucimo gaće, to svima prija, nećete valjda na stolicu da sednete bezgaća. Kad smo to apsolvirali, možete dalje da dodajete slojeve ili ne, totalno je do vas ili do trenutne temperature vazduha. Ukoliko želite, veoma autoritativno savetujem muške bokserice široke, i sve u tom fazonu. Može čak i stari šorc za plivanje tzv. kupaće gaće. Ili stari šorc za fizičko. Ili helanke koje su okraćale.
Sexy Lace cotton Thong Panty ladies Panties T-back | Shopee Philippines
gaće su obavezne u svim sezonama
  • Dodaci:

    Japanke ili bilo kakve slabije papuče, nije ok ići bos, zbog jajnika ili prostate. Mislite o tome.
Flip Flop Mykonos - 41
IDEA 200rsd, provereno najbolje

JESEN 

Sezone kiše i vetra dolaze i one nam donose jedan rasterećeni stil, u kom možemo da se oblažemo i mumificiramo u nekoliko slojeva, dok ne dođe do faraonskog stila mumificiranja sa dodatkom balsamovanja u hidratantnim kremama i onima protiv bolova, što reumatskih što fantomskih. Do tada, umereno mumificiranje u stilu nižeg ranga faraonove žene.

  • Dole:

    Dokolenice, čarape ili termo čarape, po izboru, a ako su vam se noge prethodno okvasile, probajte stari trik – nazuvice + termo čarape, toplota zagarantovana.
Men's SOCCER BALL Design CHARCOAL DARK GRAY DRESS SOCKS for Soccer Dad &  Coach at Amazon Men's Clothing store
štucne, ali ne znate ništa o fudbalu, npr
  • Helanke, ovoga puta onaj zimski print ili nebula print, svi smo ih nekada imali. Izvucite ih iz starih kutija, zanemarite krindž koji osećate kad se setite prošlosti u kojoj ste želeli da budete starbucks pumpkin-spice-latte lutkica ili tumblr beba neprilagođena. Obrglite ponovo taj fazon, ovog puta u udobnosti doma i uživajte u mekanom dodiru starih helanki. To je bilo neko lakše vreme, nostalgija će vam uglavnom pomoći da prebrodite shitfest kakav je recimo, novembar.
Tikiboo-Nebula-Leggings - jogger.co.uk
me to me: svi grešimo, svi grešimo / AL TI NISI SMELA (RIP SINAN, ali i ovaj trend)
  • Gore ide:

    Ista ona, uveliko hvaljena tregeruša koju smo komentarisali, zatim, duks koji ste mislili pre 2 godine da je kul, ali u stvari ga je volela samo čudno nepismena trep omladina koja izlazi u šoping centre da pojede previše šećernih hrana i poludi u food court-u. Ispod, po potrebi, dodajte onu majicu koju ste na proleće nosili, čisto da vam bude toplo.
BILLIE EILISH WORLD TOUR HOODIE (18 VARIAN)
preslatko zar ne?

(ovde već možete kopirati predsednika pa obući i još jedan sramotniji, poput njega)

what a style, bro
  • Dodaci mogu biti i bademantil ali i duks s kapuljačom, kapuljača je sasvim dobro sredstvo koje obezbeđuje udobnost i sigurnost.

  • Obuća su zatvorene kućne papuče, veliki shout out za Grubin!
GRUBIN ženske papuče tople 157366 CAKI

ZIMA

E, sad već dolazimo do recepta za apsolutno faraonski posmrtni stil:

  • Čarape idu po principu:

Hulahopke;

nazuvice;

termo čarape, pa onda obuća:

papuče.

  • Pantalone su:
    Debela termo pidžama, ili trenerka iz perioda kad ste mislili da treba da se učlanite u teretanu ali niste, pa ona sada čami čekajući da se nekada setite plana, ali pomalo vam je neobično da je nosite van stana i to je potpuno uredu, ne znam ko je i zašto vratio nošenje trenerke napolje u mejnstrim normalnog odevanja.

  • Majica ide po principu:

    potkošulja;

    stara majica na dug rukav;

    džemper ukraden ili nekada dobijen na poklon, sedam brojeva veći ;

    plus, vrlo verovatno i prethodno opcioni, bademantil
  • Honorable mentions:

    Ko ima vunene čarape, onda su one bolja zamena za termo; badematnil sada mora biti deblji, pa onda volimo one mekane, kao ćebe ili plišana igračka

Kad smo podelili ove savete jedni drugima, važno je istaknuti da je bacanje odeće vrlo nepotreban hobi, ukoliko ne želite da nosite, ili poklonite, prodajte, prosledite, ili nosite po kući.

Sve je pidžama ukoliko je dovoljno udobno, a sve je za kuću, kako god izgledalo, važno je da bude funkcionalno zadovoljavajuće.

Kako se vi oblačite tokom ovih sezona za ostajanje kod kuće?

OVO JE PITANJE!

Volela bih da čujem, 

Topli pozdrav!

Interesanti slučaj modernih narodnih heroina | Brena, Ceca i Jeca (explained)

Neki kažu da je nakon Titove smrti, sve otišlo nizbrdo. Od politike i velike države, kulture i uzmetnosti, muzike i zabave, sve je devastirano polako. Verujem da težnje ka očuvanju velike lepe države poput Jugoslavije nisu bile ukorenjene u mislima svih tadašnjih stanovnika, od radnog naroda te Jugoslavije do važnih glava u odlučujućim pozicijama. Bilo je, kako je, nažalost ispalo da mora biti, Jugoslavije više nema.

Breakup of Yugoslavia - Wikipedia


Ako svedemo priču na okvire popularne kulture, masovne umetnosi i ‘’zabavne’’ muzike, uzevši da najvoljeniji izvođači pod ovim nebom su i dalje neke tri žene koje su na ovaj ili onaj način, svedočile i bile deo nekih od Jugoslavija.


Neka od njih je samo-proklamovana srpska majka, druga je gej-modna-freespeech-liberalna (antivaks konvertit) ikona, a treća je Jugoslovenka. Kako se stalno provlači priča o njihovom kako muzičkom i popkulturalnom značaju, teško je zanemariri i političku važnost i njihovo učešće u nekim trenucima. Neke manje krive, neke više nezainteresovane, svakako su sve te tri žene na ovaj ili onaj način odmogle ili pomogle političkoj situaciji na teritoriji bivše Jugoslavije.


Možda tvrdnja da folk muzika nije uradila ama baš ništa za politički diskurs post Jugoslovenskog društva, deluje logičnije, ali nekada stvari ne funkcionišu po principu površne logike. 

Muzika neće promeniti svet, možda, ali će biti koristan alat da se neke stvari usmere, plasiraju, ili da služi kao distrakcija. U ovom tekstu nastojim da objasnim, kako činjenicama tako i svojim subjektivnim analizama, pozadine, kontekste i sadašnje razumevanje tri najpopularnije muzičke zvezde na narodnom delu spektra savremene srpske muzike. Često ću zauzeti osuđujući stav, ne zamerite. Nisu pesme krive, same po sebi.

JUGOSLOVENSKA MUZIKA | 1. Brena’s curious case
Nema problema (1984)
1984.

Osamdesetih su stvari u jugoslovenskoj muzici uzele maha, najviše različitih žanrova i pristupa, a neke liste ex-Jugoslavenske muzike sugerišu da je najviše odličnih albuma bilo baš izdatih 1980-89. Kad je 1982. Izašla ploča Idola, Odbrana i poslednji dani, godinu dana pre toga izašao je i album Čačak (Lepa Brena, rođeno Fahreta Jahić) u izdanju PGP-RTS-a. Iako demografija slusalaca ovih izvođača prilično različita, oba albuma su, čini mi se, makar sada, jednako poznata i prisutna. Svi znaju ko su idoli, takođe svi znaju ko je Lepa Brena.

Zaostavštvina Idola na stranu, to je prilično samoobrazloživo, ipak u istoriji Balkanske muzike, Brena se vodi kao najprodavaniji izdavač. 

Rođena u Tuzli, 1960. godine, Brena je sa 17 godina otpočela karijeru. Tri godine pokušavanja joj je itekako dalo rezultate, a ona se uzdigla kao prototip narodne heroine u savremenom Jugoslovenskom svetu, uber-Jugoslovenka, Brenu je zapravo lansirao tada, neprimereni snimak, kod Minmaksa, kada je nosila veoma kratak šorc, što sada zvuči prilično ironično uzevši tokove koje savremena srpska muzika (bivša, NNM – narodna novokomponovana muzika). 

1982. je učestvovala u filmu Tesna koža i to je bio put bez povratka da je zavole široke narodne mase. Duge noge za igranje, vitko telo za gledanje, Brena je ustanovila kao standard. 1984. Brena je ustanovila ono što su svi već znali – uberJugoslovenka, snima duet sa slavujem iz Mrčajevaca, Miroslavom Ilićem – Živela Jugoslavija! Iako, nakon Titove smrti, Jugoslavija vidno na zalasku, Brena ne napušta, pa čak pomalo ni do danas, status glavne narodne heroine moderne Jugoslavije. Te iste godine, u Sarajevskoj Skenderiji, otvara Zimske Olimpijske igre u Sarajevu.
Još dve godine, Brena snima sa Slatkim grehom svoj poslednji album, gde se taj deo njene karijere završava albumom koji se zove Zaljubiška.

Šojić i Lepa Brena ponovo snimaju posle 35 godina, evo šta
Tesna koža

2000. godine jedan od Breninih sinova biva kidnapovan, te se situacija rešava otkupom od nešto više od dva miliona dolara.
Status ultimativne Jugoslovenke, sa kosom boje klasja panonskog, Lepa Brena srušiće fotografijama u vojnoj uniformi Vojske Republike Srpske u kojoj je fotografisana u Brčkom. To će uzrokovati kasniji bojkot njenih koncerata u Bosni i Hrvatskoj, ali će joj podići status Srpkinje, koji se sve više jača kao kultni status u državi u kojoj živi, budući da su već, iako nakon pada Miloševića, nacionalne strasti polako rasle.
Međutim, Brena pokušava da se odbrani da je to bilo za snimanje spota u Africi (Tamba Lamba), te da je u Brčko tokom rata došla da bi spasila svog oca.

Breno samo nam dođi a sve budale će za to da plate! Evo kome je Lepa Brena  pjevala 1991. a njen narod joj ovo nikada neće OPROSTITI – Apotekica
Životna ispovest Lepe Brene


Brena će u mnogim trenucima pokušati da se iskupi svojim bivšim i sadašnjim sunarodnicima, ali će to biti slabo ili nikako propraćeno. Pre dve godine(2018.) izlazi njena pesma, kao jedan od poslednjih pokušaja da se nekako iskupi, Zar je važno da l’ se peva ili pjeva, sa željom naglašavanja da razlike u narodima ne postoje. Simpatičan pokušaj, ipak, ocena je niža od prolazne.

Ako smo nekad bili
jedna ljubav duša jedna
zar je vazno da l' se peva ili pjeva
kad umirem što te nema
zar je vazno da l' se peva ili pjeva
kad umirem što te nema

Ko još voli puste gradove
ljudi se  zbog ljudi zavole
gde smo kada oči sklopimo
pusti hajde da se volimo
gde smo kada oči sklopimo
pusti hajde da se volimo

Kultni status koji je ipak dostigla, ona najviše duguje dugim nogama za igranje, stasu i glasu, ali i identifikacijom sa celim narodom i svim narodnostima u Jugoslaviji. Trud da se prikaže kao takva, u velikoj meri je pokazao rezultate.

1989. Izlazi pesma Jugoslovenka, govoreći o lepoti Jugoslovenske žene, sa tada aktuelnim muzičarima poput hrvatskog kompozitora Tončija Huljića i bosanskog pevača Alena Islamovića. Kako je raspad države uskoro usledio, pesma je često prihvaćena nostalgijom za zemljom koje više nema. 

SRPSKA ŽENA, MAJKA, KRALJICA | 1. Svetlana’s curious case
Пустите ме да га видим (компилација) — Википедија

Da li bismo isto gledali na Svetlanu Ražnatović Cecu, da je ostala Svetlana Veličković, devojka, žena iz sela Žitorađe sa minornom ili nezapamćenom karijerom? Svakako mislim da se ne bismo ni osvrnuli, da nije bila udata za tadašnjeg člana paravojnih formacija, Željkom Ražnatovićem Arkanom, zvezdom devedesetih i ratnog profiterstva, švercerom nasilno konfiskovane bele tehnike iz Hrvatske i Bosne, čovekom je izuzetno uticao da ona dobija najbolje i ‘’najskuplje’’ pesme, sve angažmane na tezgama kojih je blo u izobilju tokom devedesetih godina dvadesetog veka.

pink.rs | OTKRIVEN NEPOZNATI DETALJ SVADBE VEKA: Arkan je bio primoran da  uradi OVO da bi oženio Cecu (FOTO)
ah, ta svadba decenije

No, kako sada stvari stoje, znamo. 

Rođena 14. Juna 1973. godine u selu Žitorađa u Topličkom okrugu, počela je karijeru sa petnaest godina. Nekoliko godina kasnije, 1993. (u vreme najveće hiperinflacije zabeležene do tada na svetu, gde se ne može priušiti ni jedva normalan život u zemlji, tokom rata i sankcija) objavljuje svoj visokobudžetni album. 1995. usledili su, sada kultni kič spotovi, u kojima Svetlana ide kroz šumu rols rojsom u odeći koja bi u tom trenutku othranila stotinak većih porodica u SR Jugoslaviji, šminkajući se YSL karminom, šiša drvoseču i pretvara ga ‘’od klinca do princa za kajanje’’.

IDI DOK SI MLAD JE CECIN VELIKI HIT: Malo je poznato da je ovu pesmu odbila
YSL mogao je da othrani 50 porodica tog meseca, just sayin’


Nekadašnja zemlja, sa kojom ona ima veoma mali ili ikakvu konekciju u svom nadolazećem identitetu, gradeći svoj identitet kroz vrlo blisko podržavanje novoosvešćenih ultranacionalističkih ideja, dok njen suprug svesrdno pokušava da profitira od rasturanja života, zemlje i sudbina, Svetlana gradi svoju karijeru kroz forsiranje imidža fatalne žene, ipak udate sa već 22 godine, požrtvovane supruge i uskoro majke. 

VIDEO, FOTO) BEBA U SMOKINGU: Ovako su Ceca i Arkan PRVI PUT Veljka  predstavili javnosti!
zašto, bre, beba u smoking?

Njeno medijsko prisustvo, daje nadu ljudima da neki ljudi, žive bolje, bivaju mega-zvezde iako su potekli iz sela, bez dinara došli u veliki grad.
Uspesi su se nizali, glamur se prikazivao na sve strane. Važno je pomenuti da se FK Obilić nalazio u vlasništvu njenog muža koji je čak, krajem devedesetih obezbedio pobedu na šampionatu države. Kako o fudbalu ne znam ništa, dozvoliću sebi veliku subjektivnost da kažem – naravno da u fudbalu igre igraju samo novčana sredstva, a da su igrači uistinu samo igrači, glumci i figure. 

Srpska Madonna u kolopletu nogometne mafije - tportal
Ceca i njen glumac za malverzacije

Takođe, Svetlana je uvek jasno bila politički određena, a njena bliskost sa vrhom vlasti od udaje do danas, veoma je transparenta. Iako uhapšena 2003. u akciji Sablja koja se u njenom slučaju ticala nedozvoljenog držanja oko deset komada neprijavljenog vatrenog oružja, ali i saradnja sa Zemunskim klanom i dovođena je u vezu sa ubistvom tadašnjeg premijera. Tada, dodeljen joj je prvo privremeni pritvor u zatvorskoj ćeliji, ali ubrzo biva transferovana u svoju kuću na Dedinju, gde biva zadržana u kućnom pritvoru obezbeđena nanogicom sa GPS-om.
U celoj priči, logično, našla se i tema pronevere novca u vezi sa fudbalskim klubom i drugim malverzacijama.
Ona, ipak, nikada do kraja nije gonjena sudski i ova priča je većinom vremena ostala bez epiloga. 

„Ako ste neutralni u situacijama nepravde, izabrali ste stranu nasilnika. Ako slon stane nogom na rep miša, a vi kažete da ste neutralni, miš neće ceniti vašu neutralnost. “

Desmond Tutu

Tokom rata 90ih, Ražnatovićeva uveliko udata za Arkana, nije mnogo marila odakle novac kojim se služi dolazi, čime se svakodnevno zanimaju ljudi iz njenog okruženja. Nije je preterano brinula ni činjenica da u zemlji u kojoj je rođena i živela, svakodnevno stradaju nedužni ljudi i posredno, od tog novca ona sebi, uz pomoć svog muža, gradi karijeru i nasledstvo za čitavih petnaest kolena svog potomstva. Kako je na drugi način lažno iskazivala empatiju, uvek se jako zauzimala za teme poput borbe protv bele kuge u Srbiji, o srpskom ultranacionalizmu, sarađivala sa raznim ljudima čije su akcije bile više nego štetne. Pa ipak, ona do dana današnjeg, uživa poziciju tzv. sprske majke. 

Srpska dobrovoljačka garda u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini  1991–1992. | Antidot-New
visual representation of biggest serbian ”hero”

Skorije, na velikoj poseti Vladimira Putina, stajala je tik do njega, u hramu sv. Save, tobož trudeći se da izgleda kao velika poštena vernica koja je pokorna pred bogom. Stalno trudeći se da bude veoma važna i požtrvovana majka svojoj deci, brižna i odana, organizovala je sinu jedincu veliko venčanje na više ogromnih lokacija u Beogradu. Mediji su bili oduševljeni slavljem, a čini se i srpski živalj, previđajući činjenicu da profitiranje na smrti, nesreći i slomljenim nadama i sudbinama drugih života, ona slavi svadbu svog sinka koji se bavi borbama pasa, nije zgoreg pomenuti, te gazi po onima koji su svoj život posredno žrtvovali, ne znajući, zarad svega toga.

PUTIN NIJE SKIDAO POGLED SA CECE RAŽNATOVIĆ! Ovo je detalj sa dočeka  predsednika Rusije pred Hramom
Patrijarh, Putin i srpska Majka

Dok nesvesna omladina širom Balkana i dijaspore, složno peva pesme poput Beograd i Kukavica, mali broj je onih koji na to gledaju s gađenjem. Čak i ja, svesrdno se trudeći da mrzim dotične pesme, ne mogu da ne uhvatim sebe da ih vrlo dobro poznajem, te da sam kao četvorogodišnjakinja želela da budem povezana sa njima. Kasnije, mnogo, moje misli će se okrenuti na drugi način. 

Šok nakon ubistva Akrana, 2000.godine u Interkontinentalu, privremeno je Svetlanu sklonio s medijskog prostora. Nažalost, nije potrajalo dugo, te je 2005. ponovo izdala album.
Ono što je neosporno, Svetlana je žena bez integriteta, majka mafije i učesnica u ratnom profiterstvu. Sve ostalo je lako osporivo.

DIVA I ANTI-VAKSER KONVERTIT | 1. Jelena’s curious case
OVAJ ŠATOR KARLEUŠA BI RADO SPALILA! Jelena harala po vašarima dok su se  okretali JAGNJIĆI I
barbi grl

Kad se pojavila pesma ‘’Zovem se Jelena, Jelena / Zar mi se ne sećaš imena, imena’’ bila sam, blago rečeno, oduševljena. Kao petogodišnjakinja, verovala sam da je to pesma koja je baš pisana za mene. Žena sa plavom kosom, ponekad uz baby bangs, visokim repom, jako mlada i našminkana u totalnom 90s fazonu, paralelno sa lansiranjem TV Pinka, uplivala je u medijski etar, te je postala i danas vrlo relevanta u svojim krugovima.

Ćerka policajca i voditeljke Radio Beograda, Jelena je svoju karijeru kako sama kaže, skupo platila na početku ali se, kako kaže, višestruko isplatila. Samoproklamovana diva, žena koju svi kopiraju, žena ispred svog vremena, tokom godina izgradila je svojevrsno ime, te se isticala koliko angažmanom u srpskoj turbo folk muzici, nekim upitnim modnim odlukama, do statusa gej ikone i izleta u anti-vaks pokret, Jelena je svojevrsni primer da možete da je volite ili mrzite – jednostavno, ona tvrdi, ne možete da budete ravnodušni.

eh, jebiga sad, epidemija autizma

I svakako, osoba koja je u velikoj meri zadužena za razne skandale i priče, ali je jako uživala u toj pažnji i to se dosta primećivalo. 

Kako smo se doticali rata u Bosni, Jelena je tokom tog vremena ostala bez komentara što je stavlja u prethodno pomenutu kategoriju neutralnog u prisustvu nasilnika. Dok je sa naknadnom pameti, 20ak godina kasnije komentarisala događaje, često sam sebi postavljala pitanje oko toga koja je njena zaista tačka gledišta, budući da biti deo tog turbo-folk miljea svakako je bilo, makar posredno, svesno određenje pripadnosti određenom političkom diskursu. 

Veliki trud da se javnost šokira pokazala je najviše snimanjem spota u Karlovačkoj gimnaziji te i igrom sa biblijom i religijskom motivima, ali priznaćemo, veoma nespretnim i u realizaciji samo trashy i nevažnim. Shock value Jelene Karleuše, mnogo se više ogleda u nepsretnim i kontradiktornim izjavama, lupetanju o vakcinama te ‘’vraćanju na pravi put’’ na istu temu, gde svedočimo o ženi koja laje, ali nekako, ne ujeda.

Jelena Karleuša "presudila „tihom ubici“"
make it back to school but sexy


Njen brak sa izvesnim Bojanom Karićem, članom ‘’dinastije’’ Karić, ostaviću za neka dalja razmatranja koja će biti izostavljena u ovom tekstu. 

HIT: Jelena Karleuša i dalje u braku sa Bojanom Karićem!
Važno je deklarisati se kao ateista

Poslednja afera koja ju je u isto vreme koštala popularnosti ali i njome dobivši na publicitetu, bila je kada je bila žrtva osvetničke pornografije, što apsolutno nikada nije u redu. Ono što jedino radi kako treba, biva aktivista za LGBT+ prava. To je za ipak, jedno maleno bravo.

JELENA KARLEUSA // Beograd PRIDE 2017 / 17.09.17 - YouTube
Makar nešto i od Jelene

Iako egomanijak, ne snima više muziku koliko palamudi po interentu često baveći se tricama i kučinama, uživa i dalje veliku popularnost 

Jelena Karleuša ogorčena: Severina je divna, požrtvovana majka, a interes  svakog deteta je da bude uz majku! - Hello! magazin
PREQUEL AND AFTERMATH | Genesis of turbo-folk

Smatra se da su začeci ovog pravca načeli svoju genezu već sedamdesetih dok se Jugoslavija stalno kolebala između Istoka i Zapada, jasno je svoju formu zadobio krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Njegova najzastupljenija forma je strofa – refren – strofa, kao u klasičnoj pop pesmi, dok se muzički određuje kao hibrid narodnih, orjentalnih i synth melodija. Teme tekstova pesama najčešće su se, pak, ticale životnih problema, ljubavi, prevare, života u braku i sl. Kolebanje između najdominantnijeg instrumenta bilo je ili harmonika ili sintisajzer, dok su tek neki koristili malo drugačije instrumente poput saksofona, žičanih instrumenata ili duvačkih, najčešće trube, pozivajući se na tradicionalniji, limeni zvuk najpre šumadijske trube. Kasnije, odlazi u još veću hibridizaciju i cross-over žanrova, kombinujući sve moguće trendove u popularnim muzičkim tokovima trenutka dodajući svoje standardne žanrovske okvire.

Sociološki gledano, svoj najveći mah hvata onog momenta kada se tadašnja zemlja raspada, rat bukti, stanovništvo živi na ivici egzistencije ili ispod nje, zaslepljući narod pesmama o dobrom životu poput ‘’Kokakola, Marlboro, Suzuki’’ i sličnim audio-vizuelnim, prezasićenim stimulansima. Kako se kod većine ljudi takav pristup dobro kotirao, smatram da je većina stanovništva bivala anestezirana lakim i pitkim idejama o lepom životu, na momente zaboravljajući tmurnu sadašnjost i trenutke borbe za život, u skoro bukvalnom smislu.

Zaostavština turbofolka, verujem u skoroj budućnosti će moći da se govori o tome, koja je ostala, najpre su izvitopereni i pomalo apsurdni estetski standardi, visoka seksualizacija žena i forsirani mačoizam kod muškaraca. Jasno podeljene rodne uloge, gde je žena majka, ljubavnica i u večnoj podčinjenosti, a muškarac je neverni, ponekad nasilni partner i ljubavnik, onaj koji donosi na sto hranu, ustanovile su povratak nekih, čini se, tada pomalo zanemarenih vrednosti. Po mom mišljenu, jedan od najjačih zaostavština ovog pop-kulturalnog fenomena je i apsolutna negacija ikakvog rada, truda i intelektualnog rada, gde se svakako može i raspravljati o tome kako se hijerarhija vrednosti u umetničkom smislu remetila.

Dok su najveći vizuelni umetnici tog vremena bili režiseri spotova poput fotografa Dejana Milićevića, pseudoumetničke i estetske vrednosti su se veoma izmestile iz dotadašnjeg pretežno modernističkog shvatanja te svoje elemente najčešće temeljile na raskošu i luksuzu perioda baroka, rokoko-a i neoklasicizma. 

labudovi u dnevnoj sobi, lavish, give me

Nametnuti standardi lepote u svetskim tokovima devedeseth godina, tek pomalo uticali su na standarde lepote ovog podneblja, pa su se žene postepeno kalupile prema nametanjem vrednosti od često sličnih folk pevačica. 

Ono što danas ostaje, jeste s jedne strane, sećanje na taj period ali i sve češća reprodukcija tadašnjih kako muzičkih tako i ostalih ideja. 

ZAKLJUČCI | Ko je kriv, ko sme , a ko ne sme

Za kraj bih ostavila veoma subjektivni komentar koji bi se ticao toga, da li je uredu slušati ili forsirati sve u vezi sa turbo-folkom. 

Pesme su pesme, ako vam se dopadaju, slušajte, niko vas ne mrzi. Verujem da smo svi sada već prevazišli kultur-fašizam gde se jako uvredljivo govori o slušaocima. Problem nastaje u tome kada se vrednosti i ideje poistovete i repliciraju u svakodnevnom životu slušalaca, te se takve figure izdižu u nebesa svojom imaginarnom vrednošću. Ono što zanemarujemo je da, oni koji su radili muziku u to vreme, nisu imali previše izbora tokom tih godina. Mnoge pesme, imaju interesantne i autentične aražmane, prihvatljvo ili sasvim dobro izvođenje. 

Međutim, pogrešno je smatrati da osobe od velikog medijskog uticaja, poput tri navedene dame ali i drugih sličnih javnih ličnosti, nemaju nikakav uticaj na javno mjenje. 

Sa takvom mega-popularnošću, trebalo bi da snose odgovornost za svoje pređašnje, sadašnje i buduće akcije, delovanja i govorenja. Trebalo bi se zapitati, da li smemo više davati toliko medijskog prostora onome šta oni misle, osećaju i rade u vreme koje se ne bave muzikom? Volela bih da ne, iako to ovaj članak, kontradiktorno, to itekkao radi.

Pozdrav.

Euforija | saga o tinejdžerima u više medija

Bob Ros je najbolja maska!

Poslednjih nekoliko godina baš svuda gledam raznorazne tinejdž serije. Neke su više zabavne, neke su više dosadne, un-relatable, neke jedva gledljive. No, na sve teme koje tinejdžerske serije obrađuju, po tom već davno ustanovljenom (uslovlno rečeno) kanonu; Euforija nije jedna od takvih.

What to Know Before the 'Euphoria' Season 1 Finale

Euforija je moderna tinejdžerska drama HBO-a prati problematični život 17-godišnje Ru, narkomanke koja je tek izašla sa rehabilitacije i ne planira da ostane čista. Pored Rue, takođe pratimo živote nekih njenih vršnjakinja, uključujući Džuls, transrodnu devojku koja traži gde svo je mesto; Nejt, jock čiji bes dovodi do prikrivanja seksualne nesigurnosti; Kris, fudbalska zvezda kojoj je prilagođavanje od srednje škole do fakulteta teže nego što se očekivalo; Kesi, čija je seksualna istorija i dalje proganja; i Kat, krupna tinejdžerka koja istražuje svoju seksualnost.

Kit Kat

Ono zbog čega je sasvim posebna u svom žanru je to što Euforija istaknuto koristi multimedijalni pristup. To samo po sebi nije nešto novo. Kombinuje medije na način na koji smo i ranije videli mnoge TV emisije i filmove, poput spajanja glasovnih prevoda sa njihovim vizuelnim materijalom. Na primer, Ru u potpunosti pripoveda o Euforiji. Glavna junakinja objašnjava kako su se određene situacije odvijale i daje opise kako vidi druge likove.

ja, dok pišem ovaj tekst

Ali Euforija takođe koristi više medija na jedinstveniji način; naime, ugrađivanjem animacije.. Scena u kojoj Ru govori o seksualnoj fantaziji koju je Kat pisala o Heriju Stajlsu i Louisu Tomlinsonu iz One Direction-a pokazuje prelazak sa njihovog uobičajenog načina snimanja na potpuno animirani stil.

Prikazujući Katinu fantastiku u potpunosti putem animacije, kreatori Euforije koriste multimedijalnost kao metod za dodavanje više dubine svojim likovima i pričama.

Ono što takođe čini Euforiju jedinstvenom je način na koji prikazuje svoje likove. 

Euphoria Zendaya GIF - Euphoria Zendaya Rue - Discover & Share GIFs
Producenti i kinematografi kad puste ovu seriju u etar.

Na početku svake epizode ​​jedan od krugova učesnika stavlja se u centar pažnje, pre nego što epizoda pređe na centralnu temu. Ovaj mali deo na početku sugeriše da će epizoda otkriti više o pozadini određenog lika.

Iako se Ru lako može krunisati za glavnog junaka emisije, obzirom na to da pripoveda o epizodama, Euforija se ne fokusira samo na život jednog lika. 

Hbo Crying GIF by euphoria

Sledi šest različitih likova koji su svi u potpunosti usađeni u različite ličnosti i istorije. Sastavljanje više priča na TV-u možda nije potpuno novo, ali dubina koju su pisci Euforije uložili u ove priče mogla bi biti velika. 

Gledaoci mogu da razumeju ne samo život i emocije glavnog junaka već i svih ostalih likova u emisiji. Ovo je značajan element onoga što je poznato kao narativno složena TV.

TV emisije zahtevaju proceduralnu pismenost, što znači da gledaoci moraju da nauče kako da čitaju i razumeju protokole i procedure u osnovi serije.

Proširena dubina karaktera nije jedina karakteristika narativno složenog TV-a u kojem Euforija briljira. Emisija takođe uključuje zavere i epizodne varijacije, što znači da, ako propustite jednu epizodu emisije, ne možete se glatko vratiti u priču. 

Morate detaljno da vidite svaku epizodu kako biste u potpunosti razumeli priču i njene likove. 

Euforija se aktivno fokusira na način na koji njena produkcija sledi protokole i postupke, pre svega osvešćujući gledaoce o medijumu u koji je priča smeštena. Na primer, emisija razbija četvrti zid na razne načine, od Ru koja se u više navrata direktno obraćala kameri do toga da je Ru bila svesna činjenice da priču pripoveda publici. U jednoj od epizoda Ru-in glas kaže: 

„Postoji nekoliko verzija onoga što se dogodilo te noći. Ali nisam uvek najpouzdaniji pripovedač.“

HBO's Euphoria: Is Zendaya's character Rue actually dead? New fan theories  border on bizarre genius | MEAWW
…I’m not always the most reliable narrator

Na ovaj način, producenti emisije izvlače gledaoca iz priče kako bi ih upoznali sa činjenicom da gledaju TV emisiju koja je proizvedena prema određenim protokolima i procedurama.

Ali nije samo direktan fokus Euforije na kameru ono što posmatrača čini svesnim kreativne mehanike uključene u produkciju emisije. Način na koji se snimaju određene scene takođe navodi gledaoca da shvati da medij igra veliku ulogu u priči koju pokušava da prenese. Na primer, Euforija često koristi kinematografiju da saopšti kako se likovi osećaju i šta misle.

TV emisija takođe integriše mešanje žanrova dodavanjem muzičkih elemenata u finalu prve sezone.

Sve u svemu, Euforiju lako možemo okarakterisati kao modernu tinejdžersku dramu, ali čini mi se da producenti emisije uživaju u igri sa ovom žanrovskom etiketom. Završna scena prve sezone u kojoj se Rue recidivira pretvara se u muzički broj. Gospel hor, orkestar i njen otac pojavljuju se tokom ovog čina da simbolizuju Ruinu borbu sa zavisnošću. 

Euforija se tako poigrava granicama kojem TV žanru pripada.

I na kraju, još jedan narativni specijalni efekat koji se u praksi primenjuje u Euforiji je sled snova / fantazije. Tokom emisije više likova je pod uticajem droge i to omogućava neke fantastične (ali i zbunjujuće) scene. 

Hunter Schafer GIF by euphoria

Scena u kojoj je Džuls u klubu pod dejstvom droge jedna je od njih. Ova scena prikazuje neprestano promenljivu sekvencu Džulsinih druženja sa Anom, jednim od sporednih likova emisije, ali i sa Ru, pa čak i sa Nejtom. Emocije koje ova maštarija izaziva kod Džuls mogle bi biti vrlo stvarne, ali osoba za koju se Jules veže sa troje ljudi odjednom nije.

ŠMINKA (I OSTALO) 

Jedan od najvećih elemenata po kojem je Euforija poznata na netu i po čemu se izdvaja od ostalih TV emisija o tinejdžerima je šminka. Od glittera po jagodičnim kostima do Technicolor olovke ucrtane u čudesnim oblicima, šminkani izgled koji se pojavljuje na Euphoria nešto je što se često ne može videti na TV-u. I nije samo nekoliko likova koji se prepuštaju ovom netipičnom šminkanju. 

jules euphoria 2

Hrabra, nekonvencionalna šminka izgleda da je norma u Euforiji.

Šminkerka Doniella kaže da koristi našminkani izgled u Euforiji kako bi saopštila kako se likovi osećaju. 

rue euphoria

Kaže da stil šminkanja može izraziti ironiju, radost, neustrašivost, ranjivost, slomljeno srce i anksioznost. Stoga nije iznenađujuće videti da je većina ljudi prihvatila ovu ideju ‘’izražajne’’ šminke i od ovog smelog i nekonvencionalnog stila napravila trend. 

jules euphoria halloween
Džuls je prelepi anđeo

U stvari, Doniella je takođe izjavila da je dizajnirala izgled šminke kako bi nadahnula ljude da ponovo stvore svoje verzije izgleda ili da isprobaju stvari za koje nisu osećali da im je dozvoljeno ili da odgovaraju svakodnevnom nošenju.

jules euphoria

Trendovi šminkanja koji izviru iz Euforije pokazuju elemente transmedijskog pripovedanja. 

cassie finale euphoria

Ova vrsta pripovedanja postavlja nove zahteve pred kupce, naime zahtevajući od kupaca da učine više od pukog konzumiranja naracije. Gledaoci preneli su svoje iskustvo gledanja u druge medije stvaranjem vodiča za šminkanje inspirisanih emisijom, a time i aktivnim angažovanjem na sadržaju emisije na mreži. Šminker emisije imao je viziju da stvori umetnost kakvu bi i gledaoci želeli da stvore, a upravo se to dogodilo. Ljubitelji Euforije stoga ne gledaju samo seriju, već aktivno učestvuju u njenoj kulturi u različitim medijima.

Za mene je ova serija bila teška, teška jer možeš da se povežeš sa njom, uplašiš se od mnogih odluka pred likovima, posredno se setiš i svojih loših odluka, i tako dalje i tako dalje. Snimanje mi je mnogo privuklo pažnje, sve ove gorenavedene produkcijske i kinematografske odluke.

#euphoriahbo

Što se šminke tiče, svašta sam usvojila!

Htela bih da čujem komentare šta je na vas najviše ostavilo utisak!

Pozdrav!

TRASH ME: srpsko rijaliti nebo i ja

Once upon a time, there was an internet connection called dial up. I onda jebiga, ako zauzmeš telefonsku liniju duže od 15-20 minuta, majka okrene bilo koga na telefon i prekine ti tvoje preduboko istraživanje o životu Majkla Džeksona po sajtovima koji pišu istinu, istinu i samo istinu o njemu, i baš kad si bila na pola da se otvori slika njegove spavaće sobe (znam kako zvuči iz ove perspektive, znaaaam, ali ljudi, nemojte me!), pukne veza i ti samo vidiš gipsane lajsne na plafonu. Možda to nije bila soba Majka Džeksona, možda to nije bila nikakava spavaća soba, možda i jeste, nikad nećeš saznati. Majka već uveliko priča sa Slavicom, pa sad, šta da radiš, odeš u dnevnu sobu da gledaš TV. A na TV-u ima nekoliko kanala, sediš tokom prime time-a u dnevnoj sobi, majka priča sa Slavicom, ti pališ MTV da vidiš šta ima od muzike, ali je trenutno neki dosadan deo na nemačkom i ti odlučuješ, prepustićeš se čarima emisije

… SVE ZA LJUBAV….

Nije najzanimljivije, bože moj, pola stvari nisu jasne, kako bre to tako, ali ajde da gledam, ionako do 22h već moram da budem duboko u svetu snova. Te godine se stvarno svašta događalo na srpskoj televiziji i ja bih sada bila baš licemerna osoba tipa: sranje da kažem ‘’aaa ja ti to nisam gledala’’. Jesam, sve sam gledala.

Gledala sam i kad Era jede stiropol pa plače, i kad Milić i Era stvaraju pesmu, i kad Miki iz Kupinova urla na nekog tamo što podgreva bazen šerpama tople vode (mada iskreno, tad mi nije bilo tačno jasno o čemu se radi), i sve epizode najkultnijeg serijala ‘’Gledaj majku – biraj ćerku’’, i oni što organizuju svadbu za 2 dana (edit: pobogu, 48h svadba), pa kad zamene žene, majke, kraljice na dva dana, čak i sada, doduše bez TV ekrana, gledam povremeno slične sadržaje.

ja (10) zahtevam da mi ukućani puste Velikog Brata umesto vesti

Nema ničeg lošeg u tome, osim što možda malo previše često priđem i pogledam šta se dešava novo u svetu šund rijaliti emisija na srpskom televizijskom nebu, ali šta da se radi, posao je takav, kakav bre posao, pa okej, mislim, da…

Idemo dalje. U ovoj seriji manjih tekstova, nastojim da prikažem zaboravljene asove srpskih reality programa koji su bili sve samo ne realni, ali su bili beskrajno zabavni i glupi, za razliku od trenutnih serijala poput Farme, Zadruge, Parova, Kraljevstva, Plaže koji su stvarno doterali govno ne do ventilatora, nego ga bacaju s nebesa, ali o tome kasnije ili najbolje nikad.

strašno se trudim u svojim postovima da se nikada i nikako ne dotičem politike, pogotovu srpske, ali bih morala da dodam, dok revidiram ovaj tekst da je u eri ekstremne tranzicije i nekog od prvih pokušaja reformi, ceo srpski TV svet bio preplavljen otkupljenim sadržajima koji su uveliko postojali na evropskim televizijama, a kako u trećem osnovne iako uz posedovanje satelitske antene nisam posedovala i znanje nekog stranog jezika, za mene je to bilo potpuno novo, neistraženo i egzotično, iako su roditelji dosta mrko gledali na moju fascinaciju TV-om, niko mi zaista nije branio, tek su krenuli da udaraju restrikcije kad sam zamislila da je predizborni program vrsta zabavnog TV sadržaja. Still think so, tho)

-disklejmer

Još i ovo da dodam:

Cela priča oko toga kako je TV štetan, kako TV vaspitava vašu decu da izrastu u nakaze, em ne pije vodu, em nema smišla više pričati izlizane i najgluplje fraze poput: Isključi TV – Uključi mozak, naravno da nam je programska šema loša, naravno da je đubre, ali ako već pričamo o deci – vi, roditelji, ste ti koji treba da im objasne da to što gledaju ili ne gledaju na TV-u znači ovo ili ono, ima ovakvak kontekst ili značenje, a ne da kukate što Marić postoji i u prajm tajmu pušta nekog lika na kog je skočio neki drugi lik a onda su svi zajedno jeli makarone sa zmajem od šipova. Mislim, okej, ne vidim zašto se to prikazuje uopšte, ali malo je besmisleno da se sada bavimo cenzurom bilo kakvih sadržaja kad na internetu u maksimalno tri klika možete da dođete do bukvalno bilo čega, od senzacije zvane blue waffle iz 2006. do klipa kako klinci na tik toku dave rukama žive ribe uz lipsinkovanje neke pesme. I ne znam, umesto da kukamo nad TV-om kako je on uništio omladinu, starije i najstarije generacije i kako je nekad sve bilo divno i predivno, možda samo treba da iskuliramo svi celokupno, gledamo stvari kojih se ne stidimo da kažemo da gledamo ili se ne stidimo stvari koje gledamo, sve prihvatimo kao zabavu koja nas ne povređuje i kraj priče. Stvarno mislim da treba da se ograniči konzumiranje užasnih sadržaja, ali kao prvi ljubitelj istih, priznajem da je to slično drogiranju, pa nije lako odvići se, ali opet – negde mora da se stavi tačka. U sledećim tekstovima, samo želim da ispričam moj utisak o nekim biserima naše televizije, bez kritičkog osvrta i komentara da li išta kvari decu. Decu kvare roditelji, to je moje mišljenje, pozdrav.

-ja, autor

First things first, pa da krenemo od Velikog Brata koji se u Srbiji pojavio 2006, znači taman da mi uništi život i napravi me u nakazu, formativne godine, televizija kvari omaldinu, aaaaaa, to je to što nam je Džordž Orvel pričao, mi smo plebs nismo čitali, AAAAAAAAAAAAAAA…

Druže polako, ne kvari televizija decu, makar ne u onoj meri u kojoj ti zamišljaš.

I sad, kreće taj VB, svi već pričaju o tome, kao šta li nam se to sprema, sećam se jednog razgovora – mada nisam sigurna ko ga je vodio, ali uglavnom, ticalo se toga da aktere (tog) razgovora ne interesuje bre šta mu radi žena 24/7 a kamoli neki tamo narod, šta ima to da se gleda, a drugi, kao mudriji, kaže, eeee tako će ti i nas za 10 godina sve nadgledati, nećeš moći prstom da mrdneš, prijatelju.

Anyway, ne znam kako se njihovo shvatanje sada promenilo i na koji način, ali veliki brat je doneo mnogo zabave u moj život, međutim, morala bih da se složim sa ovim prvim akterom u gornjepomenutom komentaru – anonimusi (prva sezona, pobedio neki Ivan Ljuba, brat koji je bio miran, svirao klavir, potencijalno delovao kao serijski ubica – nikad se nije saznalo, vozio bajs) nisu bila neka ludnica od zabave, pa je to utvrdilo moje prvo razmišljanje o velikom bratu i pobedi u toj volovodnici.

Dakle, ključ je u tome da budeš najnormalniji, da se ni sa kim ne kačiš, gledaš svoja posla i izdržiš sve – nosiš pare kući.

Um… Je l’ da? Ne, a?

Pa, ne, zato što je u sledećoj sezoni sve uzelo maha i dobili smo bisere poput klipa

ili:

što stvarno, stvarno jeste čaj od kamilice u odnosu na sve ove gluposti, ali u stvari – da li je tako bilo, pa verovatno nije, nego je percepcija deteta od 13 godina i osobe od 27 godina potpuno različita na nivou onoga što prihvata kao neprimereno ponašanje na tv ekranima, pa verovatno tako selektivno pamćenje će imati i neko ko sada sa 13 godina gleda Zadrugu.

Kapirate o čemu pričam? Nije važno, idemo dalje.

Ne znam ko je pobeđivao kasnije, ali hoću da izdvojim nešto iz neke, možda te druge, vip sezone velikog brata, možda neke kasnije, a tiče se nekakvog zadatka koji dobiju od Velikog Brata.

Naime, svi učesnici su dobili nekakvu plastičnu lutku koja bi trebalo da simulira njihovo dete 2 nedelje ili manje. I sada, oni treba što bolje da se brinu o toj lutki. Ok, dobije i grdna Lepa Lukić neku lutku, nazove je Milica i narednih nedelju i nešto dana svi gledaoci prate jednu potpunu agoniju u kojoj se Lepa Lukić nalazi i do tada potpuno apsurdnu i čini mi se ne toliko viđenu situaciju na ekranu, dakle, imamo ženu od 60+ godina koja nikada nije imala dece, iako je valjda želela (e stvarno ne mogu da radim fact check, sve pričam iz sećanja, jer ako krenem google.com > lepa lukic deca, sačekaće me jutro, a ja čitam sve grozne naslove na telegraf rs) i onda ona previše ulazi u ulogu majke lutke Milice do momenta gde se sve slama jer je izazov završen, ali Lepa se vezala za lutku.

Lepa i Milica Lukić

Svakakve scene, ali možda najnepropraćeniji (mada, bolje) najgenuinely potresan momenat reality tv-a u Srbiji makar.

Meni bilo žao Lepe, mnogo mi bilo žao.

Ali, to smo lako preboleli, jer na scenu stupa najbolji, nikad viđeni do sada, najluđi, extravaganza show:

GLEDAJ MAJKU – BIRAJ ĆERKU.

Za one koji se ne sećaju (sramite se, čestitke) koncept je bio ovakav: Imamo nekog nesrećnika kom je naređeno da ne trepće, imamo tri majke i naravno, tri ćerke, ali cela zvrčka je u tome što nesrećnik, zvaćemo ga Perica, osuđen na tri paklena dejta sa nekim majkama, a kada se oni završe (eh, sve što je lepo kratko traje), on prema utisku sa dejta, mora da se odluči za čiju će ćerku da ode.

Kako nam socijalne norme, konstrukti i slično, nalažu da Perica ne sme da ide sa 20+ starijom mamom, čak ni ako je ona slobodna kao ptica na grani, naš dragi Pero je osuđen na neku ćerku. I sad, svaki Perica se vodi onom krilaticom ‘’Iver ne pada daleko od klade’’, ali šta se desi kad se ispostavi kao pogrešno?

Zamislimo našeg Perka, godina je 2007., on je u Eminem pantalonama najmoćnijim, ima kačket i široku majicu, bilo mu je super sa kevom izvesne Esmeralde, međutim, kad Esmeralda izađe iz trećeg automobila u salonu automobila gde je finale emisije tradicionalno održavano (zašto? I dalje me zanima – z a š t o?) naš Pero padne u nesvest jer Esme nije ono što je on zamislio, ali da joj ružu u celofanu i oni se upute u obližnji kafić.

GDE SU DANAS TI LJUDI, ŠTA ONI DANAS RADE?

Emisija je nastala po uzoru na, naravno, meku i medinu takvih emisija – god save the MTV, a producent je Nikola Kojo. Čovek koji je uvek neverovatno često umešan u dejting mlađe publike (oba sledeća dela Mi nismo anđelija) u tom trenutku. Expert in his field. Sećam se neke scene u kojoj Perica i majka sede u frizerskom salonu, ona pod haubom Perici objašnjava svoju kći, pita Perica je l’ lepa na majku, a majka kaže nešto što bi moglo da se parafrazria sa: ‘’Pa, samo pola gena su moji’’ i onda Perica kad vidi ćerku bude u fazonu, pa, pola si ko mama hehehehe. Ružno i tužno, nadasve zabavno, gledala bih opet, uvek ima publike.

Fast forward, jedno vreme dok sam išla u srednju školu, pojavio se isto jedan modni extravaganza šou, sa dva standardna člana žirija i jednim koji su stalno menjali – da, dobro ste pogodili –

ŠOPINGHOLIČARKE

Imamo dve takmičarke, voditeljku, Snežanu Dakić i Igora Todorovića i priključnog člana žirija. Koncept emisije se svodio na to, donesu takmičarke odeću u studio, pa im stručni žiri komentariše to što su donele i baca u neku improvizovanu kantu za đubre i nekad ide prilog od 3 kombinacije iz njihovog ormara (svake takmičarke), a nekad neke slike, ne sećam se tačno, ali Snežana Dakić (Mikić) je Stejsi London, a taj Igor valjda Klinton, ono dvoje iz What Not to Wear, ali meni je tokom gledanja svake emisije (pri tom, sećam se da je išla subotom od 20h, ja gledam i sušim kosu pred izlazak u grad u srednjoj školi) vazda nešto bilo žao tog Igora što je prinuđen da sedi sa tim raspandrkačama – koleginicama iz žirija, jer je žiri bio poput S. Dakić i recimo, srpskog glavnog eksperta za modu – Karleuša, i to kad je neka emisija specijal.

Takođe, bolela me je duša i štitna žlezda, kad bilo kojoj od devojaka bace bilo koju stvar koju ta devojka voli, bože, pustite ljude da žive i nose mini suknje širine kaiša i majice sa medama, ajde bre.

Ono što je stvarno pružalo zabavu u tom prikazivanju je bila ta neka voditeljka koja, crna ona, sve vreme pokušava da se umeša poput produžene ruke žirija, ali je niko ne sluša niti obraća pažnju na nju

.

To su ukinuli vrlo brzo, a onda su to posle do besvesti reprizirali na nekom od opskurnih 200 pinkovih kanala.

Najdosadniji i najnebitniji, a mnogo sezona trajajući (to nije reč) šou, MENJAM ŽENU bio je osmišljen tako da Novica iz Pridvorice i njegova supruga Gordana zamene uloge sa Slavkom iz Tutina i njegovom suprugom Lelom, u periodu od 3 dana gde će sve dužnosti Žene obavljati zamenska supruga, dakle, deca će joj se obraćati sa Mama, muž sa Ženoooo, svekrve sa Snajka itd i sl.

I to je u nekoj formi dokumentarne serije, recimo, pa onda intervjuišu Novicu na svakih 10 min, kako mu se čini nova supruga Lela i tu kreću pošalice za celu Srbiju:

TV: Novice, kako vam se čini nova supruga?

N: EEEE, Lela je super, dobro kuva, mogo bi ja da se naviknem…

Lela: Eeeeeeeee, lepo je kod Novice, sviđa mi se Pridvorica, baš lepo mesto, nije ko kodnas u Tutinu……

N: Pa pitaj ti svog muža, mislim, HEHEHEHE, bivšeg muža….

I neke scene, poput, Lela radi u bašti, a Novica kao dođe i nadgleda i zanoveta kako čupa korov, ili neke neprimerene fore poput,

heh, a oćeš da mi ispuniš drugu bračnu dužnost

-svaki učesnik, ikada, emisije Menjam Ženu

ili deca koja zovu Gordanu ‘’kevo’’…itd.

Sad, na stranu što je to sve predstava za TV, nije mi jasan motiv tog naroda koji se prijavljivao, ali nam je taj wife-swap-show iznedrio mnoge tzv. Rijaliti igrače poput Radašina (lažni Radašin, Radiša, kuče gospođa vic lik),

Mika i Giba i njihova familija, isl.

Ne znam šta je zaključak te emisije bio ali se sećam da se na kraju sretnu te porodice i izvlače neke koverte od 3 ponuđene i valjda u jednoj je neki vikend u nekom mestu a u druge dve je recimo 5k i 10k RSD.

Usput su se i zabavili silno, a i desetogodišnja ja sa njima.

Kako je sve prslo i otišlo u nenormalne okvire, ne znam, ali sam jako zadovoljna dvema emisijama, DNK-om i Brakom na Neviđeno, pre svega što DNK mi se čini da ono nije (makar ne sve) izmišljeno jer prosto ne mogu da zamislim glavu koja režira neke od onih scenarija, a verujte mi, odgledala sam sve, sad mi možemo da vodimo polemiku je l’ okej ili nije okej (hint: nije) da se to prikazuje, ali svejedno, kad se već prikazuje, biram da gubim vreme na to – ne znam zašto, nemam odgovor.

Brak na neviđeno je bezveze iz tog razloga, režirano je, kapiram da ovaj narod dobije stotinak eura za to blamiranje, svi odu kući srećni, ali nekako je dosta zabavno gledati u društvu.

Ne znam kako samo izdrže da nose one preteške sundare venčanice, bože moj, možda su to neke baš jake žene(majke šestoro dece) ali i komentari na yt-u gde ja to stalno gledam su isto priceless, pogotovu kad neko iz mesta odakle je neko od učesnika krene da doksuje i objašnjava sve ali SVE o životu te osobe.

Generalno imam utisak da su ove današnje emisije isto što i cirkus nekada ranije, uzimamo ljude koji su neki najčudniji primerci naše vrste koji su većini čudni ‘’brkata žena, čovek slon’’ i onda ih gledamo kroz kameru i u isto vreme nam je i smešno i čudno i ružno i gadno i divimo se svemu na ekranu, ali uz distancu – ja to ne bih nikad mogao. I onda smo tu bezbedni.

Najviše od svega mrzim moralisanje na temu rijalitija, oko toga kakav uticaj imaju na bilo šta i bilo koga, da li su ogledalo ovoga i onoga, i svakako mislim da ima istine u raznim tvrdnjama na ovoj ili onoj strani – ali sigurna sam, najviše štete donose upravo učesnicima.

Zadruga i sl. su van mog dometa, ponekad pogledam neki izdvojeni klip, ali to je stvarno preterano dugačko i bez cilja, nekako, nisam imala živaca ni jednu seriju od preko 5 sezona da gledam, a tek ovo svaki dan da pratim, nemam bre ni ja toliko vremena, iako se vrlo često udubim u telegraf i blic rs vesti o učesnicima.

Pišite mi vaše omiljene TV bisere, sledeća epizoda na ovu temu će biti ili o predizbornim kampanjama koje sam pratila ili o TV kvizovima.

Pozdrav!

nekad mi samo dođe da kao otac u Varljivom letu ’68. izbacim tv u baštu, al nemam baštu

The Virgin Suicides | Melancholia

 Laički osvrt na dva filma

The Virgin Suicides

The Virgin Suicides (1999) Sofia Copolla, apsolutno nepotrebno naglašavati da je ćerka svog oca jer mi je toliko glupo pošto su u novinama stalno pominjala i onda sam je zbog toga mešala sa Stelom Makartni.

04 (1189)

Gledam sajtove koji nude odeću za letnju sezonu 2020. godine i sve vreme me te haljine na nešto podsećaju, sve su tako pastelne, neke cvetne, a neke od organdina, sve neke hortenzije i jorgovani type of palete boja, sve vreme ne mogu da nađem konekciju, a udara prilično blizu srcu i uspomenama, pa skoro mi pade na pamet kad sam videla na nekom modelu prilično svetle kose na šta me podseća.

Bio je taj film koji sam odgledala sa možda 10 godina koji mi nije bio jasan, akteri nisu bile uobičajene upečatljive crne heroine koje su mi se tad dopadale, ali bilo je nešto u tom filmu što je bilo magično privlačno, valjda što se razvlači kao lenjo popodne na letnjem raspustu gde ležiš dok čitaš knjigu za lektiru sledeće godine na nekom poljskom krevetu, prijatno ali i strašno teško kao letnja sparina.

10 (1214)

I onda sam sa nekih 18 godina kad sam zaista otkrila filmove na neki drugi način ponovo odgledala i videla taj film, ali sam ovaj put reagovala kao na polen, prolećni sladak i težak, nije mi se plakalo jer sam uživala u tom nekom prolećnom osećaju ali su me oči baš svrbele.

14 (1214)

Što anglosaksonci kažu, danas mi ovaj film udara blizu doma, čak ne znam ni razlog.

28 (1213)

Ceo ovaj film hoću da objasnim samo kroz prizmu svojih sećanja, a sećanja ko i istorija, sve je to neko tumačenje prošlosti prespojeno iz ko zna čega i nikad nije tačno i objektivno, al pošto ništa nije, baš me i briga za tačnost. Elem, radnja je bazirana na sestrama čija se najmlađa sestra ubila, traumatično i tragično sa svake strane, ostavlja traume ali i zbližava druge četiri sestre, posle šta se dešavalo u filmu svi znamo i svi smo gledali ali i nije važno.

“No one could understand how Mrs. Lisbon and Mr. Lisbon, our math teacher, could produce such beautiful creatures.

GIOVANNI RIBISI – Narator
41 (1201)

Ovaj film je nekako vizuelno zavodljiv, po mnogo čemu mi nije jasno u kom se trenutku prošlog veka događa, tu su ploče, tu su improvizovani vidovi komunikacije, onda je tu i neki fiksni telefon kakav smo imali sredinom prve decenije 2000ih, dakle to je neki momenat u kom se film snimao, ali sve to je nekako manje važno.

U stvari, što bi neke moje prijateljice kazale, ovaj film je atmosferičan. Ja ne znam šta to tačno znači, ali ako nešto znači – to znači između ostalih, i ovaj film.

“What we have here is a dreamer. Someone completely out of touch with reality.”

Tim Weiner

Jače od narativa, glumica i glumaca, kostima, ta atmosfera nekog lenjog i na momente dosadnog ali i pomalo utučenog dana, izmaglice i prolećnog cveća donosi neki težak miris skupog parfema koje bi nosile dame koje su u duši mlade pa ne nose Šanel 5 ali malo preteruju sa slatkim mirisima da postanu opori.

Adolescencija kao generalna tema svih filmova koje pominjem, manje ili više, obrađena na nimalo površan način, čini mi se da često odlazi u drugi plan. Nikad ne govorim o glumcima nešto posebno (osim ako nije o Džejms Bondu al tu je glavni glumac ionako glavno sve) ali Kirsten Dunst je tu već zapečatila svoju karijeru sa melanholičnom kraljicom eterične i tanane lepote, koja samo što ne zaplače uvek ali nikad ne pusti suzu.

Anamorphosis and Isolate — ― The Virgin Suicides (1999) Doctor: You're not ...

Ovaj film je izuzetno lepo iskustvo ali i što ste stariji, teže, pa od laganog Boni Bons parfema dolazi do one note sa vanilom i kokakolom, zavisi kako tome priđete.

Melancholia

U prethodnom postu pomenuh Kirsten Dunst pa setih filma Melanholija koji je izašao 2011. godine, a ja sam tad baš mnogo filmova gledala jer sam bila pravi primer tužne tinejdžerke koja ima dovoljno brz internet da torentuje i na boga ne misli, a pre toga sam gledala Dogville koji me ni dan danas nešto ne radi, što bi narod reko.

I sad, evo, skoro odgledah Melanholiju, mnogo volim taj film, ali meni se Lars Von Trier nešto nikad naročito nije smeštao ni u jednu kategoriju top n autora, uvek sam ostajala indiferentna povodom bilo čega što sam odgledala, zapravo ni jedan mi nije bio dosadan niti loš, ali su nekako malo utiska osim vizuelnog ostavljali na mene.

08 (679)

I Dogvil mi je i dan danas film koji samo ne mogu da gledam, ne volim ga, dosadan mi je u božiju mater, naporan mi je, ne osporavam važnost i kvalitet, samo ga ja ne volim jer mi se ne voli takav film i to je okej.

Nikad nisam rekla da imam bogznakakav ukus.

– ja, autor

Pomenula sam boga u mnogo reči u prethodnom pasusu, bogami. Ali, Melancholia(2011) je nešto drugo, ako je Antichrist najlepši vizuelni ugođaj na svetu po mom mišljenju, ili makar jedan od, ovo je neki od filmova što baš volim da gnjavim njime i sebe a i druge.

10 (693)

Svima je uglavnom jasno o čemu se radi u ovom filmu, stalno nešto podrazumevam, ali mislim da sad nema svrhe trošiti ionako ograničen broj karaktera da vam prepričavam ovaj film, već hoću neke druge stvari da pomenem.

12 (693)

Mnogo više nego krajem sveta, film se bavi unutrašnjim osećajem kraja sveta. 98,25% nas je to doživelo, doživljava, zna nekoga ko je bio tu. Ali takođe i svi mi koji nekad želimo da sklonimo to s grbače ispunjavajući društvena očekivanja, prikrivajući potrebu da dremamo gde stignemo tako što ćemo se npr. udati?

Ili promeniti raspored knjiga sa konstruktivističkim slikama na klasičnija dela poput Zemlje Dembelije i Davida sa Glavom Golijata. Ako smo se razumeli, nastavite da pratite moj monolog, ako ne, bože moj.

27 (693)

Zanimljivo je da naizgled, ovi ljudi kojima se događa ovo sve, žive u nekom zamku, imaju golf terene koliko se sećam, dakle bogati su, valuta je dolar, ipak glume neko plemstvo, cene sve te fanatične ideje o uspehu i materijalnim dobrima.

35 (690)

Dve sestre, Kler i Justina(beskrajno mi je interesantno što je glumi Šarlog Ginzberg, al to je jer ja nju baš volim kao muzičara) po kojima imamo dva dela filma plus uvodne scene koje su naizgled izmešane, ali dosta uvode u to šta bi moglo biti u filmu, daje malo neki šmek su/aspensa (priznajmo, očajno fontetski transkribujem).

I sad taj prvi deo koji se vodi pod imenom sestre Justine prikazuje Kler koja sa svojim mužem koji nemam pojma kako se zove, Kifer zvaćemo ga po glumcu, planira da venčanje njene sestre prođe kako treba, al mladenci kasne skoro dva sata, time remete sav plan kako ceremonija treba da protekne, i tu tombolu nesrećnu sa nekim bobicama gde kao neko treba da pogodi tačan broj kuglica što je nerealan poduhvat za bilo koga, ali čisto u cilju zabave valjda.

47 (670)

I sad, da svedem na minimum objašnajvanje – Kler se trudi da se sve održi po redu da bi se realnost podudarila sa njenom i generalnom većinskom zamisli o normalnosti jedne porodice i svih ceremonija. A drugi deo je Kler, gde je fokus na tom momentu pre sudara dveju planeta, i već vidimo koliko drugačije ili teže funkcioniše Justine od Kler, kako se sve to raspršuje u onom momentu kad Justine počinje da priča šta pre nije mogla. I onda ta scena u biblioteci gde Justine zamenjuje sve te reprodukcije drugim, klasičnijim, mene dosta zbunjuje ali u isto vreme daje mnogo prostora da kad sam voljna, učitam milion značenja koja mi se dopadaju, što da ne. Svakako jedna od lepota ovog filma.

36 (689)
vi na vašem putu da pustite film

Neću dalje da objašnjavam, ako niste, odgledajte, ako jeste, odgledajmo opet.

59 (616)

Pozdrav!

________________________________

50 (1163)
The Virgin Suicides(1999)
53 (653)
Melancholia(2011)

ČOKOLADA: ranked

Svi uglavnom vole čokoladu, to je opštepoznato. Oni koji ne vole, ubeđena sam, spremni su na svašta, ne bih se kačila sa njima. Za sve vreme svog života probala sam milion čokolada i htela bih da izvršim kraći osvrt na čokolade tako što ću ih komentarisati kroz nekoliko kategorija bez rangiranja jer ukus mi varira od potreba, visine šećera u krvi i trenutne platežne sposobnosti. Uglavnom nabrajam čokoladčine koje se mogu naći u svakoj radnji.

MILKA

Bila sam skoro ovoliko stara kad sam shvatila da je krava Milka jer jebote Milk mleko, a ne Milka ime, šta ti je srpče glupo.

Ukus: Šećerna tabla, gadna i lepljiva, okej je kad baš imaš krejv za čokoladom i nije ti bitno, lepa za poklon ali iskreno možda i najgori izbor. Sve je bolje od Milke jer je nekako zarazna kao loše navike, ne možeš da prestaneš. Noisette mi je kao bila omiljena najduže, ali ona od 300 grama Triolade je moj vanvremenski favorit jer kombinuje sve dotadašnje tri vrste čokolade i nekako je kao napredni eurokrem. Nisam je dugo viđala sem na OMV pumpama ali tamo ima da se kupi i Alenka o kojoj ću kasnije.

Dizajn pakovanja: Trista godina isti, svi smo navikli i ne primećujemo. Ne sviđa mi se onaj plastikanerski papir, više sam volela dok je bio papir i unutra folija, delovalo je nekako higijenskije.

Efekat nakon proždiranja: Nezadovoljstvo, lepljivo u želucu, tera na kašalj. Zadovoljstvo traje 3 i po minuta nakon što ti se prispava. Bubuljice očekivane nakon one od 300 grama.

Dodatno: Ko te ne voli, za slavu ti donese onu sa suvim grožđem.

Čokolada MILKA Triolade 280g - Cenoteka

NAJLEPŠE ŽELJE

Štark ima mnogo boljih proizvoda, makar po mišljenju autora ovog teksta koji se stručnjak za čokoladu na neki način. Volim kako nekad imaju neke ograničene serije, neke neobičnije formate čokolada i sulude dodatke.

Ukus: Verujem da je bolji sastav od Milke, ali mi je tekstura prilično gadna jer uvek imam utisak kao da ima nego grubo brašno u sebi, praškasta je. Nijedna druga čokolada nije toliko nejestiva nakon što se otopi pa je staviš u frižider. Najviše me nervira što su povukli punjenje Nugat krem koje je bilo moj favorit, ali moram da pohvalim ideju da se napravim sa pucketavom bombonom i onim pejk Eminem bombonama.

Dizajn pakovanja: Lepo i tradicionalno, mislim da nije mnogo menjano. Ima foliju, to je svakako plus, takođe srednji format je odličnih proporcija. Zabavne su mi one što su iz neke modle s tekstom, mada je sadržaj teksta onako dosta čizi. Sve u svemu, može prođe.

Efekat nakon proždiranja: Bole zubi, opet kašalj, previše šećera. Jedino što je okej je kad pojedeš onu kao veliku štanglu, pa si srećan što si kao malo pojeo. Zabava traje 5 minuta što je ipak bolji skor od Milke.

Dodatno: To je čokolada koju ti poklone babe i dede, nekako znaš da ti žele najbolje, bude ti toplo oko srca.

Najlepše Želje mlečna čokolada od 200 grama - Najlepše Želje

Banat

Banat ima posebno mesto u mom srcu. Meni je deda kupovao tu čokoladu za neke specijalne prilike kada ne jedemo tradicionalno PIK Takovo lokalpatriotski, nego uzmemo lepu s vojvođanskim natpisom. Odvratna činjenica je da je smrdljivi Swisslion kupio i Banat i Pik.

Ukus: Nekad >Prelepo, topi se savršeno, mlečna i glatka tekstura. Podseća na detinjstvo.

Sad >Odurno, sramite se bez čestitki.

Dizajn pakovanja: Nostalgično i nekako alpski vajb, prelep odabir boje papira, ima foliju, najviše ocene.

Efekat nakon proždiranja: Nekad >Topli zagrljaj porodice, ćebe i toplo mleko.

Sad >Gorki ukus besa zbog privatizacija u Srbiji.

Dodatno: Sve najgore firmi Swisslion. Kliker bi pokvarili.

jako lepo pakovanje, nedostaje mi ;-(

Galeb

Takođe udar na nostalgiju i najniže ljudske emocije za mehanizme odbrane tj. prisećanje na mirne dane detinjstva, ali nekako mi se čini da je ta čokolada ipak zadržala neki pristojan kvalitet i dan danas.

Ukus: Nešto kao dete Najlepših želja i nekadašnjeg Banata, s tim da sada postoji toliko verzija te čokolade i najgore nešto na svetu Galeb s negro bombonama koji, kunem vam se, pre bih umrla od gladi nego to pojela. najnepotrebnije na tržištu slatkiša od vremena do sad.

Dizajn: Staro pakovanje me podseća na to kad sam prvi put prisustvovala sceni kako galeb obara ceo sendvič drugarici, a zatim drugi prilazi i otkida pola mog sendviča. Malo evocira prijatan i blag PTSD, ali je u redu. Redizajn nije kritičan ali mislim da je moglo bolje, ono što smo do sad shvatili da je najvažnije za čokoladu, ima foliju i papir, nije plastično buđavo pakovanje.

Efekat nakon proždiranja: Nikad se nisam naždrala Galeba da mogu da komentarišem, verujem da je takođe između Banata i Najlepših Želja.

Dodatno: Jedno vreme su bile 3 neke specijalne varijatne Galeba u teget kartonskom pakovanju (sa folijom unutra!!!) od toga 2 crne koje obećavaju 80% kakaa, ali nisam mazohista i nisam to probala, ali zato BELA SA CIMETOM I ĐUMBIROM. Da treba da se odlučim za jednu domaću čokoladu do kraja svog veka, nju bih izabrala. Sve najbolje za tebe prika beli Galebe.

zašto ne redizajniraju ovo staro pakovanje?

Simka

Pošto Simku nisam videla ne pamtim, ali zato odlično pamtim reklamu na tv-u, moj odlazak svako popodne posle ručka da kupim neku s punjenjem od borovnice i tugu kad je prodata, slatka krava koja pleše, želim Simki sve najbolje u životu ako ga i dalje ima.

kravica Simka!

Dorina

I njene se reklame sećam išlo je kao Hej Dorina, Hej Dorina, tako slatka tako finaaaa. Iskreno, nije nešto fina, čak se ni sećam ni jedne varijante sem sa drobljenim keksom koja je bila okej tek toliko da prihvatiš da pojedeš kad ti neko donese iz Hrvatske pa ti to bude kul.

COKOLADA DORINA KEKS 80G KRAS - Konzum

KINDER

E, dobro. Kinder stvarno…nemam reči. Možda sam ja poslednja živa osoba na ovom svetu koja mleko voli u svim mogućim i nemogućim varijantama, kad vidim mleko bilo gde ja samo želim da zdrobim ili popijem sav sadržaj, ali Kinder čokolada, kinder jaje, kinder bueno, ma kinder sve.

Toliko lepote u jednom slatkišu.

Posebno se sećam dana kad su došle neke baba-rođake kod nas u babin stan i bilo ih je čini mi se 6 i moja baba sedma, i sve su mi kupile po Kinder jaje. Možda jedan od top 3 dana u mom životu.

Ukus: Daj nam mleka, daaaaj nam mleka (uz Let the sunshine melodiju). Tekstura kremasta, manje slatka ali nekako zadovoljavajućija od svih drugih s mlečnim filom.

Dizajn pakovanja: Ono dete je ružno, bolje da su stavili više neke dece, meni se nije sviđalo što je uporno samo taj dečak 20 godina. Bila sam ljubomorna što nisam ja!!!

Najbolje, pri tom, najsmislenije pakovanje, nema lomljena, lako podeliti s ljudima, malo, veliko i veliko i po pakovanje, lepo su to promislili sve.

Efekat nakon proždiranja: Jednom sam dokazala da ne može da se umre od dve velike čokolade odjednom, ali mislim da od tri moguće da može.

Dodatno: Klasik kog se treba pridržavati, ali onaj single pack kao malo veća štangla je često bajat u Maksiju i Shop and Go-u.

Cokolada mlecna Ferrero Kinder 100g | Mlečna čokolada | Čokolade |  Čokoladni proizvodi | Slatki i slani konditori | maxi.rs
smarač klinac

Daria

Promislila bih da li je bolje pojesti govno ili Dariju. Dobro bih se zamislila.

Daria mlečna čokolada, 270g | Swisslion-Takovo
dobro bre, da l je morao ovaj dizajn?

EUROKREM

Neću da počinjem da se ne bih iznervirala, posle privatizacije PIK Takova od Eurokrema je ostalo samo sećanje i gorka uspomena.

Krem tabla Euro blok Eurocrem 100g | Mlečna čokolada | Čokolade | Čokoladni  proizvodi | Slatki i slani konditori | maxi.rs
ali LIMITED edition, pa da niste sjebali PIK Takovo, bilo bi limitless

Pišite mi vaše omiljene čokolade, ocenite i dajte predloge šta bi valjalo probati.

Slatki pozdrav!

GRATIS! Novinski naslovi o petom oktobru, poboljšani

Bliži nam se peti oktobar, a ove godine je 20 jubilarnih! godina nakon pada starih ideja i načela naše mile države, dan kad smo zaboravili prošlost, pustili Miloševića uz vodu i krenuli da sanjamo bolje sutra. Dvadeset godina kako ništa! (Ni) Bolje sutra, naravno, nije došlo i naši novinari to itekako znaju, tako da – pripremite se za salve novinskih tekstova i naslova, svi do jednog će da lamentiraju što jutro nakon 5. Oktobra tobože nije bilo.

Kako to već dvaes godina postaje jezivo dosadno, moja najbolja drugarica i ja, ali više ona – došli na ideju da smislimo nekolicine mnogo boljih naslova za sadržaje inspirisane petim oktobrom(i fantaziranim šestim, koji se jelte – nikad nije desio).


 Naši predlozi mogu biti vaši naslovi, sadržaj osmislite sami!


6. Oktobar: 20 godina kasnije — Dan nade ili 20 godina razocarenja

6. oktobar još nije osvanuo, sutra će

Nada, naivnost i patnja koja ne prestaje

Dan mrmota: 5. Oktobar

Dan posle: 6. Oktobar

Kako uništiti revoluciju u 6 lakih otobara

Rođen 6. oktobra 2000 (intimna ispovest zumera za Vajs Srbija)

Wake me up when octobar ends

6 vrsta likova na protestu: 5. oktobar edition

Jutro bi promenilo sve… ali jutro 6. oktobra nije svanulo

Editorijal: 6 jesenjih komada sa duhom revolucije

Odmor ili otpor? Letovanje u doba korone u zemljama gde je Srđa Popović rušio vladu — BEZ PCR TESTA

Bes, kiosci, pljeskavice i beznađe: život posle 5. oktobra

Grafički dizajner Otpora za Vajs: Sve smo krali!

Intimna ispovest Marka Đurića o torturi u OTPORU: Govorili su mi da sam glupa majmunčina, a sad sam ambasador u Americi!

 Uz danasnji broj danas-a: Nalepnice iz 2000. : OTPOR GEDI, PESNICA OTPOR, TARGET IZ 1999, GEDO GLUPERDO i bedž!

6 nacina da stilizujete Otpor majicu 2020. ako ste je sačuvali!

Đura bubnjar daje savete o sviranju na mitinzima, udri jako!

Kaput ili kapùt: kako je jesen unistila revoluciju

Đorđe Balašević: Kako sam bio uz svaku revoluciju otkako sam se rodio: Lomim čaše uz čardaš svake ulične frke, računajte na mene!

Ispovest Milese Pantić, komšinice našeg Zorana: U šifonjeru držim njegovu tregerušu koja je pala s njegovog štrika, njome brišem suze za demokratskom vizijom

10 najboljih stajlinga 5. oktobra

Vremenska prognoza: Umereno oblačno uz razočarenje

Gde je, sta radi? Petokraka skinuta sa skupštine

Beskrajni spisak ideja(i u njemu zvezda*)

Skini me kao Đinđić petokraku sa skupštine

Lajfstajl magazini daju više prostora za ovakve ideje, naravno imamo i to.


NEOSTAR: Upcycle beskorisnih petokraka za bolji i uspešniji život

Šesti oktobar možda nije svanuo, ali neka se u vašem domu piše drugačija istorija!

O uređenju enterijera gde petokraka služi za razne utilitarne, a ne simbolične stvari: petokraka otirač, tepih, kanta za đube, pepeljara…


Za tabloide, klikbejtove i NOIZZ; posebni predlozi.

Dan koji srbija jos čeka, otvoriš, a u članku datum nove sezone Ubice mog oca

Kako su nas navukli 5. oktobra, a unutra reklama za clipsy sa sirom

ili:


 6 Lajfstajl lekcija naučenih iz 5. oktobra:

1. Ko kasno leže, ujutru ne može da ustane, umesto slavljenja do kasno u noć, seti se da je sutra novi dan i nova borba, podočnjaci su no-no u svakom sistemu!

2. Žuto je moderno, ali crveno je večno: Možda su ti prošlog leta bili zanimljivi žuta senka ili lak za nokte, ali crveni karmin je večan!

3. Pre nego sto izađes skini dva komada! Kao što Koko Šanel kaže, pre nego što izađeš iz kuće skini dva detalja, pa ako je vec skinuta npr. petokraka sa fasade – trebalo je skinuti i nisku Slobinih bisera sa vrata.

Znamo da smo obećali 6 saveta, ali i nama su obećali revoluciju! Što nas dovodi do broja 4.

Prihvati razočarenje.


Čekali smo 6. oktobar kao prepodne posle avanture za jednu noć koje nije usledilo; Kao sunčano podne u februaru koje se nije desilo,

Popodne koje je zakasnilo kao dostava sa donesi[dot]com,

Predveče koga nema jer radiš prekovremeno,

Veče koje nas je izneverilo, kao loš izlazak

Noć koja se nije desila, neko te ispalio.


Natalna karta 5. Oktobra


Gradjevinska mafija posle 5. oktobra: Sve ce to mila moja prekriti granit, snegovi i kompozitni materijal sumnjivog porekla


Zemlja večne jeseni: kako je vreme stalno tog četvrtkauhoviti uvod: za zemlju u kojoj je zauvek oktobar i četvrtak, ne živimo loše

Zašto mi se plače kada lišće počne da šušti (sad pak ispovest milenijalca o politički-indukovanoj depresiji)

Tutorijal: kako da od kamina napravite malu skupštinu tako da gori, a ne zapali se (šeme i dimenzije skinite sa linka)


NOIZZ: 20 godina kasnije gas nikad jači 

NOIZZ: Politička revolucija se možda nije desila, ali zato modna jeste! 20 autfita iz 2000ih o kojima ne možemo da prestanemo da mislimo

NOIZZ: Patike za sve: sa ovih 5 pari patika na nogama studenata 6.oktobar bi osvanuo

Noizz chair – specijalno izdanje: Poslali smo 10 stolica iz skupštine na adrese 10  omiljenih influensera da ih stilizuju, rezultati su najveći hajp sezone

Ovaj mladi dvojac je pokrenuo brend koji je redizajnirao najveci hajp 5. oktobra: otpor u novom ruhu

Aneta Galadinivic @anatgaladmonamour nam preporučuje 5 preparata koji ce učiniti da vašem licu nikada ne dođe 6. oktobar

KONTRA: Zaboravljamo peti oktobar i to je najveća sramota Srbije

Zanimljive fotke dizajnera koji je obukao ljude kao da se 5. Oktobar nije desio: Mira i Sloba ostaviće vas bez daha!

BUKA VIŠE NIJE U MODI: 5 modela noizz cancelling slušalica na popustu u oktobru!

Skinite igricu Mira i Sloba za android i iOS! Sruštie vladu, ponovo!

Najavljeni albumi: 5 izdanja koja cekamo duze nego Srbija 6. Oktobar

Ovo su samo neki od naših predloga! Postpostmoderni užasi za našu milu domovinu u tranziciji! Osvežite vaše tekstove.

Pozdrav od nas dve!

The mirror has two faces (1996)

Gledala sam da vi ne biste morali S01 E01

TL;dr

  • Barbra Streisand u glavnoj ulozi
  • Barbra Streisend režiser 
  • Loren Bekol u sporednoj ulozi majke Barbrine
  • Pirs Brosnan nije Džejms Bond
  • Napredna matematika
  • Proto-incel
  • Dva sata kvalitetnog programa!
Barbra Streisand Jeff Bridges The Mirror Has Two Faces 1996 movie photo  25394

Barbra Strejsend, režiser sedam filmova (tako kaže Gugl), ukoliko ne računamo 4 koja su u vezi sa njenom muzičkom karijerom tri su igrana filma. Uvek mi je neopisivo interesantno kada neko ko nije filmadžija – napravi film/glumi u filmu. Kao najsvetliji primer te prakse izdvojiću svemoćnu J. Lo, koja dovoljno dobro glumi da bi mogla da se provuče lagano u nišu osrednjih holivudskih glumica koje često dobijaju uloge, ali ovo nije tekst o njoj. 

Netflix, kao i obično, ima nekakvu selekciju filmova koji su iz nekog razloga nazvani: Classics i osim što nudi filmove poput Paklene pomorandže i Kuma, u tom odabiru ima stvarno nekih filmova za koje nikad nisam ni čula ni videla niti mi je poznato da tako nešto može biti klasik, naravno, ja sam vaš dajdžest filmova koje verovatno ne biste gledali, tako da, ostanite uz ovaj tekst, danas gledamo

Mirror Has Two Faces, directed by Barbra Streisand!

Film je sniman 1996., a na priču je veoma uticao istoimeni film iz 1958. Taj film nisam gledala i ne mogu da komentarišem, pa da krenemo sa SPECIJALNOM RUBRIKOM:

Gledala sam da vi ne biste morali

Barbra koja se u filmu zove Rouz (u daljem tekstu: Barb) je profesorka na Kolumbija univerzitetu, predaje na katedri za književnost i engleski jezik. Studenti joj dolaze na predavanja u velikom broju, ona zabavno predaje, harizmatična je i duhovita. Kad nije na poslu, gleda američki fudbal i dere se na tv ekran, živi sa majkom koju glumi niko drugi do Loren Bekol, jer što da ne?! Na dejt je stalno zove neki Beri koji priča sa njom tokom broj 2 nužde i liči na Zokija Šumadinca. 

Na katedri za matematiku radi jedan paćenik solidnog izgleda koji se zove Gerard (glumi ga Jeff Brigdes, a scenarista se baš potrudio da mu ubije sav indentitet, bravo!) , ali mislim da je primenjivije da se zove Germ, koji mumla u tablu dok piše neke formule, svi studenti spavaju tokom njegovog predavanja, jedna lepa riđa studentkinja komentariše kako je sladak ali dosadan (on se uvek dekoncentriše kad pogleda u nju?), jedino što radi osim matematike na predavanju je ‘’add random philosophers quote’’.

Od drugih likova, imamo Barbovu sestru i njenog verenika Aleksa(mlađi Pirs Brosnan alert!). To je to, to su likovi. 

Sve kreće u haos polako kad Germ objavi da ima promociju svoje knjige o prostim brojevima uveče, nakon predavanja gde poziva svoje studente. Sledeća scena, Germonimo drži predavanje na svojoj promociji međutim, jedna riđokosa ženica kasni, prekršta noge u najlon čarapama i Germ tu gubi sve svoje verbalne sposobnosti, kreće da se ruši i mrmlja, jedna potpuno incel alert situacija, zatim razgovara sa drugarom Harijem kako ne sme da mu dozvoli da ode kući sa njom, i šta onda? Onda naravno ode kući sa njom, gde mu nakon svega gospođa saopštava da ne može da bude sa njim ali eto, malo voli da se dovati sa njim. Šta će, Đermo sada depresivno gleda u scene parenja nekih bubamara i smrdibuba, jbg, 1996. godine to je bio proto-porn, nisi mogao baš svuda da nađeš ljude. 

Tu Germoniju pada na pamet divna ideja, da on lepo pozove hotlajn i da se porazgovara sa damom na vezi o svojim problemima koji se mogu sažeti u citat ‘’Why people always leave?’’ PLAKYYYY
Njemu Florens kaže da iskulira, a onda on savršeno zaključi putem matematičkog modela ‘’kiselo grožđe’’ da je on mnogo produktivniji i uspešniji kada nema partnerku i intimne odnose sa njom, pa se samim tim prepametnim zaključkom zaveden odlučuje na ideju da da oglas u novinama gde Đermi traži damu sa ni manje ni više PhD-om, izgled *nebitan*.

Na scenu stupa lepa sestra naše drage Barb koju upoznajemo kroz njeno pitanje dok sređuje svoju sestru za ulogu deveruše, koje glasi:

‘’Why didn’t you get perm?’’

Birbova seka

B: Because I look like Shirley Temple on crack. Onda nas scenarista počašćava sa gorkom izjavom Borbove majke koja glasi, nakon što Borb nešto brabonja bezveze:


‘’I should have never encouraged you to speak’’

majka, Loren Bekol
Lauren Bacall in THE MIRROR HAS TWO FACES (1996) – Once upon a screen…
majka koja se nervira jer je ohrabrivala ćerku da govori

Nakon tih zadovoljavajućih pošalica, sestra kreće da se preispituje da li čini pravu stvar što se udaje za Aleksa, mislim se, bre, ženo udaješ se za Pirsa Brosnana koji je mlad, ajde ćuti tu i uživaj. 

Nekoliko dana kasnije, Borbova sestra nekako pronalazi oglas koji je Gonzo dao i prijavljuje sestru, sve je transparentno, ona kaže da se radi o sestri, nema ketfišinga, taj koncept ne poznajemo u ovom filmu. 

Samo me nervira u scenariju što se Borb ni jednom ne smori što je sestra zvala oglas u njeno ime, ja bih kuću do temelja spalila.

Rke krke nekoliko baš bespotrebnih scena u kom vidimo dinamiku majke i Borb, majka samo nešto komentariše ljuto, Borb samo gleda fudbal, majka priča ovoj da se šminka, ova jede napolitanku u tužnom tonu, etc.

GRGEČ NA MISIJI, dolazi na predavanje Borb, gde Borb slučajno eto tako priča o Jungovim arhetipovima ženskih likova, pa se onda prebacuje na Courtly Love (dvorska ljubav) koja je donekle lajtmotiv ovog filma (https://www.wikiwand.com/en/Courtly_love) i ne mogu da ne bacim komentar JE L’ TAKO KORTNI LAV DALA SEBI IME, PITAM? 

I dobro, Grga sluša Borb kako borboće na predavanju, svi studenti učestvuju, sve je prelepo, on se pita kako joj uspeva bre?!

Opet imamo rke koke neke scene, ni ne sećam se, ali evo ih Borb i Gorb na večeri. Priča Gorb sve u šesnes kako piše knjigu i što broj 9 nije prost broj, i tu imamo prekrasnu scenu, kako su se samo toga setili, pilići mali:

’’Because 9 can be divided by 3’’

kad Germ pita Borb što broj 9 nije prost broj

Bravo, jedan počasni doktorat za gospođu. 

Gonzo je zbunjen, trese se i progovara: ‘’Did you read my book???’’

DAKLE, ČOVEK U PUNOJ OZBILJNOSTI OVO PITA. POŠTO OVO NIKO NE ZNA. OVO JE TAJNA, OVO JE EKSTREMNO NEPOZNATA ČINJENICA IZ MATEMATIKE. SAMO ZNA GRGEČ I MILUTIN MILANKOVIĆ, MOŽDA, NE ZNAMO. I VISOKI ČELNICI U DUBOKOJ DRŽAVI, PONEKI DELFIN I KRALJ LJUDI GUŠTERA.

-Ja, besna

I fast forward na 20 minuta kasnije u filmu, imamo Borbicu koja sedi i muči se da ne zaspi na času kod Gerga, pa mu ona daje savete kako da ne smara (nemoguće, ne trudi se, nećeš uspeti), sve vreme sam aktivno iznervirana činjenicom da je čovek bukvalno otelotvorenje termina incel, prelepo.

51:27 minut filma, pada otkriće, Borb priznaje da je (i dalje) zaljubljena u Aleksa. A da znate, sve me je vreme mučilo pitanje otkud Pirs Brosnan u jednoj tako sporednoj ulozi, nemoguće da se ne iskoristi u svrhu nekog višeg cilja, recimo poljupca Barbre Strejsend i njega na filmskom platnu, međutim:

DOBRODOŠLI NA DODELU ZLATNOG DUDA ZA NAJGORU PROSIDBU NA FILMU…
Ovogodišnji pobednik koji nosi zlatni dud svojoj kući je Gregere (koji nema prezime u filmu, ali šta će mu). 

Videla sam ceo set prosidbi uz pesme Sarsa, navijačke pesme, baklje, na maturi i punoletstvima, sve sam videla, ali ovako jednu groznu još na filmu nisam. 

Dakle, on njoj predlaže da se uzmu uz objašnjenje da, kako bih rekla, ne mogu da konzumiraju brak, jer ne znam, ne znam što, gluposti, ali još gluplje – Borb je očajna pa pristane. Joj… Tek smo na pola filma, a ovo boli. 

Skip skip skip, imamo Borb u braku, sede u parku, izneli pola tehnike iz kuće, laptop i kasetofon u park, take notice da je 1996. i da sve to ima pola tone da se ponese, trebao im viljuškar – on piše knjigu već na trećem delu, sav ushićen, a naša junakinja, jadna Borb, gleda zaljubljene parove, što bi rekla Olivera Katarina:


‘’Sedim u jednom Njujorškom parku.
lažno se smešim čoveku što gleda,
svuda oko mene devojke se ljube,
a ja trazim oči, oči kao tvoje

Muzika svira, lelujaju senke,
mahnite od snage ovog letnjeg vina,
misli sve su dalje, a samo ja sam ovde,
sedim tako sama kao dobra vila’’

Tužna Borb, rmx

Na klupi ispred njih srećemo zaboravljenog Zokija Šumadinca, gde Borb ispada jako licemerna jer joj odjednom Zoki deluje super jer se ljubi s nekom ženskinjom, a onda upoznajemo Zoku Šumadinku sa kojom je Zoki veren, hepi end za Zokija, ne i za tebe, Borb. 

Onda imamo set scena da se popuni format od 2h i 10min ovog filma, gde Borb objašnjava pravila bejzbola Gorbu, pa onda on to implementira na čas pa je sav oduševljen, Borbi se čini da ona ima šanse da ostvari romansu sa svojim venčanim mužem, i tako, polako dolazi do groznog meltdown-a u kom oni kreću da konzumiraju brak ali u jednom grenutku Grob preskoči preko Barbine glave (bukvalno).

Barb, ona jadna ostaje da plače i napušta ga zauvek, a on odlazi u Evropu da ima gostujuća predavanja, međutim kaje se i uporno i neumorno cima Borb koja mu se ne javlja. 

Međutim, Berb ima druge planove, odlazi u teretanu i napušta svoju napolitanku, jedinu iskrenu ljubav u životu, čak i uradi perm, iliti, ladnu trajnu, pa se i našminka.

Konačno, Gerber se vraća i ona ga čeka u njihovom stanu sva prelepa i skockana, a on kreće da se derendža

ZAŠTO ZABOGA ONA LEPO IZGLEDA, TO NIJE BIO DOGOVOR, AAAAAAAAAAAAAAAA OĆU RUŽNU I NEATRAKTIVNU ZGRDOBU TAKO MI JE LAKŠE DA OSTVARIM SAMOŽIVE SNOVE O SVOJOJ USPEŠNOJ TEORETIČARSKOJ KARIJERI NA POLJU PROSTIH BROJEVAAAAAA AAAA ŠTO SI SE OKUPALA BERB?!?!?!?

Gorb

I onda pada na patos, bukvalno, kleči i kuka, al ova već udarila prugu. 

(doduše ovde se čak slažem sa Grugom pošto je stvarno super izgledala i na početku filma, ništa joj nije falilo)

I Barb mu konačno kaže da ga duva, i ode, kad se pojavi na času studenti joj se nabacuju, naravno, na scenu stupa Alex koji se sav razduševi kad vidi kako se doterala Berb, pa odu na večeru i nešto razmenjuju telesne tečnosti međutim Pirs izjavi kako je sada i prelepa, a inače je bila samo super osoba. 

Pierce Brosnan Files: Gallery: The Mirror Has Two Faces

Finalna scena, svi smo ovo čekali, Gregori, kao ludak urla ispod prozora, peva serenadu, više sranje nego nada, al aj. Barb silazi, Greg joj saopštava da je voli, komšija gleda s prozora, pušta Pavarotija, svi pevaju, svi srećni.

HEPI END.

Ako ste izdržali tri strane A4, kucanog teksta, svaka čast, i hvala vam na ovome, ako niste, pak, nikada nećete saznati koliko dobrih detalja koji ovaj film čine ljigavijim od svakog Rajan Gosling filma propuštate ako ne odgledate. 

Čola i Čoline pesme – nasumični komentari

Životna priča Zdravka Čolića: Šmeker zbog kog su devojke lomile izloge!  (VIDEO)
Kultni dečko svake jugoslovenke, ugledni primer moje majke kakvog dečka da nađe, čovek koji održi 4 koncerta prošle godine kao mladić, od 3 sata, večitno bez skandala, pristojni i šarmantni Sarajlija, primer vojnika jugoslovenske armije, srceparajući tenor.

Kod nas se davno ustalio kao kultna ličnost za generacije od 7 – 107.
Nije uspeo kao Dravco, ali bogami Zdravko je san svake mame i bake. Ne možete da mu osporite ništa. 


Pa, šta, nek se i farba.
Kad slušam random plejlistu pesama, obično bude ovaj redosled pa bih sada da dam brz osvrt na pesme koje nailaze.

Kao moja mati,
album Zavičaj

Kakav glup tekst, pisao izvesni Dino Dervišhalidović koji je očigledno bio žrtva nekog neskladnog braka roditelja, žao mi je zaista na tome, ali zašto ovakav tekst? 
Međutim aranžman, Nikša Bratoš, bravo. Ova pesma bi mogla da bude savršena da ste ostavili prilično idiotski refren, a drugi tekst.
Nažalost, verujem da je relatable ovaj tekst, koliko god da mi se to ne sviđa.

Zvao sam je Emili,
album Ti i ja, prvi album, 1975.

Srpske zvezde sa početka karijere - 3. deo! – Tračara
lepi vojnik, Zdravko Čolić

Kornelije Kovač mu je, bar po mom mišljenju, napisao najbolje pesme. Ova pesma ima začin neke hammond klavijature, za mene dovoljno. Čola se derendža vrlo prijatno, luta i blesav je, ima dugu kosu na omotu ploče, ma šta oćete više?

Noć mi te duguje,
album Okano

‘’Zbog tebe kucaću, lupaću ljudima na vrata / … / Reći će, opet je popio, vidi ga kako se ubio, opet je vrata poljubio.’’ 
‘’A ja pijan, a nisam popio…’’ Prilično memorable prelaz, korišćenje reči rusvaj, prilično dobro, pravi rusvaj, album Okano relativno dosadan, ali može da se vrti u autu ako imate slot za audio kasetu.

Moja draga,
album Čarolija

Jao ovaj spot, u bojama Rajfajzen banke. Tada sam stvarno pomislila propašće mi i Čola, šta ću bre posle da radim, kakav je ovo užas. Ali, ova pesma ima komparaciju koja je prilično jeziva sama po sebi, kaže ‘’pričam anđelima, liče mi na bebe’’. Šta to znači, može li da se čita u ikakvom smislenom kontekstu? Mislim da ne, džiberiš. 

Ej draga, draga,
album Da ti kažem šta mi je

Najseksi smooth album Čolić Zdravka, jedna od mojih sa liste top 15 Čolinih pesama za zbunjujuće emocije, zimi. Ideš po prvim hladnim danima u decembru Beogradom, prolaziš kroz prolaz na Terazijama, naravno – miriše opet pečeni kesten, sav si smoren, setiš se seksi saksofon verzije ove pesme – u redu si za 2 sata, pomiren sa sudbinom da draga može (da bude s tobom) al joj se neće. To je u redu.

Ti si mi u krvi,
album Ti si mi u krvi

Ovu pesmu kad umrem, verovatno, blagi Bože, kakav je ovo aranžman. Naravno da sam toliko patetična, ali kad se razdere Čola, I ONDAaAaA – od 1 do 100 emocija za pola sekunde. Kad sam imala 5 godina, plašila sam se haremskih čuvara, ko da bi neko mene od 5 godina odveo u harem, nisu ni oni toliko blesavi. 

‘’Ako te odvedu, sve će da se sruši,
Pamti me ko prijatelja – čuvaj me u duši’’

‘’Ako te odvedu –  ja ću da poludim.’’

Pjesmo moja,
album Zbog tebe

Oda radosti kako kaže Čola, pozdravi mi sve na ovom svjetu – pozdravi mi, slavlje i golube. Nisam kao klinka volela ovu pesmu jer je posle nje na kaseti bila daleko uzbudljivija pesma –

Gori vatra,
evrovizijski neuspešan hit sa 1973. izdanja u Luksemburgu

Tereza Kesovija: Bilo je krasno poznavati Tita - XXZ Portal

Čola nije tamo ostvario neki uspeh, tad nije bila interesantna žiriju i publici, nije im, kako kaže on, bilo jasno kako to on peva pesmu – druge su oni kompozicije slušali od nas, ali je na našim prostorima bio veliki hit. 

Produži dalje,
album Ako priđeš bliže

Pesma kako ga neka ženska voli jer je popularan, a on nije ono šta ona misli, pomalo pije, previše puši, pokazuje joj na vrata. Dobar opis verovatno, Čolinih tadašnjih devojka, mada se nadam da ne. 

Ljubav je samo riječ,
singl

Zdravko Čolić Biografija | Biografija.org
Čola u rolci, najpremium Čola

Meni 10 godina ova pesma nije bila jasna, a u stvari Čola oće da kaže, jebeš reči – dela se računaju. Dobar vers je – ‘’ponekad je samo pogled, uzrok bezbroj budnih noći’’. Ono što je on ovde malo zeznuo – samo se na srpsko – hrvatskom ljubav isto čita i piše, pobogu Čolo. Šalu na stranu, lep aranžman, lepo peva Čola, pogađa našu tananu dušu u svaki deo. 

Mađarica,
album Malo pojačaj radio

Jedan je Čola ! | Buki Blog
Huan Carlos Čolić

-Znaš ko je pisao Mađaricu?
-Otkud znam, Mađar?
-Pa šta će Mađarica u Sarajevu?
-Aaaa, Balašević.

Da je Čoliću oduvek bilo burno u životu, svedoči i ova predpuberstetska lažno-sećanje-pesma, jer se još nije ni brijao, a ova Mađarica blesava, ko divlja ga ljubila. Al je lepo biti Zdravko.

Stanica Podlugovi,
album Da ti kažem šta mi je

Ovde ću da budem bezobrazna, da kažem da ne znam koja je to stanica, ali bila je zima i padao je veliki sneg, on je pošao ka Travniku. Onda je video plavušu koja je čekala drugi voz, je l’ ovo ljubav na prvi pogled?
Al’ on ne može sve i da oće, zaboraviti plavu kapu, je l’ to referenca na uskoro prokazanu plavu Titovku za Titove pionire? 

April u Beogradu,
album Zauvek

Gori vatra još u nama: Evo kako nas je Zdravko Čolić decenijama osvajao  (FOTO)

Ovu pesmu posebno volim jer sam rođena prvog aprila pa mi daje lepu perspektivu da dolaze i vraćaju se s lastama, sunčani i nasmejani dani. A proleće svi volimo. Pesma lagano prolazi kao prohladan vetrić na topli aprilski dan. 

Loše vino,
album Ti i ja

Ne znam je l ovo prepevana pesma Bjelog dugmeta, ili je išlo vice versa, ali znam da je ovo naravno – bolja verzija. De može Bebek ili Alen da pevaju bolje od Čole? Važi, al sutra. Čola kad se napije, popuste mu inhibicije, obećava, sutra mamuran – pokaje se, onda taj bla bla o tome kako in vino veritas, ali ‘’ne gledaj me tako – dok se ludi snovi množe / prevariću sebe, srce nudi više no što može’’ je prilično dobro izveo. Ne pijte loše vino iz brika, poruka pesme!

Jedna zima sa Kristinom,
album Zavičaj

Kristina, Kristina, nešto sam nevolela ovu pesmu nekad, ali ovo je okej pesma, ne bi bilo loše popit i pojest na salašu prijatelja mog.
Sto puta, album Zavičaj

Sramota me, što ste dali ovo Čoli da peva. 

Za kraj prvog dela, a uvek se vraćam na komentarisanje Čolinih pesama, što kratko – što detaljno, napomenula bih samo da je ‘’Šta mi radiš’’ najbolji album i najbolji spotovi su za pesme s tog albuma, nije bilo potrebe komentarisati. 

Svima nam on dira u tanane emocije, svira po žicama u glavi. Možete ga voleti, obožavati, smatrati da je kuvana baba ako ste zli, ali – niko nije ravnodušan.

Živeo nam Čolo, još 100 godina!

NEMA ŠANSE DA GA PREPOZNATE! Bio je vojnik JNA, slavio Novu godinu s Titom,  a danas
Čola i neki narod

O svemu — emocijama; muzici, rasizmu i kraljevima

Vazda slušam muziku i stalno mi se u poslednje vreme činilo da sam se zavrzla oko podjednako sličnih žanrova dosadnih kenjkavih američkih bendova, kojima sve nešto teško što postoje svaki dan, i onda se uvaljam i ja u samosažaljenje koje me natera da ronim gorke suze na trombon The Nationala recimo, al često ta osećanja budu plitka, lako se izvučem iz toga.

I onda bi nešto oko BLM pokreta, povela se priča, a to me dosta iznerviralo što uopšte bre u 2020. mora I DALJE da se vodi polemika o rasizmu.

Kad je bre više dosta?

Kad ćemo bre ko čovečanstvo da se setimo da nam to NIKADA, NIKOME, NIŠTA nije donelo.

Bokte mazo, onda krenuše raznorazni po društvenim mrežama da kače crne slike, ljudi koji žive u Srbiji, slikali se sa crncem u fazonu “eve ti drž karton SRBIN IMA VEĆI OD MENE”, isti ljudi koji su prozivali Cigane na ulici jer su, zamisli, Cigani. Isti oni koji neće da kupe pišljive obične papirne maramice od deteta u kafiću jer su, zamisli 50 kinti, a posle pojede i popije 20x toliko.

Baš se čoveče, zamislim oko toga.

Sednem sama sa sobom, dođe mi da ciknem koliko se nerviram. Čitam po tviteru priče levo desno o tome kako je biti žrtva rasizma, vrlo prosto — odvratno je. Odvratno je i gledati i ne raditi ništa da odbraniš.

Mi smo, maki, svi isti. Isto nam je unutra, nema dokaza da narod i nacija i bilo koja boja kože nešto definišu. Razlikujemo se samo po tome jesmo li to prihvatili, il mislimo za sebe da smo viši i bolji. Il je naš bog jelte pametniji, il je naš pasoš vredniji, imam li manje pigmenta od tebe.

Strašno me smaraju pomisli da nekome nekada u kafani moram da se polomim objašnjavajući da npr. mentalitet i nije kategorija baš, da jebiga, to što Cigani prose nije do nacije nego bokte, negiranje prava godinama, užasan status na margini, sto gluposti, sto glupih stvari.

Da mentaliteti postoje, svi bismo bili Rusi il Cigani il Nemci, il neki miks toga, ali to je neka priča s putovanja koju je smislio moj profesor i prijatelj. Nasmejali smo se, dobra je to teorija.

Sećam se svoje fascinacije Šampionima iz Šutke, taj film sam odgledala i odslušala ugrubo 50 puta. Bože blagi, da mi je da odem u Šutku, čisto da slušam kasete ako je čičko Muzo živ i napisao je rečnik. Nadam se da jeste.


Šampioni iz Šutke, film.
https://youtu.be/4HKuSAg4NH8

A što pričam o muzici i rasizmu i kraljevima i svemu. Ne znam ni sama, nešto me dugo goni ta tema, svaki put mi padne na pamet. Grize mi glavu glupa priča od pre, od sad, od sutra, naroda koji slušam, naroda koji gledam, gori su od ovih što zamišljaju da su grozni pa ih mrze, sve to prepucavanje baš uvek spusti tonus atmosferi.

No…Mnogo volim cigansku muziku. I sad, da odmah naglasim, večito se vodi polemika oko toga jel Rom ili Ciganin, i jedno i drugo, te ako je Rom, neka me Rom ispravi.

Uz oprost da manemo priču oko toga, nastavim dalje.Ukoliko jednu društvenu grupu, smaneš na, ne margine, nego ivice zadnje korice knjige, kao i mnoge druge članove ovog društva, kako tačno smeš za sebe da kažeš da si kontra rasizma?

Gde povlačimo crtu?

I tako, gledam sav taj glam and glitz crnih slika po instagramu, nastavim dalje jer ne vredi više ni pričati, pa se pitam ko je tačno doprineo društvu više?Slika #000000 hex koda il poneki drugi član o čijima se pravima, makar u Srbiji, ne potegne priča kad se o rasizmu priča?

“Rom se svom okruženju obraćao muzikom, jer ga okruženje nikako nije prihvatalo. Nije mogao da se obrati okruženju rečima, argumentima, razgovorom… jer nije bio u prilici. Kako je mogao – tako što će ponuditi nešto lepo i da skrene pažnju na sebe tim lepim.”

Oni su jedini narod koji se drugima obraća pesmomPreslušala sam jedno, ugrubo rečeno, 40GB ciganske muzike. Od Vardara pa do Triglava, nešto malo Rumunije, Rusije i Mađarske, zakače se i koji drugi.Muzika koja najpre poprima karakteristike muzike nacionalnih i regionalnih karakteristika kao i jezik koji menja svoj oblik i izraz po istoj logici, teme slične ili gotovo iste. Bluz svakodnevnog čoveka.

Nesrećna ljubav, neko je umro, nemam nove cipele, udri i sviraj, sve pare propio, beli konj, zelene oči, tema je mali milion a pesama i varijanti previše, al nikad dovoljno.

Pa malo da popričamo, o kralju starih cipela i belog Mercedesa.

‘’Niški romski muzičari početkom dvadesetog veka bili su muzički obrazovani i svirali su ugavnom žičane instrumente: od violine do kontrabasa. Više su svirali srpsku, nego romsku muziku po kafanama, gradskim hotelima, oficirskim balovima, ali su svirali i kao orkestri za potrebe čuvenog Radio Niša sve do pojave Šabana Bajramovića.’’

Ederlezi Avela, 1969.

Kralj romske muzike, autentični ciganiski autor, umetnik i zanemareno nacionalno blago. Metalni zub i jedan jedini glas.

Šaban je značajniji kao kompozitor, nego kao izvođač, iako je imao i autentični promukli glas. On je, najverovatnije, najuticajniji muzičar iz regiona od Drugog svjetskog rata, a njegova umetnost se poklapala samo sa njegovim kockanjem sa svim u životu, borbama, manevrisanjem i odbijanjem da prizna bilo koje pravilo ili propis, autoritet.Ako ćemo u kategorije, a radije bih izbegla, Šaban je i pank i bluz i sevdah i autentični autor van okvira. Odjednom ili pojedinačno.

Sve je to konstituisalo njegovu legendu.Rođen u južnoj Srbiji, u Nišu, aj, to svi znaju, a Šabanovo detinjstvo prekinuo rat, u kom su nacističke i hrvatske fašističke ustaške snage masakrirale mnoge jugoslovenske Cigane, a najranija Šabanova sećanja bila su u bekstvu i skrivanju.Smrt roditelja ga je naterala da živi pametno. Ili pametnije.

Regrutovan u posleratnu jugoslovensku vojsku, kao nepismeni 18-godišnjak otišao je u potragu za devojkom, kaže Acko Nezirović u Golom životu kod Marića (da, odslušala sam), da je to bila neka njegova komšinica koja je tad imala 14 godina. Odmah da je u vozu uhvatila vojna milicijan i osuđen je na pet godina zatvora.

Proveo je godinu dana na Golom otoku.U zatvoru je, kako je pričao, naučio da čita i piše, a opet se referišem na Acka Nezirovića, kaže da ga je do tad samo lopta i penjanje na drvo interesovalo. Negde tokom boravka u apsu se zaintersovao za muziku.1964. godine, objavio je svoju prvu ploču, Pelno Me Sam (Ja sam u zatvoru).

Glavni junak pesme moli majku da ga izvuče iz zatvora kako bi mogao da vidi kako se njegova ćerka udaje. Njegova mašta i liričnost odmah su ga uspostavili kao lidera u novim romskim pesmama.

Ako je neko izdvojio Rome iz narodnih okvira onog podneblja gde su se zadesili, dao im autentičnost i pečat, to je bio Šaban.

Tokom 60-ih i 70-ih, Šabanov status prema balkanskim Romima bio bi uporediv sa statusom Jamesa Brown-a sa Afroamerikancima:muzičarom koji je dao glas svojoj zajednici.Pevao bi na romskom, „hej, još jedne batine od policije“, svojim vrhunskim tenorskim glasom prenoseći cigansko iskustvo kao niko drugi.

Uključio je različite uticaje – uključujući jazz i mariachi – u svoju muziku i stekao popularnost širom Jugoslavije i šire, pevajući za Tita i indijsku premijerku Indiru Gandhi.

Za vreme rata 90ih se pričalo da je umro. Živeo je u Nišu i uzgajao golubove.

Poslednja evropska turneja je otkazana jer je propuštao datume dok je radije pevao po nemačkim jugoslovenskim kafanama nego po koncertnim dvoranama.

„Život me nadahnjuje da pišem pesme, moja inspiracija je život jer sam veliki potrošač života!”

Šaban Bajramović

Umro je u 72. godini, u nemaštini, od srčanog udara. Kasnije su mu digli spomenik.

Odakle sad Šaban Bajramović na listi Džoa Stramera.

Ako mislite da niste čuli ni jednu pesmu Šabana Bajramovića, lupate gluposti. Ako ste čuli Džeja da peva “da si moja devojčica živela bi ko kraljica” to vam je uzeto od Opa Cupa, Šabanove. Đeli Mara je Mesečina, čini mi se, i tako u milion krugova.

Esma Redžepova, usvojima 47oro dece, odgajila ih, borila se za pravo Romkinja na obrazovanje i normalan život, autorka većine svojih pesama, makedonsko nacionalno blago, a i žena koja je imala najzapamćeniji glas na ovim prostorima. Svi znaju Lepo devojče, pa i Čola je to uzeo.

Autora i autorki ima mnogo. Neki pevaju narodnjake, neki pevaju u ansamblima širom globusa, a vi se i dalje smejete kad o tome neko priča.Mogu do prekosutra da pričam da nas rasizam, tvroglavost i okretanje glave, jurenje za glupostima nigde neće odvesti, ali ne znam, ako je bilo interesantno, mogu još koju reč da dam o ovome.

E ,TO SU BILI ROĐENDANI

Kad sam ja išla u osnovnu školu u Milanovcu, što je brat – bratu bilo u drugoj eri postojanja savremene civilizacije, hoću reći, u odnosu na pre-fast interent situacije, rođendani te i hrana tzv. Posluženje na rođendanima se nešto malo drugačije smišljalo, pravilo i slično.

Na primer, moja generacija i druge s kojima sam se družila nije nešto išla po igraonicama, torte bez HACCP sertifikata su potpuno bile okej i prihvaćene, jer zamisli sramote da tvoja majka napravi tortu sa živim jajima (ja i dalje ne znam na šta se misli!! Tako da — sramota!) te su nama su ugl. majke pravile torte raznorazne i to je bilo baš da prostite, kurčenje, ko će bolju tortu da napravi detetu, jelte, mali grad, vole majke da se mere po tome, a moja porodica je imala stvarnu prednost u toj trci jer ja imam babu vojvođanku koja ne samo da ume da umesi odličnu tortu već i da je ukrasi bolje od svih kejk bosova tada, a i drugu babu koja nije nešto vizuelni tip, al bogami veoma dobar kuvar – poslastičar.

U mom domu nije bilo naročitih turbulencija povodom odabira torte, uglavnom se oko prvog aprila većalo da li je bolje praviti gabon ili reformu gde je neka mešavina toga uglavnom pobeđivala, određena crna torta jer se fil stavlja i u koru. Majka je pravila uglavnom slani program, varijante onih poznatih ‘’eeee to su bili rođendani’’ sendviča sa tvitera koji i dalje sačinjavaju veliki udeo u mom ukupnom meniju tokom nedelje jer kidaju a šta kida ne treba ga menjati, nadam se da se slažemo.

E sad, dolaskom nekih stvari na tržište dilovanih recepata između majki u šumadijskom malom industrijskom čudu od grada, ali i pojavom Dezert poslastičarnice u obližnjem Čačku, stvari menjaju svoj tok i na ovale za torte neplaniralno dolazi jedan strah i trepet od torte. Kad je u Čačku (mislim?) krajem 90ih otvorena neka poslastičarnica Dezert, oni su imali taj top notch hit ”super tortu” koja je sadržala u korama jafa keks i naravno nisu delili recept jer ih je tačno bilo briga da to maltene svakome objašnjavaju ponaosob (a svi užasi naravno dolaze iz čačka ako pitate ikoga iz milanovca, npr. Dveri i Boško Obradović. Čoveče, koji li je stav Boška po pitanju super-torte, baš me interesuje).

Naše majke su volele tu poslastičarnicu koja ”nije ni prići” Brazil poslastičarnici iz tog vremena u GM-u (niti se nešto zadržala tu, ponekad mislim da sam je samo sanjala, imali su neki kup RIO koji je bio neka velika nemoguća misija za mene) a i zlatna jabuka ili ti Koljajić je old news (sad je zatvoren i pretvoren u radnju odeće za svečane prilike), pa su išle tamo, a i tad je Čačak bio omiljeno izletište Milanovčana što danas nije, hvala poreskim parama na autoputu.

Elem, da se vratimo na tortu.

Mame uvate štos, krenu da procenjuju šta ima u toj super torti kad je toliko super. I krenu masovno da repliciraju original, koji u svojoj superoći je bio dovoljno grozan da prosečna osoba bez dijabetesa instant dobije hiperglikemiju (is that a thing?).

Ali, deca obožavaju sugar rush gluposti, deca vole odvratne slatkiše sa slatkišima u sebi i majke šta će – prihvate se posla!

Kao i svaki, ovaj posao nije lak, ni ja ga ne volim, ali majke kreću u akciju. SUPER TORTA JE NA STOLU, deca su oduševljena, nakon parčeta torte, oni kreću u akciju od koje plupaju sve što se polupati da po kući, krenu da naručuju pesme s radio Dženarike, otac se nervira jer to sve neko treba da plati, opšta ludnica, onda pankreas valjda ipak dobije bitku sa unosem šećera kod malih anđela i oni se smire, prispava im se i onda odu svako svome domu. Međutim, sastav ove torte koji je u svom svom sjaju stvarao opšte ludilo kod dece, nikada nije jasno formiran pa vam ja prenosim varijante koje sam viđala, a svako ko nešto zna o ovoj pojavi neka mi da svoj insight.

Donji sloj je neki sunđerasti patišpanj da upije svu vlažnost ostalih slojeva, nešto kao temelj za paklenu građevinu ove torte; znate kako se to pravi, niste blesavi.

Sledeći tj. srednji sloj gradimo od šlag krema žutog ili braon (vanila ili čoko), a na njega veoma gusto stavljamo jafa keks.

Vrlo važna mantra dok gradite ovu kuću koja će vašu kuću srušiti je da sebi ponavljate:

Mora da bude gusto nabijeno, mora da bude gusto.

Jer će vam svakako biti gusto kad deca krenu da orvaju po kući.

Ako vam nije muka, čitajte dalje:

Zatim, kad smo jafa cakes (volim tu ironiju jer je jafa kejks – kejks kao torte, ali svi smo samo prihvatili da je ovo meta-torta) sabili da nema grama prostora između; sledeći sloj je opet taj krem, užasni penasti krem, pa zatim, kao izvinjenje za tu teksturu, dodajemo vanila puding jer što da ne, a onda se vraćamo starom asu, plazma keksu, koji može drobljen, može mleven, a može i ceo, brat bratu koga briga, svi vole plazmu. Ako vam nije muka, a izdržali ste dovde ovaj tekst o najnebitnijoj bitnoj pojavi na svetu…

Idemo dalje. Ima izvesna diverzija u kom dodajemo jedan izuzetno odvratan hibrid koji sam viđala. U trećem sloju, jer to mora da bude izuzetno slatka, gusta, nabijena i visoka torta, krem bananice koje sečete uzduž pa zatim > ravno slažete jer ćete ih posle u dekoraciju na vrh preko belog šlaga. E sad, imamo dve varijante zadnjeg, već sam se umorila, teško je biti imaginarno majka, mogu misliti kako je stvarno to biti.

U nekom sloju, dođe piškota, ali ne sama, ona je tvrda i ne služi ničemu, imamo najbolje rešenje za to. Deca vole sokove, pa ćemo da potopimo dosadnu, odvratnu piškotu u prekrasni žuti sok, fantu ili đus. Mmmmm malo kiseline na sve to, daj bre sve.

Šlag na tortu je stvarno šlag na tortu, možete da ga obojite odbojnim odvratnim neon bojama, možete da pospete sve one gluposti preko toga, možete da složite okolo viškove bananice ko tarabu.

Granica vaše kreativnosti je granica te torte.

Kako je ta šećerna bomba bila jako popularna, ja sam sve više bila tužna na tuđim rođendanima na kojima je ona iznošena pošto moj, sada veoma namučeni gastritični želudac, nije baš tolerisao taj kombo iako nisam odbijala em nije pristojno em volim odvratne, prerađene šećere.Na kulinarici ne postoji nikakav isti recept ove torte, ali sama činjenica da pod tim imenom recepti variraju i pogoršavaju se, jasno govori o kakvom hitu je reč.(ako možete da izdržite čitanje ovog teksta savetujem vam da jednom napravite ovu tortu)možda ne zažalite, ukusi su različiti.

p.s. sve torte na slikama podvedene su pod ”super torta” na kulinarici.